Italija uvodi porez za bogate koji odluče da odu iz zemlje

Italijanska vlada predložila je novu poresku meru koja bi mogla da promeni način na koji bogati investitori planiraju preseljenje iz zemlje. Prema predlogu budžeta za 2027. godinu, pojedinci koji promene poresko prebivalište i napuste Italiju mogli bi da plate porez od 26 odsto na dobit koju su ostvarili rastom vrednosti imovine, čak i ako tu imovinu nisu prodali.

Preseljenje u drugu zemlju za bogate investitore moglo bi da postane znatno skuplje. Italija je predložila uvođenje takozvanog izlaznog poreza (exit tax), kojim bi oporezovala nerealizovanu dobit pojedinaca koji napuštaju njenu poresku jurisdikciju, pod uslovom da vrednost njihove imovine i prava iznosi najmanje 800.000 evra.

Mera je sadržana u članu 17 nacrta budžeta koji je italijanska vlada uputila Donjem domu parlamenta 30. oktobra. Ukoliko bude usvojena, primenjivaće se na promene poreskog prebivališta koje stupaju na snagu od 1. januara 2027. godine. Pravilo neće obuhvatiti svakoga ko odluči da napusti Italiju. Da bi se našao na udaru novog poreza, pojedinac mora da je bio poreski rezident Italije najmanje šest od prethodnih deset poreskih godina, a ukupna vrednost njegove imovine i prava mora da dostigne najmanje 800.000 evra. Uz to, preseljenjem država mora da izgubi pravo da oporezuje odgovarajuće prihode.

Do sada je italijansko zakonodavstvo predviđalo sličan princip za kompanije i samostalne preduzetnike koji premeštaju poslovanje u inostranstvo. Novi predlog proširuje ga na privatne investitore, koji su do sada mogli da promene poresko prebivalište bez plaćanja poreza na dobit koju još nisu realizovali prodajom imovine.

Šta se zapravo oporezuje?

Važno je napraviti razliku: država ne bi naplaćivala 26 odsto na ukupnu vrednost investicija, već na dobit ostvarenu rastom njihove vrednosti.

To znači da bi se u obzir uzimala razlika između tržišne vrednosti imovine u trenutku odlaska i njene poreski priznate nabavne vrednosti. Drugim rečima, investitor bi platio porez na zaradu koju još nije ostvario prodajom akcija, hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata.

Na primer, ako neko poseduje portfolio akcija vredan dva miliona evra, a kupio ih je za 1,2 miliona, njegova nerealizovana dobit iznosi 800.000 evra. Prema predloženoj stopi od 26 odsto, porez bi iznosio 208.000 evra.

Predlog obuhvata i određene finansijske instrumente, uključujući vlasničke udele, hartije od vrednosti i druge oblike finansijske imovine. U određenim slučajevima obuhvata i kriptoimovinu. Za italijanske državne obveznice predviđen je povlašćeni tretman: oporeziva osnovica iznosi 48,08 odsto ostvarene dobiti, što efektivnu poresku stopu svodi na 12,5 odsto.

Poreska obaveza trebalo bi da se izmiri u roku od 180 dana od promene poreskog prebivališta.

Odlaganje plaćanja, ali uz polovinu poreza unapred

Italijanska vlada je predvidela mogućnost odlaganja plaćanja za one koji se sele u drugu članicu Evropske unije ili u državu sa kojom Italija ima odgovarajuće sporazume o poreskoj saradnji i naplati potraživanja.

Međutim, odlaganje ne znači i oslobađanje od obaveze. Poreski obveznik morao bi odmah da uplati polovinu obračunatog poreza i da obezbedi odgovarajuću garanciju za preostali iznos.

U slučaju preseljenja u drugu članicu EU, odlaganje bi moglo da traje najviše pet poreskih perioda, dok bi za druge države koje ispunjavaju uslove rok bio do deset poreskih perioda.

Postoji i važna olakšica: ako investitor ne proda imovinu tokom perioda odlaganja, poreska obaveza za tu imovinu prestaje. Isto važi i ako imovina pređe na naslednike tokom tog perioda ili ako se poreski obveznik vrati u Italiju. U slučaju da je prethodno uplatio više nego što je na kraju bio dužan, predviđen je povraćaj novca.

Praktično, investitor koji iz Italije ode u Španiju sa pomenutim portfoliom od dva miliona evra i nerealizovanom dobiti od 800.000 evra dugovao bi 208.000 evra poreza. Ukoliko želi da odloži plaćanje ostatka, morao bi odmah da izdvoji 104.000 evra, uz odgovarajuću garanciju.

