Kutije za bebe u SAD: Žene dobijaju podršku da anonimno ostave decu

Nakon zabrane abortusa u Sjedinjenim Američkim Državama, grupe nastoje da prošire zakone o sigurnim utočištima. Oni omogućavaju ženama da predaju bebe uz minimalno mešanje. Ali ovi zakoni stvaraju probleme.

Kutija za bebe u sigurnom utočištu u vatrogasnom domu u Karmelu, u Indijani, izgledala je kao kutija za knjige iz biblioteke. Bila je dostupna tri godine za sve koji su želeli da anonimno predaju bebu.

Međutim, niko je nikada nije koristio do početka aprila. Kada se alarm oglasio, Viktor Andres, vatrogasac, otvorio je kutiju i pronašao novorođenog dečaka umotanog u peškire.

Ovo otkriće objavile su lokalne TV vesti, koje su pohvalile hrabrost majke, nazvavši njen čin „vremenom za slavlje“. Kasnije tog meseca, Andres je izvukao još jedno novorođenče, devojčicu, iz kutije. U maju se pojavila treća beba. Do leta, još tri bebe su ostavljene na tom mestu širom države, piše New York Times.

Koje su prednosti sigurnog utočišta?

Kutije za bebe su deo pokreta za sigurno utočište, koji je dugo bio usko povezan sa aktivizmom protiv abortusa. Sigurno utočište nudi očajnim majkama način da anonimno predaju svoju novorođenčad na usvajanje. Kako kažu zagovornici, izbegavaju da ih povređuju, napuste ili čak ubiju. Utočišta mogu biti kutije, koje omogućavaju roditeljima da izbegnu da razgovaraju sa bilo kim ili čak da budu viđeni kada predaju svoje bebe. Tradicionalnije, utočišta su lokacije kao što su bolnice i vatrogasne stanice, gde su članovi osoblja obučeni da prihvate predaju licem u lice od roditelja u krizi.

It looks like a library book drop, but it’s really a place for parents to surrender newborns. These safe havens began as a way to prevent the most extreme cases of child abuse, but after Roe, conservative groups are looking to expand them. https://t.co/tpaUMKX4hr pic.twitter.com/KdnxhOIYb2

— The New York Times (@nytimes) August 6, 2022

Svih 50 država ima zakone o sigurnom utočištu koji štite majke. Prvi, poznat kao zakon „Beba Mojsije“, usvojen je u Teksasu 1999. godine, nakon što je jedan broj žena ostavio bebe u kanti za smeće ili kontejnerima. Međutim, ono što je počelo kao način da se spreče najekstremniji slučajevi zlostavljanja dece, postalo je širi fenomen, posebno podržan među religioznom desnicom, koja snažno promoviše usvajanje kao alternativu abortusu.

Bebe (Pixabay)

Koliko država je dozvolilo kutije za bebe?

Tokom proteklih pet godina, više od 12 država je usvojilo zakone koji dozvoljavaju kutije za bebe ili proširuju opcije sigurnog utočišta na druge načine. Predaja beba sigurnom utočištu, kažu stručnjaci za reproduktivno zdravlje i dobrobit dece, verovatno će postati sve češće nakon odluke Vrhovnog suda da poništi „Roe protiv Vejda“.

Tokom usmenih argumenata u slučaju Dobs protiv Džeksonove ženske zdravstvene organizacije, sudija Ejmi Koni Baret je sugerisala da zakoni o sigurnom utočištu nude alternativu abortusu dozvoljavajući ženama da izbegnu „breme roditeljstva“. U odluci suda, sudija Semjuel A. Alito mlađi je naveo zakone o sigurnom utočištu kao „moderni razvoj“ koji je, po mišljenju većine, otklonio potrebu za pravima na abortus.

Za mnoge stručnjake za usvajanje i zdravlje žena, sigurna utočišta su znak da je žena „propala“ kroz pukotine postojećih sistema. Možda su skrivale trudnoću i rađale bez prenatalne nege, ili možda trpe nasilje u porodici, zavisne su od droga, beskućnice su ili su mentalno obolele.

Sama usvajanja takođe mogu biti problematična, jer žene potencijalno nisu svesne da ukidaju roditeljska prava, a deca ostaju sa malo informacija o svom poreklu.

Ako roditelj koristi sigurno utočište, „došlo je do krize i sistem je već na neki način zakazao“, rekao je Rajan Henlon, predsednik Nacionalnog saveta za usvajanje.

Dete (Pixabay)

Podsticanje pokreta

Predaje beba sigurnom utočištu su još uvek retke. Nacionalna asocijacija za sigurna utočišta procenjuje da se 2021. dogodilo 115 legalnih predaja. Poslednjih godina bilo je preko 100.000 domaćih usvojenja godišnje i više od 600.000 abortusa. Studije pokazuju da je velika većina žena koje su poricale abortus nezainteresovano za usvajanje i nastavljaju da odgajaju svoju decu.

Ali pokret za sigurno utočište postao je mnogo istaknutiji, delom zbog podsticaja harizmatične aktivistkinje koja ima korene u aktivizmu protiv abortusa, Monike Kelsi.

