Manje zaposlenih, veći učinak: Kako se menja tržište kancelarijskih poslova
Dok privredna aktivnost u pojedinim sektorima američke ekonomije raste, broj zaposlenih u njima opada. Veštačka inteligencija mogla bi da bude deo objašnjenja, ali stručnjaci upozoravaju da na tržište rada utiču i drugi faktori.
Kompanije mogu da ostvaruju veći poslovni učinak bez proporcionalnog povećanja broja zaposlenih. Taj trend sve više dolazi do izražaja u sektorima u kojima dominiraju kancelarijski poslovi, poput finansija, osiguranja, informacionih tehnologija i poslovnih usluga.
Podaci za američko tržište rada pokazuju koliko se odnos između zaposlenosti i privrednog rasta promenio. Od kraja 2022. godine broj zaposlenih u ovim sektorima smanjen je za približno dva odsto, dok je njihova realna ekonomska proizvodnja porasla za 16 odsto, prema analizi Gada Levanona, glavnog ekonomiste Burning Glass Institutea, koju prenosi Business Insider.
Ovakav raskorak ukazuje na to da veći ekonomski učinak više ne mora da prati i otvaranje novih radnih mesta. Za zaposlene i one koji tek traže posao to znači da rast privrede sam po sebi nije garancija lakšeg zapošljavanja.
Kompanije ostvaruju više sa manjim brojem zaposlenih
Jedno od mogućih objašnjenja leži u promeni načina na koji kompanije organizuju posao. Aktivnosti koje su ranije obavljali konsultanti, spoljni saradnici, zaposleni u kol-centarima i administrativnim službama sve češće se oslanjaju na softverska rešenja, cloud infrastrukturu i usluge tehnoloških kompanija.
Levanon za Business Insider navodi da takav model omogućava veći učinak po zaposlenom, bez potrebe da se broj radnika povećava istim tempom kao poslovanje.
Drugim rečima, kompanije mogu da zadovolje postojeću potražnju uz manje zaposlenih nego ranije. To ne mora nužno da znači da se poslovanje smanjuje, već da se menja način na koji se posao obavlja.
Istovremeno, tržište rada u ovim sektorima pokazuje znake usporavanja zapošljavanja, uz relativno mali broj novih angažovanja i bez masovnog otpuštanja. Takva situacija otežava promenu posla, ali i ulazak novih kandidata na tržište rada.
Da li veštačka inteligencija menja pravila zapošljavanja?
Veštačka inteligencija sve je važniji deo rasprave o budućnosti kancelarijskih poslova. Prema Levanonovoj analizi, zadaci u administraciji i na početnim pozicijama među onima su koje AI alati mogu da preuzmu ili ubrzaju. Zbog toga postoji mogućnost da kompanije neke potrebe za novim zaposlenima zadovolje automatizacijom, umesto zapošljavanjem dodatnih ljudi.
Dante DeAntonio, viši direktor u Moody’s Analyticsu, ranije je za Business Insider naveo da na slabo zapošljavanje u ovim sektorima utiču neizvesnost u vezi sa ekonomskom politikom i razvoj veštačke inteligencije.
Poslodavci, naročito u velikim tehnološkim kompanijama, istovremeno su smanjili intenzitet zapošljavanja nakon snažnog talasa novih angažovanja tokom pandemijskog perioda.
DeAntonio upozorava da bi među prvima mogli da budu pogođeni mlađi radnici i diplomci bez mnogo iskustva, posebno na pozicijama na kojima kompanije procenjuju da automatizacija može da zameni deo posla.
Ipak, još nije moguće sa sigurnošću zaključiti da je AI glavni uzrok pada zaposlenosti. Promene u ekonomiji, ranije prekomerno zapošljavanje i dugoročan rast produktivnosti takođe imaju značajnu ulogu.
Veća produktivnost ne znači automatski i više radnih mesta
Pitanje je i koliko kompanije zaista postaju produktivnije zahvaljujući veštačkoj inteligenciji.
Erik Kučer, viši partner i predsednik McKinsey North America, ukazao je na to da pojedinci mogu da postanu efikasniji korišćenjem AI alata, a da se taj napredak ne pretvori nužno u veći učinak čitave organizacije.
Podaci američkog Zavoda za statistiku rada pokazuju da produktivnost rada raste, ali ne tempom koji bi ukazivao na dramatičan preokret. Ekonomista Kori Stale iz Indeed Hiring Laba ističe i da je produktivnost rasla pre nego što su generativna veštačka inteligencija i alati poput ChatGPT-a postali široko zastupljeni.
To sugeriše da AI može biti deo šire promene, ali ne i njeno jedino objašnjenje.
Šta to znači za ljude koji traže posao?
Usporeno zapošljavanje posebno otežava situaciju kandidatima koji tek ulaze na tržište rada ili pokušavaju da steknu prvo relevantno iskustvo. Kada kompanije imaju manje otvorenih pozicija, konkurencija među kandidatima postaje izraženija, čak i ako poslovanje tih kompanija nastavlja da raste.
Ipak, Kori Stale upozorava da trenutne pokazatelje ne treba posmatrati kao konačnu sliku budućnosti tržišta rada. Karijera se, kako ističe, gradi tokom više decenija, a ne samo u prve dve ili tri godine rada. Zbog toga je važno pratiti promene i prilagođavati se novim okolnostima, ali ne donositi dugoročne zaključke samo na osnovu trenutnog trenda.
Za zaposlene to znači da će prilagođavanje novim alatima i razvoj veština ostati važni, dok će kompanije morati da pronađu ravnotežu između automatizacije, poslovne efikasnosti i razvoja zaposlenih.
Američki podaci ne mogu se direktno preslikati na Srbiju, ali otvaraju pitanje koje je relevantno i za domaće tržište rada: da li će tehnološki napredak prvenstveno omogućiti kompanijama da rastu uz više zaposlenih ili da povećavaju učinak bez otvaranja novih radnih mesta?
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash/Beatriz Cattel
