Gde je hrana najskuplja u Evropi, a gde najjeftinija: Kako se Srbija kotira na listi?

Cene namirnica širom Evrope znatno se razlikuju. Dok je prosečna korpa od 18 proizvoda u Švajcarskoj koštala gotovo 138 evra, u Srbiji je za iste namirnice bilo potrebno izdvojiti oko 50 evra. Ipak, niže cene ne znače nužno da je hrana dostupnija građanima.

Hrana zauzima značajno mesto u kućnim budžetima širom Evrope, ali iznos koji potrošači izdvajaju za osnovne namirnice zavisi od zemlje u kojoj žive. Razlike su velike čak i kada je reč o svakodnevnim proizvodima poput hleba i jaja.

Prema podacima Eurostata, hrana i bezalkoholna pića čine 13,6 odsto ukupne potrošnje domaćinstava u Evropskoj uniji. Veći deo budžeta odlazi na stanovanje i komunalne usluge, koji zajedno čine 23,6 odsto.

Podaci platforme Numbeo, koja prikuplja informacije o troškovima života, pokazuju da su razlike u cenama namirnica među evropskim zemljama izrazite. Prema indeksu za sredinu 2026. godine, cene se kreću od nivoa znatno ispod proseka EU do gotovo dvostruko viših troškova u najskupljim zemljama.

Švajcarska i Island među najskupljima, Rumunija najjeftinija u EU

Prema prilagođenom indeksu cena namirnica, u kojem je prosek Evropske unije postavljen na 100, Švajcarska je najskuplja evropska zemlja, sa indeksom 189,2. To znači da su namirnice u ovoj zemlji u proseku 89,2 odsto skuplje nego u EU.

Na drugom mestu je Island, sa indeksom 183,6, a slede Norveška sa 154,4, Luksemburg sa 134,9 i Danska sa 128,4. Među nordijskim zemljama iznad proseka EU nalaze se i Finska, sa indeksom 119,7, i Švedska, sa 116,6.

Kada je reč o pet velikih evropskih ekonomija obuhvaćenih poređenjem, Francuska je najskuplja, sa cenama namirnica 27,5 odsto iznad proseka EU. Slede Velika Britanija sa indeksom 111,9, Nemačka sa 111,6 i Italija sa 110,2. Španija je jedina od ovih pet zemalja u kojoj su cene ispod proseka EU, sa indeksom 89,7.

U okviru Evropske unije, najniže cene namirnica zabeležene su u Rumuniji, čiji indeks iznosi 66,7, odnosno 33,3 odsto manje od proseka EU.

Niže cene karakteristične su i za pojedine zemlje istočne Evrope i Balkana. Indeks za Severnu Makedoniju iznosi 59,8, za Bosnu i Hercegovinu 67,9, dok je u Srbiji 68,8. Turska ima indeks 82,1, što je i dalje ispod proseka EU, iako se istovremeno izdvaja po najvišoj inflaciji cena hrane u Evropi.

Koliko košta ista korpa namirnica u Srbiji i ostatku Evrope?

Razlike su još konkretnije kada se uporede cene pojedinačnih proizvoda. Prema podacima Numbea prikupljenim u oktobru 2026. godine, Euronews Business je izračunao cenu korpe od 18 namirnica, pri čemu je svaki proizvod uračunat jednom, bez dodatnog ponderisanja.

Prosečna cena takve korpe u EU iznosila je 69,84 evra. U Švajcarskoj je dostigla 137,90 evra, dok je u Moldaviji bila najniža, svega 41,10 evra. U Norveškoj je ista korpa koštala 116,10 evra, u Luksemburgu 99 evra, Austriji 88,10 evra, a Danskoj 87,70 evra.

Među pet velikih evropskih ekonomija, Francuska je ponovo bila najskuplja, sa korpom od 87,40 evra. U Italiji je ona koštala 80 evra, u Nemačkoj 75,20, a u Velikoj Britaniji 69,10 evra. U Španiji je za iste proizvode trebalo izdvojiti 63 evra.