Sa njom i saveznicima koji lobiraju širom zemlje, države kao što su Indijana, Ajova i Virdžinija su nastojale da olakšaju i omoguće bržu i anonimniju predaju u bezbedno utočište, dozvoljavajući starijim bebama da budu ostavljene, ili dozvoljavajući roditeljima da napuste mesto bez razgovora sa odraslom osobom i bez deljenja bilo kakve medicinske istorije.

Neki koji rade sa decom iz sigurnog utočišta su posebno zabrinuti zbog kutija za bebe. Sada ih ima više od 100 širom zemlje.

„Da li se ovo dete predaje bez prinude? Da li je ovo roditelj koji je u lošem položaju i koji bi mogao imati koristi od vremena i razgovora o iskustvu primopredaje kako bi doneo svoju odluku?“ pitao je Micah Orlis, direktor klinike za bezbednu predaju u Dečjoj bolnici u Los Anđelesu.

Kelsi je bivša medicinska sestra i vatrogasac i usvojenica koja kaže da ju je po rođenju napustila njena majka tinejdžerka, koja je bila silovana.

Ona se prvi put susrela sa sigurnim konceptom koji datira još iz srednjevekovne Evrope – na putovanju u crkvu u Kejptaunu u Južnoj Africi 2013. godine, gde je bila na turneji za apstinenciju. Vratila se kući u Indijanu da bi osnovala neprofitnu organizaciju „Safe Haven Baby Boxes“ i postavila svoju prvu kutiju za bebe 2016.

Bebe (Pixabay)

Kako se koristi sigurno utočište?

Da bi koristio jednu od njenih kutija, roditelj otvara metalnu fioku da bi otkrio bolničku kolevku sa kontrolisanom temperaturom. Kada je beba unutra i fioka je zatvorena, automatski se zaključava. Roditelj je ne može ponovo otvoriti. Aktivira se alarm i osoblje objekta može pristupiti kolicima. Kutija takođe šalje 911 poziv. Dvadeset i jedna beba je ostavljena u kutijama od 2017. godine, a prosečno vreme koje dete bude u kutiji je manje od dva minuta, rekla je gospođa Kelsi.

Sakupila je novac za postavljanje desetina bilborda koji reklamiraju opciju sigurnog utočišta. Oglasi sadrže fotografiju zgodnog vatrogasca koji drži novorođenče i broj hitne telefonske linije Safe Haven Baby Box.

Kelsi je rekla da je u kontaktu sa zakonodavcima širom zemlje koji su želeli da donesu kutije u svoje regione. Predvidela je da će u roku od pet godina njene kutije biti u svih 50 država.

„Svi se možemo usaglasiti da bebu treba staviti u moju kutiju, a ne u kontejner da umre“, rekla je ona.

Zbog anonimnosti, podaci o roditeljima koji koriste sigurna utočišta su ograničeni. Ali dr. Orlis, sa klinike za sigurno utočište u Los Anđelesu, vrši psihološku i razvojnu procenu na oko 15 takvih beba godišnje, često ih prateći tokom njihovih ranih godina. Njegovo istraživanje je otkrilo da više od polovine dece ima zdravstvene ili razvojne probleme, koji često potiču od neadekvatne prenatalne nege. U Kaliforniji, za razliku od Indijane, predaja bebe sigurnom utočištu se mora obaviti licem u lice. Roditeljima se daje opcioni upitnik o medicinskoj istoriji, koji često otkriva ozbiljne probleme kao što je upotreba droga.

Dete i majka (Pixabay)

Telefonska linija za majke

Za majke koje traže hitnu pomoć je na raspolaganju telefonska linija. Ta linija i još jedna koju održava Nacionalna alijansa za sigurno utočište govore pozivaocima gde i kako mogu legalno da predaju decu, zajedno sa informacijama o tradicionalnom procesu usvajanja.

Grupe za sigurno utočište kažu da obaveštavaju pozivaoce da su anonimne predaje poslednje rešenje i daju informacije o tome kako da zadrže svoje bebe, uključujući načine da dobiju pelene i privremenu brigu o deci.

„Kada se ženi daju opcije, ona će izabrati ono što je najbolje za nju. A ako to znači da u trenutku krize izabere kutiju za bebe, svi treba da je podržimo u njenoj odluci“, zaključila je Kelsi.

Ali telefonska linija Kelsi ne govori o zakonskim vremenskim ograničenjima za ponovno ujedinjenje sa bebom, osim ako pozivaoci to ne zatraže, rekla je ona.

U Indijani, koja ima većinu kutija za bebe, državni zakon ne precizira vremenski rok za ukidanje prava bioloških roditelja nakon predaje bebe ili za usvajanje. Ali prema Don van der Moereu, tužiocu u okrugu Oven, koji ima iskustva sa zakonima o napuštanju novorođenčadi u državi, biološke porodice mogu slobodno da se izjasne sve dok sud ne ukine roditeljska prava, što se može dogoditi 45 do 60 dana nakon anonimne predaje.

Pošto su ova odustajanja anonimna, obično dovode do zatvorenog usvajanja. Biološki roditelji nisu u mogućnosti da biraju ko će usvojiti njihovu decu, a usvojenici ostaju sa malo ili bez informacija o poreklu dece ili medicinskoj istoriji.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay