Stalno govorite „da“ na poslu? To možda nije najbolji put do napredovanja

Biti osoba na koju kolege mogu da računaju može da bude dobra stvar za karijeru. Problem nastaje kada spremnost da pomognete preraste u potrebu da svima ugodite – čak i kada to znači da zanemarujete sopstvene prioritete, prihvatate tuđe obaveze ili radite duže nego što je potrebno.

Upravo to se dogodilo jednoj klijentkinji psihoterapeutkinje Amy Morin. Nakon što je ponovo izostala iz promocije, razmišljala je o tome da napusti posao. Umesto toga, Morin joj je predložila da pita nadređenog zbog čega ne napreduje.

Odgovor ju je iznenadio. Šef joj je rekao da joj nedostaju liderske veštine.

Godinama je, kako je sama opisala, prihvatala gotovo svaki zadatak i trudila se da pokaže koliko je spremna da se angažuje. Mislila je da tako ostavlja utisak osobe koja je posvećena poslu. Međutim, njen nadređeni je njeno ponašanje video drugačije: smatrao je da nema dovoljno odlučnosti i da ne ume da kaže „ne“.

Prihvatanje svakog zahteva zato nije nužno znak ambicije, timskog duha ili profesionalnosti. Kada postane obrazac, može da pomeri fokus sa sopstvenih prioriteta i ostavi manje vremena za zadatke koji su važni za razvoj karijere.

Jedan od načina da se to spreči jeste postavljanje jasnijih granica.

Ne odgovarajte automatski „da“

Ako vam je prvo što izgovorite kada vas neko nešto zamoli „da“, pokušajte da napravite pauzu pre odgovora. To ne znači da treba odbiti svaki dodatni zadatak. Dovoljno je da sebi ostavite vreme da procenite da li ga zaista možete i želite da preuzmete.

Umesto trenutnog pristanka možete reći: „Proveriću raspored pa ću vam javiti“ ili „Dajte mi malo vremena da razmislim“.

Tako dobijate priliku da razdvojite želju da pomognete od pristanka koji proizlazi iz straha da ćete nekoga razočarati ili obaveze da uvek budete dostupni.

Ako odlučite da odbijete, ne morate da pišete dugačko objašnjenje niti da se izvinjavate zbog toga. Kratak i jasan odgovor može biti dovoljan.

Nemojte se slagati samo da biste izbegli neprijatnost

Ugađanje drugima na poslu ne odnosi se samo na dodatne zadatke. Može da se pojavi i tokom sastanaka, kada prećutite neslaganje iako primećujete problem u predlogu ili planu.

Takvo ponašanje možda kratkoročno olakšava situaciju, ali dugoročno može da ostavi utisak da nemate sopstveni stav.

Neslaganje ne mora da preraste u konflikt. Možete reći: „Nisam siguran da se slažem sa tim“ ili „Mogu li da ukažem na jednu stvar?“.

Važno je da budete spremni da iznesete mišljenje čak i kada ste prvi koji se ne slaže sa većinom. Time pokazujete da ne pratite samo ono što drugi govore, već da imate sopstvenu procenu i ideje.

Znajte šta jeste, a šta nije vaš posao

Još jedan problem za ljude koji teško odbijaju druge jeste postepeno širenje njihovih obaveza. Ako kolege znaju da ćete gotovo uvek pristati, lako možete postati osoba kojoj se prosleđuju zadaci koje niko drugi ne želi.

Vremenom se može dogoditi da dodatne obaveze počnu da oduzimaju vreme i energiju od posla za koji ste zapravo odgovorni.

Zato nije loše da povremeno pogledate svoj opis posla i proverite da li se novi zadatak zaista uklapa u vašu ulogu.

Ako ne, možete jednostavno reći da je zahtev van vaših trenutnih odgovornosti. To ne znači da odbijate saradnju, već da pravite razliku između povremene pomoći kolegi i trajnog preuzimanja tuđeg posla.

Prihvatite da ne možete uvek svima udovoljiti

Jedna od težih stvari za ljude koji žele da izbegnu razočaranje drugih jeste da prihvate da će ih ponekad neko ipak doživeti kao nedovoljno dostupne.

Kolega može biti razočaran jer niste mogli da pomognete oko projekta. Nadređeni možda neće biti zadovoljan ako zatražite više vremena za zadatak. To ne znači automatski da ste pogrešili.

Nije vaš posao da stalno regulišete kako će se drugi osećati zbog vaših profesionalnih odluka. Mnogo je korisnije jasno reći šta možete da uradite nego prihvatiti obavezu koju ne možete da ispunite, a zatim zbog nje postati frustrirani.

Postavljanje granica u početku može da bude neprijatno upravo zato što menjate obrazac na koji su se i drugi navikli.

Granice nisu jednom zauvek postavljene

Čak i kada jednom uspostavite granice, one se vremenom mogu pomeriti. Naročito ako prihvatite dodatne obaveze zbog kratkoročnog projekta, kolegi privremeno pomažete ili prolazite kroz period kada je potrebno više angažovanja.

Zato je važno povremeno proveriti kako trenutno koristite svoje vreme.

Ako ste, na primer, tokom intenzivnog projekta počeli da odgovarate na poslovne poruke uveče, možete odlučiti da se nakon završetka projekta vratite na komunikaciju tokom radnog vremena. Ako ste kolegi obećali da ćete mu pomagati oko novog posla, možete ograničiti tu pomoć na određeni termin umesto da budete dostupni tokom celog dana.

Cilj nije da postanete osoba koja nikada ne pomaže drugima. Naprotiv, granice mogu da pomognu da pomoć ostane izbor, a ne nešto što radite iz osećaja krivice ili straha da ćete nekoga razočarati.

Kada počnete da štitite svoje vreme i energiju, veća je šansa da će i drugi početi da ih poštuju. A upravo to može biti važno za razvoj karijere – čak i ako ste prirodno osoba koja želi svima da ugodi.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Getty Images