Italija se ugleda na Francusku

Predlog nije bez evropskog presedana. Francuska već ima sistem izlaznog oporezivanja, koji se odnosi na određene pojedince koji napuštaju zemlju i poseduju značajnu finansijsku imovinu. Francuski model obuhvata osobe koje su bile poreski rezidenti najmanje šest od prethodnih deset godina i koje poseduju finansijske instrumente vredne više od 800.000 evra ili imaju više od 50 odsto vlasništva u kompaniji.

Ipak, postoje značajne razlike u načinu primene. Francuska, na primer, omogućava automatsko odlaganje plaćanja bez garancije za preseljenje unutar EU i Evropskog ekonomskog prostora, dok italijanski predlog predviđa uplatu polovine poreza unapred i odgovarajuće obezbeđenje.

Važno je i da je Sud pravde Evropske unije još 2004. godine, u predmetu de Lasteyrie du Saillant, ocenio da je francuski sistem izlaznog oporezivanja, kakav je tada postojao, ograničavao slobodu poslovnog nastanjivanja. Posebno je problematizovano uslovljavanje odlaganja plaćanja pružanjem garancije. Taj slučaj ne znači automatski da je i italijanski predlog nezakonit, ali otvara pitanje njegove usklađenosti sa evropskim pravom.

Koliko će država zaraditi od novog poreza?

Zanimljivo je da se od ove mere ne očekuju naročito veliki budžetski prihodi. Prema tehničkom izveštaju koji prati predlog zakona, Italija bi u 2027. godini od izlaznog poreza prihodovala oko 3,37 miliona evra. U periodu od 2028. do 2031. očekuje se po 6,74 miliona evra godišnje, dok bi od 2032. neto prihod trebalo da se vrati na oko 3,37 miliona evra godišnje, nakon uračunatih očekivanih povraćaja.

Poređenja radi, iznos koji država očekuje da prikupi tokom 2027. godine približno odgovara godišnjem paušalnom porezu koji plaća 11 bogatih novih stanovnika Italije, prema režimu namenjenom stranim prihodima. Upravo zbog relativno skromnih očekivanih prihoda, predlog je izazvao pitanja o njegovoj stvarnoj svrsi i mogućim posledicama po investicionu atraktivnost zemlje.

Federico Salmoiraghi iz konsultantske kompanije OFF Italy Consulting ocenio je da je predložena mera nedovoljno jasno definisana i da ostavlja veliki prostor za različita tumačenja. Prema njegovom mišljenju, neizvesnost može biti problem za ljude koji dugoročno planiraju gde će živeti, ulagati i razvijati poslovanje. Upozorio je da bi potencijalna šteta po privlačnost Italije za kapital i međunarodno mobilne pojedince mogla da bude veća od relativno malog budžetskog prihoda koji se očekuje.

Zemlja koja je godinama privlačila bogate sada otežava odlazak

Predlog je posebno zanimljiv u kontekstu italijanske politike privlačenja bogatih stranih rezidenata. Italija je prethodnih godina razvijala poseban poreski režim za pojedince koji prenose prebivalište u zemlju, a imaju prihode iz inostranstva.

Za nove korisnike koji prenose poresko prebivalište od 1. januara 2026. godine godišnji paušalni porez na prihode ostvarene izvan Italije povećan je sa 200.000 na 300.000 evra. Režim je namenjen osobama koje najmanje devet od prethodnih deset godina nisu bile poreski rezidenti Italije, a može se koristiti najduže 15 poreskih godina.

Sada se, međutim, otvara pitanje šta se događa kada takvi rezidenti odluče da odu. Prema postojećim informacijama, nije sasvim jasno kako bi se novi izlazni porez primenjivao na korisnike paušalnog režima, naročito kada je reč o imovini i prihodima koji su već obuhvaćeni posebnim poreskim tretmanom. To bi moglo da utiče i na odluke porodica i investitora koji Italiju posmatraju kao jednu od destinacija za dugoročan život, ali žele da zadrže mogućnost preseljenja u neku drugu zemlju.

Predlog još nije zakon

Italijanski parlament tek treba da razmotri i usvoji budžet za 2027. godinu, a poslanici tokom rasprave mogu da menjaju, ublaže ili potpuno uklone predloženu meru. Vlada Đorđe Meloni usvojila je budžetski paket vredan oko 26 milijardi evra, koji uključuje poreske olakšice za deo zaposlenih sa srednjim primanjima, ali i dodatna opterećenja za banke, osiguravajuće kuće, energetske kompanije i sektor igara na sreću.

Izlazni porez tako je postao jedna od manje očekivanih stavki budžeta koji bi trebalo da bude usvojen do kraja decembra. Njegova konačna sudbina pokazaće i koliko je Italija spremna da promeni dosadašnju politiku prema bogatim rezidentima koji dolaze u zemlju, ali i prema onima koji iz nje odlaze.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/aileenchik