Pametna poljoprivreda treba da iskoristi savremene tehnologije iz različitih oblasti, kao što su veštačka inteligencija, nauka o podacima, nanotehnologije i novi materijali, kako bi odgovorila na izazove koje budućnost donosi.

A najveći izazov budućnosti upravo jeste da obezbedimo dovoljne količine kvalitetne hrane, štiteći pri tome životnu sredinu, kaže u intervjuu za portal odrzime.rs prof. dr Vladimir Crnojević, direktor istraživačko-razvojnog instituta „BioSens”, u Novom Sadu.

• Šta je „BioSens” i zašto je on bitan za nas?

„BioSens” je istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema, što potvrđuje da smo već u ranoj fazi shvatili da će IT i biosistemi da se spoje u budućnosti u raznim osnovama. Jedna od njih je, svakako, poljoprivreda, zbog narastajuće populacije, što ujedno predstavlja i izazov za dugoročnu održivost sistema. Naime, rast populacije na globalnom nivou utiče na životnu sredinu, ali i na rastuću potrebu za energijom koju treba obezbediti, tako da mi te tri komponente – hranu, životnu sredinu i energiju – vidimo kao tri stuba održivosti u budućnosti.

• Nova zgrada Instituta „BioSens” nije samo još jedna moderna građevina. Šta ona, zapravo, predstavlja?

Zgrada nije obična samim tim što je to prvi objekat namenski izgrađen za jednu naučnu ustanovu u našoj zemlji posle četiri decenije. Ona je građena prema najsavremenijim potrebama Instituta „BioSens”, a gotovo dve trećine objekta čine laboratorije, koje će omogućiti istraživanja koja će dati neka rešenja za izazove budućnosti, kao što su nanotehnologije, obrada velike količine podataka (Big Data), biotehnologije, informacione tehnologije itd. Sve to je smešteno u jednu zgradu, koja je u tom smislu primer multidisciplinarnosti jedne institucije, gde se na ograničenom prostoru odvijaju različita istraživanja koja treba zajedno da daju sinergijski efekat.

• Da li nova zgrada zadovoljava neke od principa upotrebe zelene energije i da li ste imali na umu i zaštitu životne sredine prilikom gradnje?

Projekat zgrade je od samog početka uzimao u obzir energetsku efikasnost, počevši od toga da se nalazimo u vodozaštitnom pojasu jednim delom objekta, vodilo se računa da se u što manjoj meri ugrozi životna sredina. Istovremeno, arhitektonska i konstrukcijska rešenja takođe su primenjena radi što veće uštede energije na funkcionisanje i održavanje zgrade. Imamo i dodatne planove u toj oblasti. Parking zgrade biće pokriven solarnim panelima, čime ćemo ne samo dodatno uštedeti energiju već i poslati jasnu poruku da savremena institucija, kao što je „BioSens” vodi računa o energetskoj efikasnosti i održivosti.

BioSens (Promo)

• Šta je to pametna poljoprivreda koju razvija Institut „BioSens” i koje sve naučne discipline i tehnološke procese ona uključuje?

Pametna poljoprivreda treba da iskoristi savremene tehnologije iz različitih oblasti, kao što su veštačka inteligencija, nauka o podacima, nanotehnologije i novi materijali, kako bi odgovorila na izazove koje budućnost donosi. Jedan od najznačajnijih je, svakako, eksponencijalni rast populacije, koja je premašila osam milijardi ljudi na svetu, i sve veća potreba razvijenih zemalja za kvalitetnom hranom. Danas svi hoće da imaju svež paradajz 365 dana godišnje i visokokvalitetno meso na meniju, što stavlja ogroman pritisak na poljoprivredu. S druge strane, konvencionalna poljoprivreda ulazi u zasićenje, naročito kada je reč o upotrebi pesticida, herbicida, potrošnji vode i energije i ostalih stvari koje dramatično utiču na narušavanje životne sredine. Zbog toga je pametna poljoprivreda pokušaj da damo odgovore na te zahteve. Da omogućimo dovoljnu količinu kvalitetne hrane, a da, sa druge strane, što više zaštitimo životnu sredinu.

• Kada govorimo o zaštiti životne sredine i upotrebi zelene energije, koliko pametna poljoprivreda doprinosi sprovođenju tih važnih društveno-ekonomskih ciljeva?

Poljoprivreda je, po definiciji, uništavanje životne sredine. Kada je čovek postao stacionarni homo sapijens i počeo da se bavi poljoprivredom, tada je stvoren višak vrednosti i počelo je ugrožavanje životne sredine. Forsiranjem uzgajanja jedne poljoprivredne kulture, jedne rase životinja – počelo je narušavanje biodiverziteta. Zbog toga je važno da poljoprivreda današnjice i budućnosti ima svest o tome. Populacija, naravno, mora da se prehrani, ali mora i da živi u održivoj životnoj sredini. Zbog toga poljoprivreda, uz savremene tehnologije iz različitih domena, treba da dâ rešenja. Navešću konkretan primer koji to potvrđuje. Naime, najveći doprinos efektu staklene bašte daje metan koji stvaraju preživari. Verovali ili ne verovali, krave proizvode više štetnih gasova nego sve privrede sveta. A porast standarda u svetu neminovno znači i povećanu potražnju mesa. Rešenje za to je uvođenje novih tehnologija u proizvodnju veštačkog mesa. Sada je veliki izazov ubediti populaciju da takva vrsta ishrane predstavlja budućnost, koju nam donosi pametna poljoprivreda.

• Vi ste primer da nauka i privreda i te kako mogu zajedno. Ipak, vidite li prostora za napredak u toj saradnji i šta nas u tom procesu i dalje najviše koči?

Tromost domaće privrede, nasleđena filozofija kupi‒prodaj bez ulaganja u istraživanje i razvoj – predstavljaju glavnu prepreku za napredak. Ipak, postoji određeni broj domaćih kompanija koje su razumele potrebu za tim ulaganjima, koja i te kako donose profit, ali i održivi rast i doprinos razvoju celokupnog privrednog ambijenta u društvu. Inostrane kompanije imaju veću svest o tome i zato Institut „BioSens” sarađuje sa njima, bez obzira na to da li one posluju na našem tržištu, i na taj način uspeva da rezultate savremenih istraživanja primeni u konkretnim komercijalnim oblastima.

• Da li i u kom domenu „BioSens” razvija usluge na bazi veštačke inteligencije? Da li neki projekti koje sprovodite pružaju podršku zelenoj tranziciji i održivosti?

Najveći deo proizvoda koje „BioSens” realizuje jeste zasnovan na veštačkoj inteligenciji. To je naš DNK, tako smo i nastali. Od usluga za poljoprivrednike, finansijske institucije, ali i za državu. Nedavna vest o identifikovanju velikog broja poljoprivrednika koji su u državni sistem eAgrar uneli neodgovarajuće podatke i na taj način prikazali sliku koja ne odražava situaciju na terenu predstavlja direktan rezultat primene veštačke inteligencije u Institutu „BioSens”. Sve ono što radimo usmereno je na to da uvedemo sistem u red, ne samo na nivou države već i globalno, kako bi funkcionisanje društva bilo održivo. Zelena tranzicija je ukorenjena u misiji Instituta i svime što radimo pružamo konkretnu podršku zelenoj tranziciji.