Od ječma do krigle: Kako jedna čaša piva pokreće čitav lanac domaće privrede

Pivo se možda najčešće vezuje za pivaru, ali njegov put do potrošača počinje mnogo ranije. Iza jedne čaše stoje poljoprivreda, proizvodnja ambalaže, transport, skladištenje, marketing, trgovina i ugostiteljstvo. Više od 260 miliona evra, koje su tri najveće pivske kompanije, članice Udruženja pivara Srbije, potrošile na nabavke tokom 2024. godine, pokazuje koliko je taj lanac važan za domaću privredu.

Kada se na stolu pojavi čaša piva, teško je razmišljati o svemu što je bilo potrebno da bi ona tamo stigla. U toj priči, međutim, pivara je samo jedna od karika.

Upravo taj širi pogled na pivski sektor daje zanimljivu sliku njegovog ekonomskog značaja. Prema podacima Udruženja pivara Srbije, tri najveće pivske kompanije, Heineken Srbija, Carlsberg Srbija i Apatinska pivara, članica Molson Coors grupacije, tokom 2024. godine realizovale su nabavke vredne 260,3 miliona evra. Podaci za 2023. godinu pokazuju da je 73,4 odsto nabavki realizovano u Srbiji, što potvrđuje snažnu oslonjenost ove industrije na  dobavljače koji posluju u zemlji.

Dakle, novac koji ulazi u pivaru ne ostaje samo u pivari. On dalje odlazi proizvođačima ambalaže, poljoprivrednicima, transportnim kompanijama, skladištima, proizvođačima opreme, marketinškim i komunikacijskim agencijama i brojnim drugim firmama. Svaka od tih nabavki predstavlja prihod za neku drugu kompaniju. A prihod dobavljača dalje postaje plata zaposlenih, nova nabavka, investicija ili angažovanje drugog dobavljača. Tako se efekat jedne industrije širi mnogo dalje od mesta na kojem se proizvod fizički pravi.

Sve počinje na njivi

Jedna od najvažnijih karika tog lanca je poljoprivreda, na koju je tokom 2024. godine odlazila približno petina ukupne vrednosti nabavki pivara. Posebno mesto u tom lancu ima pivski ječam, od kojeg se proizvodi slad, jedna od osnovnih sirovina za proizvodnju piva.

Između njive i pivare nalazi se zato još jedna važna etapa – proizvodnja slada. Tu se u lanac uključuje i Sladara Soufflet Srbija, članica Udruženja pivara Srbije, koja otkupljuje pivski ječam od poljoprivrednika, prerađuje ga u slad i tako povezuje poljoprivredu sa pivskom industrijom. Prema podacima studije ekonomskog uticaja za 2023. godinu, približno 81 odsto nabavki slada realizovano je u Srbiji.

Od slada do ambalaže

Kada sirovine stignu do pivare, počinje deo procesa koji je potrošaču najvidljiviji – proizvodnja piva. Tri najveće pivske kompanije proizvele su tokom 2024. godine oko 5,7 miliona hektolitara piva, količinu koja bi fudbalski teren prekrila slojem visokim gotovo 80 metara.

Ali ni tada priča nije gotova.

Pivo mora da se spakuje, skladišti i transportuje. Ambalaža, pakovanje i povezani proizvodi i usluge predstavljali su najveću pojedinačnu kategoriju u nabavkama pivara, odnosno oko 35 odsto ukupnih nabavki.

Kada se saberu svi ti izdaci, postaje jasnije zašto je teško govoriti o pivskoj industriji kao o izolovanom sektoru. Njena proizvodnja zavisi od čitave mreže drugih industrija.

Pivo ne putuje samo od pivare do prodavnice ili kafića

Sledeća stanica je logistika, ali ni tu se lanac ne završava. Pivo mora da stigne do prodajnog mesta, bilo da je reč o supermarketu, prodavnici, restoranu ili kafiću.

I upravo se ovde vidi još jedna velika promena na tržištu. Pivo se danas u Srbiji mnogo češće kupuje za konzumaciju kod kuće nego što se pije u ugostiteljskom objektu. Dok je off-trade prodaja, odnosno prodaja u maloprodajnim objektima, u 2024. godini porasla za oko 2  odsto, on-trade, odnosno prodaja u ugostiteljskim objektima, je pala za oko 8 odsto.

To nije samo podatak o navikama potrošača. On govori i o tome kako se novac kreće kroz privredu – od proizvođača, preko logistike i trgovine, do maloprodaje i ugostiteljstva.

I država ima svoj deo računa

Ekonomski značaj pivskog lanca ne ogleda se samo u poslovanju kompanija i njihovih dobavljača već i u prihodima koje donosi državnom budžetu.

Pivare su tokom 2024. godine platile približno 104 miliona evra akciza, što je oko 13 odsto više nego godinu ranije. Od 2015. do 2024. godine, ukupno su po tom osnovu platile više od 830 miliona evra.

Na ime PDV-a koji su same pivare izmirile tokom 2024. godine plaćeno je još približno 28 miliona evra. Važno je, međutim, da ovaj iznos predstavlja samo deo ukupnog PDV-a koji nastaje duž čitavog lanca proizvodnje i prodaje piva, pa je i ukupan fiskalni doprinos sektora širi od neposrednih uplata pivara.

Pored toga, ekonomski efekat se nastavlja kroz poslovanje dobavljača, trgovine i ugostiteljstva, koji stvaraju dodatnu ekonomsku aktivnost, zaposlenost i poreske prihode.  

Lanac koji zavisi od svake karike

Jedna čaša piva, dakle, nije samo proizvod koji izlazi iz pivare. Ona je završetak mnogo dužeg puta: od ječma i slada, preko proizvodnje, ambalaže i energije, do kamiona, skladišta, prodavnice ili ugostiteljskog objekta. Što je više tih karika razvijeno u Srbiji, veći deo stvorene vrednosti ostaje u domaćoj privredi. A kada neka karika nedostaje, lanac se oslanja na uvoz.

Zato priča o pivu nije samo priča o tome koliko je hektolitara proizvedeno i popijeno. To je i priča o tome koliko različitih ljudi, kompanija i industrija učestvuje da bi jedna čaša uopšte stigla do stola.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Curated Lifestyle