Dinar, evro, dolar, franak… U kojim valutama možemo da štedimo i šta treba da znamo pre izbora?

Od domaće valute do švajcarskog franka i australijskog dolara, izbor je širi nego što se na prvi pogled čini. Ipak, valuta u kojoj se štedi ne određuje samo visinu kamate, već i poreski tretman, troškove konverzije i rizik od promene kursa.

Građani Srbije koji žele da odvoje novac za crne dane, veće kupovine ili buduće troškove ne moraju da biraju samo između dinara i evra. U zavisnosti od ponude banke, štednja može da se drži i u američkim dolarima, švajcarskim francima, britanskim funtama, ali i pojedinim drugim stranim valutama, poput australijskog i kanadskog dolara, kao i norveške i švedske krune.

Razlike, međutim, nisu samo u nazivu valute. Na konačan iznos koji će štediša dobiti utiču kamatna stopa, porez na prihod od kamate, trajanje oročenja, eventualni troškovi zamene valuta i kretanje deviznog kursa. Zato izbor ne bi trebalo da se zasniva isključivo na tome koja valuta deluje sigurnije ili u kojoj se trenutno nude više kamate.

Prema podacima Narodne banke Srbije, dinarska štednja je sredinom avgusta 2026. godine premašila 244 milijarde dinara, dok je devizna štednja dostigla oko 17 milijardi evra. Domaća valuta tako je prvi put premašila protivvrednost od dve milijarde evra, a njen udeo u ukupnoj štednji stanovništva prešao je 10 odsto. Ipak, devizna štednja i dalje čini najveći deo novca koji građani drže na štednim računima.

Dinar ili evro: Najvažnija odluka za većinu štediša

Dinarska štednja ima dve važne prednosti: prihod od kamate nije oporezovan, a kamatne stope na štednju u domaćoj valuti uglavnom su više nego na štednju u evrima. To, ipak, ne znači da će dinarska štednja u svakom pojedinačnom slučaju doneti veći prinos, jer rezultat zavisi od konkretne ponude i perioda oročenja.

U najnovijoj analizi, koja obuhvata period od juna 2012. do juna 2026. godine, Narodna banka Srbije utvrdila je da je štednja u dinarima bila isplativija od štednje u evrima i kratkoročno i dugoročno. Jedan od razloga je relativna stabilnost kursa dinara prema evru, uz više kamatne stope i povoljniji poreski tretman.

To je važan podatak za one koji novac planiraju da troše u Srbiji i u dinarima. Ipak, ako je cilj štednje kupovina nekretnine čija je cena izražena u evrima, plaćanje školovanja u inostranstvu ili neki drugi budući trošak u stranoj valuti, računica može biti drugačija.

Evro je i dalje najzastupljenija valuta devizne štednje u Srbiji. Njegova prednost je praktičnost za građane koji veće troškove planiraju u evrima, kao i činjenica da je uobičajena referentna valuta za brojne cene nekretnina i druge velike kupovine. Međutim, kamata na deviznu štednju podleže porezu od 15 odsto, pa je za poređenje ponuda važno gledati neto prinos, a ne samo istaknutu kamatnu stopu.

Dolar, franak i funta: Koje su još mogućnosti?

Američki dolar (USD) jedna je od valuta u kojima je moguće štedeti u Srbiji. Može biti relevantan za one koji deo budućih troškova imaju u dolarima ili žele da deo ušteđevine drže u drugoj valuti. Ipak, dolar u odnosu na evro i dinar može da menja vrednost, što utiče na konačan rezultat ako se novac kasnije konvertuje.

Švajcarski franak (CHF) takođe je dostupan za štednju u pojedinim bankama. Često se posmatra kao valuta kojoj se deo investitora okreće u periodima neizvesnosti, ali to ne znači da je štednja u francima automatski isplativija ili bez rizika. Važno je proveriti kamatnu stopu, uslove oročenja i trošak eventualne zamene novca.

Britanska funta (GBP) još je jedna mogućnost. Može biti praktična za građane koji planiraju troškove u Ujedinjenom Kraljevstvu, primaju prihode u toj valuti ili žele da deo novca drže u funtama. Kao i kod drugih stranih valuta, promene kursa mogu da utiču na vrednost ušteđevine kada se preračuna u dinare ili evre.

Australijski i kanadski dolar, norveška i švedska kruna

Ponuda pojedinih banaka obuhvata i manje zastupljene valute. Među njima su australijski dolar (AUD), kanadski dolar (CAD), norveška kruna (NOK) i švedska kruna (SEK).

Ove valute mogu biti korisne ljudima koji u njima ostvaruju prihode, imaju porodične ili poslovne veze sa tim tržištima ili očekuju da će u njima imati buduće troškove. Za ostale štediše, pre odluke je posebno važno proveriti da li banka uopšte nudi štednju u odabranoj valuti, kolika je kamata i koliko košta konverzija novca.

Dostupnost ne znači da su sve valute jednako zastupljene u ponudi niti da se u svakoj može oročiti novac pod istim uslovima. Mogućnost štednje po viđenju takođe ne mora da podrazumeva istu ponudu kao oročena štednja.

Po viđenju ili oročena štednja?

Osim valute, važno je odabrati i način štednje. Kod štednje po viđenju novac je dostupan kada zatreba, što je korisno za rezervu za nepredviđene troškove. Kamatna stopa može biti niska ili je uopšte ne mora biti, u zavisnosti od uslova.

Oročena štednja podrazumeva da se novac polaže na unapred dogovoreni period. U zamenu za to, štediša može dobiti povoljniju kamatu, ali treba da proveri šta se događa ako želi da podigne novac pre isteka roka.

Pre konačne odluke, korisno je uporediti iznos koji se dobija po isteku oročenja, nakon poreza i eventualnih troškova. Ako je za polaganje novca potrebno menjati dinare u evre ili neku drugu valutu, treba uzeti u obzir i razliku između kupovnog i prodajnog kursa.

Koja valuta je onda najbolja za štednju?

Ne postoji jedna valuta koja je najbolja za svakoga. Dinar može biti privlačan zbog kamatnih stopa i poreskog tretmana, evro zbog budućih troškova izraženih u toj valuti, dok dolar, franak, funta i druge valute mogu imati smisla u zavisnosti od finansijskih planova štediše.

Najvažnije je da se odluka ne donosi samo na osnovu kamate ili pretpostavke da je određena valuta sigurna. Ako se novac štedi za konkretan cilj, valuta tog budućeg troška može biti jednako važna kao i prinos koji se ostvaruje tokom štednje.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/davidpinta9122