Milan Grujić, direktor ZF Srbija
- Da li, po vašem mišljenju, vozač koji prvi put vidi stazu može da nadmaši iskusnog vozača?
Iskustvo je neprocenjivo važno, jer je iskusan i vešt vozač, koji poznaje stazu, u samom startu sigurniji, snalažljiviji i brži. Dakle, poznavanje staze predstavlja prednost, ali je, ipak, u trenutku izlaska na stazu sve moguće. Iskusan vozač može da ima loš dan, uslovi mogu da mu ne idu naruku, a istovremeno mladi vozač može da ima sposobnost i natprosečan opažaj i to je ono što pravi razliku.
Zaključak je, dakle, da nikada ne treba da precenimo sebe, odnosno potcenimo protivnike. Presudni faktor jeste afinitet vozača i to u kojoj meri konkretna staza odgovara njegovom senzibilitetu i talentu.
- Vozači često moraju da menjaju taktike u toku trke. Da li ste i vi nekada bili u takvoj situaciji?
Taktiziranje je deo mojih svakodnevnih rutina, u kojima se često srećem sa potpuno nepoznatim situacijama i okolnostima, kojima moram da upravljam i u odnosu na koje moram da donosim odluke. Moram da kažem da za mene taktika nikada nije konstanta, nego se stalno prilagođava realnosti, koja podrazumeva promene, ali uvek mora da zadrži viziju konačnog cilja i projektovanog rezultata. Zbog toga i menadžer i vozač moraju da budu izdržljivi, pronicljivi, fleksibilni i agilni – i to je jedini pravi odgovor na nepredvidive situacije.
Iskustvo me je naučilo da je suština uspeha stići tamo gde si krenuo i doći do cilja na ostvariv način u datom trenutku.
Takođe, kvalitetna pripremljenost i promišljanje celokupnog procesa povećavaju verovatnoću za ispravnu reakciju u eventualnim turbulentnim situacijama.
- Šta najviše cenite kod suvozača u poslovnom, a šta u privatnom životu?
U oba slučaja suvozač mora da bude pouzdan – sa jedne strane, oslonac vozaču, sa druge strane, neko ko ima puno poverenje u vozača i njegove veštine i odluke. Suvozač treba da bude spreman da asistira vozaču u svakom trenutku i za to imamo idealan primer u reli-trkama, gde suvozač pruža aktivnu podršku vozaču za vreme trke i najavljuje mu prepreke i promene putanje koja se nalazi ispred njih. Suvozač mora da veruje vozaču, jer je upravljač u njegovim rukama, a van vožnje, sa istim poverenjem, suvozač treba da podeli sa vozačem sve što misli da bi mogao da učini drugačije i bolje, jer suvozač je partner sa kojim se lakše, brže i sigurnije stiže do cilja. Svakako, ključna prednost u svim zajedničkim uspesima prvenstveno leži u kompatibilnosti partnera.
- Koliko se često usudite da „vozite bez ruku” (preduzimate relativno riskantne poteze)?
Trudim se da ne preduzimam rizične poteze, ali svestan sam da je rizik neizbežan. U svakoj situaciji procena mogućih rizika je ključna u ostvarenju željenih ciljeva i zato se uvek trudim da sve što adekvatnije sagledam i da na taj način obezbedim potreban nivo kontrole. Ipak, nije uvek moguće sve kontrolisati, ali je sigurno moguće konstruktivno odlučivati u odnosu na sagledani rizik. Optimalna odluka o prihvatljivom riziku za ostvarenje zadatog cilja uvek mora da krene od realnih kapaciteta za sanaciju eventualnih šteta.
- Šta je to što je zajedničko dobrom vozaču i dobrom menadžeru?
Dobar vozač, kao i dobar menadžer, vremenom, učenjem, treniranjem i ponavljanjem – stiče niz veština, usavršava ih, one za njega postaju rutina, obavlja ih po automatizmu, naučeno i ispravno, baš kad i kako treba. Da li je u pitanju promena brzine ili slepo kucanje, signalizacija za skretanje ili procesiranje parametara odluke – to je nešto što mora da bude intuitivno i iskustveno. Ono što je neophodno da postoji kod dobrog vozača, kao i kod dobrog menadžera, jeste aktivna pažnja, stalna svest o promenama, odgovarajuće sagledavanje svih uticajnih faktora i njihovo stavljanje u ispravan kontekst, jer to je princip uspešnog upravljanja – da zakočiš kad je crveno i da, kad se upali zeleno, daš gas i prilagodiš brzinu zelenom talasu! Na kraju, suštinsku razliku između dobrog i izvanrednog vozača, kao i menadžera, čini njegova konsekventna odlučnost zasnovana na svesti o sopstvenim sposobnostima.
Izvor: BIZlife magazin
