„Znaš li ti, sine, da sam ja igrao i vampira i predsednika?“ – rekao je jednom Petar Kralj mladom kolegi iza scene, uz osmeh i rakijicu iz džepa mantila. „A najteže mi je bilo kad sam igrao čoveka koji nikad ništa nije rekao – jer ja, brate, volim da pričam.“ Takav je bio Petar Kralj – boem, glumac, komšija, čovek kojeg ste osećali kao da vam je ceo život bio u kući. On je rođen na današnji dan.

Petar Kralj rođen je 4. aprila 1941. u Zagrebu, a detinjstvo je proveo u Sremskoj Mitrovici. Iako je bio iz ratne generacije, izrasla je iz njega jedna od najsvetlijih figura jugoslovenskog glumišta. Diplomirao je glumu na beogradskoj Akademiji, a ceo svoj radni vek proveo je između pozorišnih dasaka, filmskih kamera i televizijskih setova.

Bio je glumac koji je uspevao da igra i kraljeve i klošare, filozofe i pijance, predsednike i obične prolaznike – i uvek sa jednakom posvećenošću. U njemu nije bilo sujete, samo ogromne ljubavi prema umetnosti i ljudima.

Uloge Kralja koje pamtimo

Diplomirao je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Bio je član Ateljea 212 od 1968. do 1979. godine. Najviše je igrao u Ateljeu 212 i Narodnom pozorištu. Mala scena Ateljea 212 danas se, njemu u čast, zove „Scena Petar Kralj“.

On je za svoje glumačke karijere bio Ilija Garašanin, Sima Matavulj, Jernej Kopitar, Mihajlo Pupin, Nikola Pašić, Konstantin Gavrilovič Trepljev, Hamlet, Maksim Crnojević, i Tola Manojlović.

Na filmu, pamtimo ga iz „Podzemlja“ Emira Kusturice, filma „Kad porastem biću kengur“ , ali i po ulozi iz filma „Očevi i oci“. Ipak, oni koji su ga gledali u pozorištu, kažu da je tek tu pokazivao punu moć svoje glume – tišina koju bi ostavio posle replike govorila je više od hiljadu reči.

Bio je jedan od najangažovanijih glumaca bivše Jugoslavije – prema procenama, igrao je u više od 300 pozorišnih predstava, filmova i serija. Dobitnik je najprestižnijih glumačkih priznanja: Dobričin prsten, Pavle Vuisić, Joakim Vujić, i naravno – aplauza koji su ga pratili ceo život.

Život boema i večitog buntovnika

Petar nije voleo šablone, ni u glumi ni u životu. Uživao je u kafanama sa kolegama, ali je znao i da se zatvori u tišinu svog stana i čita do kasno u noć. Voleo je ljude, ali je često govorio da su mu knjige najverniji prijatelji.

Jednom je rekao: „Glumac mora da bude čovek pre svega. Ako nisi čovek, sve ti je džabe. A i ako jesi – ne moraš da glumiš.“

Preminuo je 10. novembra 2011. godine, a sahranjen je uz počasne počasti, ali bez pompe – baš kako je i živeo. Tiho, sa stilom, ali nezaboravno.

Petar Kralj nije bio samo glumac. Bio je umetnik života. A takvi se ne zaboravljaju.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.