U Srbiji je cena korpe iznosila 49,70 evra. Manje od 50 evra bilo je potrebno izdvojiti i u Severnoj Makedoniji, na Kosovu, u Rumuniji, Gruziji, Poljskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Ipak, ove razlike predstavljaju poređenje nominalnih cena. Kada se uzme u obzir kupovna moć stanovništva, razlike se smanjuju, a redosled zemalja može se donekle promeniti i u zavisnosti od toga kako su pojedinačne namirnice zastupljene u korpi.

Niže cene ne znače i veću dostupnost hrane

Jeftinije namirnice ne znače nužno i manji pritisak na kućni budžet. Na to ukazuju i podaci o udelu troškova hrane u ukupnoj potrošnji domaćinstava.

U Rumuniji, na primer, gde su cene namirnica najniže u EU, hrana i bezalkoholna pića čine 23,1 odsto budžeta domaćinstava. U Bugarskoj ovaj udeo takođe prelazi 20 odsto.

„Niže cene ne znače nužno i veću dostupnost“, rekao je za Euronews Business profesor Jeremijaš Mate Balog sa Univerziteta Korvinus.

On je ukazao na razlike u platama i kupovnoj moći: namirnice mogu biti jeftinije u apsolutnom iznosu, a ipak manje pristupačne u odnosu na zaradu koju građani ostvaruju nakon poreza.

Drugim rečima, za razumevanje troškova života nije dovoljno posmatrati samo cene u prodavnicama. Važno je i koliko novca domaćinstvima ostaje nakon što podmire druge osnovne potrebe.

Zašto su namirnice skuplje u pojedinim zemljama?

Razlike u cenama ne zavise samo od troškova proizvodnje hrane. U cenu koju potrošač plaća ulaze i zarade zaposlenih, energija, zakup poslovnog prostora, transport, porezi, troškovi zemljišta, produktivnost poljoprivrede i struktura maloprodajnog tržišta.

Profesor Balog ističe da su troškovi rada postali jedan od trajnijih faktora koji utiču na cene namirnica širom Evrope, dok troškovi energije i dalje imaju značajnu ulogu.

Energija, gorivo i transport utiču na čitav lanac snabdevanja, od poljoprivredne proizvodnje i prerade do distribucije i isporuke proizvoda supermarketima.

Ilarija Benedeti, vanredna profesorka na Univerzitetu Tuskija, ocenila je da su energenti jedan od glavnih pokretača novijih poskupljenja hrane, posebno zbog rasta cene goriva. Prema podacima koje navodi Euronews Business, prosečna cena dizela u EU porasla je sa 1,59 evra po litru 23. februara na 2,24 evra 28. septembra 2026. godine.

„Dizel pokreće čitav lanac snabdevanja hranom, od traktora do kamiona koji snabdevaju supermarkete“, objasnila je Benedeti.

Ona je ukazala i na jednu važnu razliku: usporavanje inflacije ne znači da cene automatski padaju. Dokle god je inflacija pozitivna, cene nastavljaju da rastu, samo sporijim tempom i sa već dostignutog nivoa.

Zašto je hleb u Danskoj tri puta skuplji nego u Bugarskoj?

Razlike u cenama pojedinačnih proizvoda pokazuju koliko lokalni troškovi utiču na iznos koji potrošači plaćaju.

Prema podacima Numbea, vekna belog hleba od 500 grama košta 3,18 evra u Danskoj, a 1,02 evra u Bugarskoj. To znači da je u Danskoj skuplja više od tri puta.

Kod jaja, čija je cena lakše uporediva jer se radi o standardizovanijem proizvodu, razlika je manja. Za pakovanje od 12 jaja u Danskoj je potrebno izdvojiti 4,52 evra, dok je u Estoniji cena 2,69 evra.

Kako objašnjava Benedeti, cena hrane u prodavnici samo delimično odražava cenu same namirnice. U nju ulaze i troškovi rada, energije, zakupa, transporta i poreza, koji su u bogatijim zemljama uglavnom viši.

Zato razlike u cenama namirnica širom Evrope ne mogu da se objasne jednim faktorom. One nastaju kombinacijom ekonomskih uslova, troškova proizvodnje i distribucije, kao i kupovne moći stanovništva.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/ Getty Images