BIZLife-ovih „30 ispod 30“: Stefan Đuričić, Mokrogorska poslovna škola (VIDEO)

Stefan je poreklom iz Čajetine, gde je, 2012. godine, završio osnovnu i srednju Ugostiteljsko-turističku školu, smer Turistički tehničar. Srednju školu je završio kao đak generacije i odlikovan je diplomom Vuka Karadžića.

Po završetku srednje škole, upisuje Fakultet za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu, na smeru Komunikologija, gde je diplomirao 2016. godine. Iste godine je upisao master studije na Fakultetu organizacionih nauka, smer Upravljanje poslovnim procesima. Zvanje master menadžera stekao je odbranom master rada na temu „Unapređenje poslovnih procesa u oblasti profesionalnog obrazovanja”.

U toku studija, 2015. godine, dolazi na praksu u Mokrogorsku, gde prolazi put od studenta na praksi, preko pripravnika i koordinatora. Nakon četiri godine, postaje rukovodilac „Vivaldi foruma” i Tim bilding servisne linije sa svojim timom. Godine 2022. postaje partner u Mokrogorskoj, a 2023. direktor business developmenta.

Uporedno sa školovanjem, aktivno se 16 godina bavio fudbalom. Svoj prvi profesionalni ugovor potpisao je odmah nakon punoletstva, 2012. godine, sa Napretkom iz Kruševca. Nastupao je još i za fudbalske klubove: Teleoptik iz Zemuna, Mladi radnik iz Požarevca; Hajduk sa Liona; Brodarac iz Beograda; Zlatibor iz Čajetine. Danas aktivno igra mali fudbal.

• Šta mislite da vas je izdvojilo u odnosu na vašu generaciju? Šta je prevagnulo da budete poslovno istaknuti pre svoje 30. godine?

Rani početak poslovne karijere omogućio mi je da uplovim u svet biznisa još u periodu školovanja na fakultetu. Imao sam sreću da se ljubav prema biznisu rodi na prvi pogled. Kroz prepoznavanje strasti, učenje, upornost i veliku želju za ostvarivanjem uspeha trudim se da svakog dana budem bolji nego što sam bio juče. I kada se desi da to još neko prepozna – a ja sam imao sreću da se to desi u Mokrogorskoj, prošavši stepenice od studenta na praksi, pa do direktora business developmenta i partnera – zaista je lepo. Biti prepoznat u nečemu što radiš lep je podsticaj za sve što dolazi u budućnosti.

• Kažu da se sreća zaslužuje. Kako ste je vi zaslužili?

Sreća dolazi kao dopuna kada se trudiš i radiš. Moje mišljenje je da je sticaj srećnih okolnosti uticao na to da, pre osam godina, dođem u Mokrogorsku poslovnu školu kao student na praksu i da na tom putovanju dobijem mogućnost da učim i da se razvijam kroz saradnju sa najboljim poslovnim mentorima, sa kojima sam sada postao i partner.

• Koji je vaš savet za mlade kolege – kojim putem da se probiju?

Mladim kolegama koji su na početku poručio bih da se usmere na to da pronađu kvalitetnog mentora i da u prvim godinama budu proaktivni i otvoreni za učenje. Sve što im se dešava moraju da shvate kao školu i pripremu za nešto veće. Kroz pravog mentora, spremnost za učenje, strpljenje i pronalazak posla koji im se dopada mogu da se otisnu na karijerni put i da, ukoliko budu istrajni, ispune svoje snove.

• Korporacija ili privatno preduzetništvo?

I jedno i drugo ima svojih prednosti i mana. Treba uvek biti najbolji u poslu koji radiš, bez obzira na to da li je reč o uspešnom privatnom biznisu ili uspešnoj korporativnoj karijeri. Ipak, poznajući sebe, verujem da će neka vrsta privatnog biznisa biti deo moje budućnosti.

• Verujete li u to da mladi mogu da promene ustaljenu poslovnu kulturu?

Da, verujem da mladi mogu imati značajan uticaj na promenu ustaljene poslovne kulture. Oni donose sveže ideje, energiju, inovativnost i drugačiji pogled na stvari. Mislim da mladi ljudi pokazuju ambiciju da menjaju svet oko sebe, uključujući kreativnost i spremnost na rizik, i mogu dovesti do uvođenja novih praksi, tehnologija i poslovnih modela. Ipak, da bi promene bile moguće, mladi moraju da imaju priliku da izraze svoje ideje i da budu podržani, dok organizacije i starije generacije, takođe, moraju da budu otvorene i spremne na promene ka novim tendencijama i vrednostima.

• Šta vas je konkretno opredelilo za to da se profesionalno razvijate u našoj zemlji, a ne u inostranstvu?

Moje konkretno opredeljenje zašto sam ostao da se profesionalno razvijam u našoj zemlji verovatno leži u činjenici da sam imao sreće da na početku poslovne karijere vidim da postoji mogućnost da se u Srbiji živi lepo i radi posao koji se voli. Kao neko ko je ponosan na činjenicu da je rođen u Srbiji, a ko je imao prilike da vidi kako funkcioniše život u inostranstvu, moja odluka je bila da, ipak, ostanem i ovde razvijam svoj prvi deo karijere. Smatram da, uprkos svim izazovima, Srbija ima veliki potencijal za razvoj privrede i ekonomije. Voleo bih da baš naša generacija doprinese tome da naša zemlja postane bolje mesto za život, rad i porodicu.

• Kada govorimo o poslu, kako vidite sebe za deset godina?

Deset godina je dug period u karijernom razvoju. Moja vizija budućnosti u karijernom smislu usmerena je ka tome da nastavim da se penjem stepenicama uspeha. Naravno, svestan sam da na tom putu ima i uspona i padova, ali mislim da je najvažnije da ta kriva razvoja, u proseku, uvek bude u blagom usponu.

Kroz deset godina vidim sebe da sam nastavio kontinuirani lični i poslovni razvoj veština koje će mi omogućiti da budem priznat i prepoznat kao vrhunski profesionalac i poslovni čovek u poslu koji budem radio i sa izgrađenom mrežom poslovnih kontakata. Slobodan da uživa u životu i sa ljudima koje voli.

Izvor: BIZLife

Foto: Wannabe Media