Šta ako je otpad sirovina na pogrešnoj adresi?

Jedan prizor ispred zgrade u Kragujevcu bio je dovoljan da Miljan Ilić pokrene pitanje: čemu služi razvrstavanje otpada ako sve na kraju završi u istom kamionu? Iz tog iskustva nastao je Recikom, digitalna infrastruktura koja povezuje kompanije, sakupljače, prevoznike, reciklere i industriju i pokušava da od onoga što danas tretiramo kao otpad napravi podatak, sirovinu i novu poslovnu priliku.

• U Srbiji se reciklira tek mali deo otpada. Koji je najveći problem – nedostatak infrastrukture, motivacije ili podataka?

‒ Ako moram da izdvojim jedan problem, onda su to podaci. Još preciznije, najveći problem je to što učesnici nisu povezani u sistem koji pouzdano razmenjuje podatke.

Bez podataka ne znamo gde otpad nastaje, u kojim količinama, kakvog je kvaliteta, koliko često ga treba preuzimati i ko može da ga preradi. Zbog toga je teško planirati infrastrukturu, organizovati ekonomičan transport ili dokazati recikleru da će imati dovoljno stabilne sirovine da opravda novu investiciju.

Infrastruktura i motivacija jesu važne, ali bez podataka ne znamo gde treba graditi postrojenje, kog kapaciteta ono treba da bude i da li će imati dovoljno materijala za isplativ rad. Istovremeno, kompanija nema dovoljno razloga da razdvaja otpad ako ne zna ko će ga preuzeti, gde će završiti i kakvu će poslovnu korist time ostvariti.

Recikom treba da učini te tokove vidljivim i da pokaže gde postoji dovoljno materijala, gde postoji industrijska tražnja i gde nova investicija može imati ekonomsku opravdanost.

• Recikom ne gradi reciklažna postrojenja, već digitalnu infrastrukturu. Kako ste zaključili da je upravo softver ključ koji nedostaje celom sistemu?

‒ Možete imati kontejnere, kamione, skladišta, reciklažne centre i fabrike, ali ako svaki učesnik radi u svom sistemu – oni ne čine jedinstven i efikasan lanac.

Softver je koordinacioni sloj koji povezuje postojeću infrastrukturu. On može da poveže podatke o poreklu, vrsti, količini, kvalitetu i lokaciji materijala sa raspoloživim vozilima, kapacitetima reciklera i potrebama industrije. Na osnovu toga mogu se organizovati bolje rute i pouzdanije isporuke, iskorišćenost postrojenja postaje veća, a investicione odluke sigurnije.

Recikom nije zamišljen kao još jedna aplikacija u kojoj se samo prijavljuje otpad. Razvijamo digitalnu infrastrukturu kroz koju svaki učesnik dobija alat za svoj deo procesa. Kompanija evidentira nastanak i predaju otpada. Sakupljač organizuje preuzimanja. Vozač dobija potvrđene lokacije i rutu. Recikler unapred vidi potencijalne količine sirovine. Industrijski kupac dobija podatke o poreklu, kvalitetu i dostupnosti materijala.

Veštačka inteligencija i senzori imaju vrednost tek kada rešavaju konkretan problem. Senzori mogu da daju podatke o popunjenosti posuda, algoritmi da predviđaju količine i optimizuju rute, a digitalni zapisi da obezbede sledljivost. Korisnik, međutim, ne treba da vidi složenost tehnologije. On treba da dobije jednostavniji proces, niži trošak i pouzdan podatak.

• Kako izgleda put jedne tone otpada kroz vašu platformu? Koje konkretne koristi takav sistem donosi svakom učesniku u tom procesu?

‒ Jedna tona otpada ne mora da nastane na jednom mestu. Ona često predstavlja zbir manjih količina koje nastaju u više objekata, a koje danas niko ne povezuje na dovoljno efikasan način.

Uzmimo kao primer otpadno jestivo ulje iz restorana. Svaki restoran proizvodi određenu količinu ulja koju je potrebno pravilno evidentirati i predati ovlašćenom operateru. U sistemu koji razvijamo restoran bi evidentirao vrstu i količinu otpada, lokaciju i zahtev za preuzimanje. Recikom bi zatim povezao više kompatibilnih količina, pronašao odgovarajućeg sakupljača i predložio ekonomičniju rutu.

Na osnovu pređene udaljenosti, vrste vozila, količine preuzetog materijala i načina obrade, moguće je izračunati procenu uštede goriva i emisija ugljen-dioksida. Važno je da ta procena bude zasnovana na jasno definisanoj metodologiji, a ne na proizvoljnom podatku.

Restoran dobija dokaz gde je njegov otpad završio. Vozač dobija jednostavniji proces rada i bolju rutu. Sakupljač smanjuje trošak transporta i povećava iskorišćenost vozila. Recikler dobija stabilniju, čistiju i predvidljiviju sirovinu. Kompanija dobija podatke za upravljanje troškovima i izveštavanje, a država, ukoliko je sistem povezan sa odgovarajućim institucijama, realniju sliku o tokovima otpada.

• Osnovali ste startap u oblasti koja je investitorima često manje atraktivna od AI i fintech rešenja. Koliko je danas izazovno privući kapital za green-tech projekte u Srbiji i regionu?

‒ Teže je, ali ne zato što je tržište malo ili problem nevažan. Green-tech povezuje digitalnu tehnologiju sa fizičkim tokovima materijala, logistikom, regulativom i postojećom industrijskom infrastrukturom. Zbog toga je potrebno više vremena da se sistem testira, uvede kod korisnika i pokaže merljiv rezultat.

Investitori postoje, ali ja ne tražim kapital po svaku cenu. Deo investitora želi veliki vlasnički udeo ili kontrolu nad kompanijom pre nego što je puni potencijal sistema dokazan. Recikomu je potreban strateški partner koji, pored kapitala, donosi pristup tržištu, industrijsko znanje, kupce i mogućnost međunarodnog širenja, a da pritom ne ograniči dugoročni razvoj kompanije.

• Vaša vizija je da svi učesnici u lancu upravljanja otpadom koriste isti sistem. Šta je najveća prepreka da se to zaista dogodi – tehnologija, regulativa ili navike ljudi i kompanija?

‒ Najveća prepreka su navike i nedostatak poverenja, ali i činjenica da svaki učesnik trenutno posmatra samo svoj deo procesa.

Tehnologija može da se razvije, a regulativa može da uvede obavezu, ali će sistem zaživeti tek kada svaki korisnik vidi jasnu i neposrednu korist. Restoranu je potreban dokaz o predaji otpada. Vozaču je potrebna jednostavnija ruta. Sakupljaču je potreban niži trošak i bolja iskorišćenost vozila. Recikleru je potrebna stabilna sirovina. Kompaniji su potrebni pouzdani podaci, a državi realnija slika tokova otpada.

• Kako zamišljate Recikom za pet godina? Da li želite da budete softverska kompanija iz Srbije ili regionalna digitalna infrastruktura za cirkularnu ekonomiju?

‒ Za pet godina želim da Recikom bude evropska digitalna infrastruktura nastala u Srbiji i izgrađena za rešavanje globalnog problema gubitka materijala i nepovezanih tokova otpada.

Region za nas nije krajnje tržište, već početna tačka na kojoj možemo da dokažemo model. Srbija i zemlje okruženja imaju dovoljno slične probleme da na njima možemo da testiramo povezivanje kompanija, sakupljača, prevoznika, reciklera, lokalnih samouprava i industrije.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Getty images / Unsplash; Miloš Stepanović / Foto-studio Zara