Telefon, društvene mreže, igrice: Kako digitalni svet oblikuje navike

Deca danas odrastaju uz telefone, društvene mreže, video-igre i različite digitalne sadržaje. Iako tehnologija može da im pomogne u učenju, povezivanju sa drugima i razvijanju novih interesovanja, prekomerna ili nepromišljena upotreba digitalnih medija povezuje se i sa brojnim negativnim zdravstvenim ishodima.

Meta-analiza 121 studije sprovedene širom sveta, objavljena u medicinskom časopisu „The Lancet“, ukazuje na povezanost između prekomernog vremena pred ekranima i problema poput depresivnih simptoma i gojaznosti kod mladih.

Istraživanje, ne znači da su digitalni mediji direktan uzrok ovih problema. Mnoge studije oslanjale su se na podatke koje su deca sama prijavljivala o vremenu provedenom pred ekranom, a istraživači upozoravaju da postoji više faktora koji mogu uticati na mentalno i fizičko zdravlje mladih.

Rizik nije isti za svako dete

Louise Holly, glavna autorka istraživanja, smatra da korišćenje digitalnih medija treba posmatrati kao pitanje javnog zdravlja, a ne kao problem za koji su odgovorni isključivo roditelji.

Neka deca mogu biti osetljivija na negativne uticaje digitalnog okruženja. Posebno se izdvajaju mladi koji su već mentalno ranjivi, imaju manje podrške u stvarnom životu ili slabije razvijene digitalne veštine.

Digitalni svet nije nužno negativan. Deci može pružiti prostor za istraživanje interesovanja, razvoj samostalnosti, upoznavanje ljudi sa sličnim interesovanjima, učenje i zabavu.

Ključno pitanje zato nije samo koliko vremena dete provodi pred ekranom, već i šta tokom tog vremena radi.

Tinejdžerski mozak još se razvija

Klinička psihološkinja Nicole Amoyal Pensak, koja nije učestvovala u istraživanju, podseća da se mozak tokom adolescencije i dalje intenzivno razvija.

Deca i tinejdžeri zato mogu imati veću sposobnost da usvoje nove obrasce razmišljanja i ponašanja. Pensak to objašnjava jednostavnom metaforom: mozak se može zamisliti kao mreža puteva – oni koje često koristimo postaju „utabaniji“, dok se oni koji se ne koriste vremenom gube.

Zbog toga je važno da deca nauče da prepoznaju kako određeni sadržaj utiče na njih.

Ako tinejdžer nakon dugog skrolovanja društvenim mrežama postaje nezadovoljan sobom jer se stalno poredi sa drugima, to je znak da takav sadržaj možda nije dobar izbor za njega.

Cilj nije samo zabraniti korišćenje društvenih mreža, već pomoći detetu da razume kako se oseća dok ih koristi i da nauči da napravi drugačiji izbor kada primeti negativan uticaj.

Roditelji ne moraju biti samo „kontrolori“

Umesto stalnog ograničavanja pristupa telefonu, roditelji mogu imati ulogu vodiča.

To podrazumeva razgovor o tome šta dete gleda, sa kim komunicira i kako se oseća nakon vremena provedenog na internetu. Zajedničko gledanje određenih sadržaja takođe može biti korisnije od potpunog odsustva roditeljskog interesovanja.

Važno je i da dete razume zašto se neka pravila uvode. Ako roditelj samo kaže da je „telefon loš“, teško je očekivati da će dete razviti zdrave navike kada ostane samo sa uređajem.

Mnogo korisnije je razgovarati o tome koji sadržaji prijaju detetu, koji ga uznemiravaju i kako da prepozna trenutak kada treba da napravi pauzu.

Birajte sadržaje koji nešto donose

Digitalni mediji mogu imati pozitivnu ulogu kada dopunjuju, a ne zamenjuju aktivnosti iz stvarnog sveta.

Video-sadržaji mogu pomoći detetu da nauči da crta, svira, kuva, pravi nešto rukama ili razvije novu veštinu. Internet može biti i način da pronađe ljude sa sličnim interesovanjima, organizuje druženje ili zajedno sa prijateljima radi na nekom projektu.

Čak i video-igre mogu imati pozitivnu stranu kada predstavljaju izazov koji dete postepeno savladava. Osećaj napretka i uspeha može doprineti samopouzdanju i motivaciji za suočavanje sa drugim izazovima.

Zato nije svaki minut proveden pred ekranom isti.

Kako digitalne medije učiniti zdravijim?

Umesto pitanja „Koliko dugo dete sme da bude na telefonu?“, korisnije je postaviti nekoliko dodatnih pitanja: Šta radi na telefonu? Kako se zbog toga oseća? Da li mu taj sadržaj nešto donosi? Da li zbog njega odustaje od sna, fizičke aktivnosti, druženja ili drugih obaveza?

Digitalni mediji neće nestati iz života dece, pa potpuno udaljavanje od tehnologije nije realno rešenje. Mnogo važnije je pomoći mladima da nauče kako da je koriste na način koji im koristi, a ne šteti.

U tome roditelji imaju važnu ulogu – ne samo kroz pravila i ograničenja, već i kroz razgovor, primer koji sami daju i zajedničko pronalaženje sadržaja koji podstiču učenje, kreativnost, kretanje i povezivanje sa drugima.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZlife

Foto: Unsplash/Jordan González