Kako će generacija Z vaspitavati svoju decu: 10 stvari koje bi mogle da budu drugačije

Generacija Z polako ulazi i u roditeljsku ulogu. Iako je još rano govoriti o jedinstvenom „stilu vaspitanja generacije Z“, iskustvo odrastanja uz internet, društvene mreže, ekonomsku neizvesnost i drugačiji odnos prema mentalnom zdravlju može uticati na to šta će ovi roditelji smatrati važnim.

Za razliku od ranijih generacija, koje su neke teme često ostavljale po strani, deo mladih roditelja danas već otvorenije govori o emocijama, granicama, novcu i bezbednosti na internetu.

1. Deca će morati da nauče kako da koriste tehnologiju, a ne samo da je koriste

Generacija Z odrasla je uz internet i pametne telefone, ali upravo zbog toga njeni pripadnici dobro znaju koliko je teško povući granicu između korisne tehnologije i vremena provedenog pred ekranom.

Zato bi digitalna pismenost mogla da postane mnogo više od učenja kako se koristi telefon ili računar. Deca će morati da nauče kako da prepoznaju prevaru, zaštite privatnost, procene da li je informacija pouzdana i odgovorno se ponašaju na društvenim mrežama.

Koliko je ovo već deo svakodnevnog roditeljstva pokazuje istraživanje Pew Research Centera iz 2025. godine. Među roditeljima dece mlađe od 13 godina, 61 odsto kaže da njihovo dete koristi pametni telefon, dok 68 odsto navodi korišćenje tableta. Oko deset odsto roditelja kaže da njihovo dete uzrasta od pet do 12 godina već koristi AI četbotove poput ChatGPT-a ili Geminija.

2. O mentalnom zdravlju razgovaraće se otvorenije

Generacija Z odrastala je u periodu kada su teme poput anksioznosti, stresa, terapije i emocionalnog zdravlja postale mnogo prisutnije u javnosti.

To ne znači da će svi pripadnici ove generacije automatski biti otvoreni prema ovim temama, ali istraživanja pokazuju koliko su one važne mladima i njihovim roditeljima. U istraživanju Gallupa iz 2024. godine, mentalno zdravlje bilo je među temama zbog kojih roditelji tinejdžera najčešće brinu, dok je više od 80 odsto dece reklo da im razgovori o teškim temama mogu biti korisni.

Zbog toga je moguće da će budući roditelji više insistirati na tome da dete može da kaže da se ne oseća dobro, da potraži pomoć i da svoje emocije ne doživljava kao nešto zbog čega treba da se stidi.

3. „Zato što ja tako kažem“ možda neće biti dovoljan odgovor

Jedna od promena mogla bi da se odnosi na sam odnos roditelja i deteta.

Umesto autoriteta koji podrazumeva da dete sluša bez pitanja, deo roditelja iz generacije Z mogao bi više da insistira na objašnjavanju pravila i razgovoru o posledicama.

To ne znači da granice nestaju. Naprotiv, istraživanje Gallupa pokazuje da je roditeljima upravo balans između davanja slobode i postavljanja strukture jedan od težih delova odgajanja dece.

4. Deca će ranije učiti šta su lične granice

Granice bi mogle da postanu deo svakodnevnog vaspitanja, od toga da dete ima pravo da kaže da ne želi zagrljaj do toga da nauči kada treba da se udalji iz neprijatne situacije.

Ideja nije da dete odlučuje o svemu, već da razume razliku između poštovanja drugih i odustajanja od sopstvenih granica.

Ovakav pristup može biti posebno važan u digitalnom okruženju, gde se granice privatnosti često mnogo teže uočavaju.

5. Finansijska pismenost mogla bi da počne mnogo ranije

Novac je za veliki deo generacije Z veoma konkretna tema. Deloitteovo istraživanje iz 2025. godine pokazalo je da 48 odsto ispitanih pripadnika generacije Z nije smatralo da je finansijski sigurno, dok je više od polovine reklo da živi od plate do plate.

Zbog toga nije teško zamisliti da će deo budućih roditelja želeti da svoju decu ranije upozna sa osnovama upravljanja novcem: štednjom, budžetom, razlikom između želja i potreba i odgovornim trošenjem.

Cilj ne bi bio da dete od malih nogu razmišlja samo o novcu, već da mu finansijske odluke ne budu potpuno nepoznata oblast kada odraste.

6. Individualnost će biti važnija od uklapanja u kalup

Generacija Z odrastala je u vremenu u kojem su različiti stilovi života, interesovanja i načini izražavanja postali vidljiviji nego ranije.

Zbog toga bi deo roditelja mogao više da podržava individualne talente i interesovanja dece, čak i kada se ona ne uklapaju u očekivani obrazac.

Dete možda neće morati da bude najbolje u školi, da trenira sport koji su roditelji izabrali ili da ima hobi koji se smatra „korisnim“. Veći akcenat mogao bi da bude na tome da pronađe ono što ga zaista zanima.

7. Vreme sa porodicom neće se nužno meriti novcem

Za deo generacije Z iskustva imaju posebno mesto. Putovanja, druženja, koncerti, izleti ili jednostavno kvalitetno provedeno vreme mogu imati veću vrednost od kupovine još jedne stvari.

To ne znači da će materijalne vrednosti biti nevažne, već da bi roditelji mogli više da insistiraju na uspomenama i zajedničkim iskustvima.

8. Uspeh neće biti samo dobra karijera

Klasična predstava uspeha često je podrazumevala dobar posao, visoku platu i napredovanje. Međutim, generacija Z je odrasla uz sve izraženiju raspravu o stresu, sagorevanju i ravnoteži između poslovnog i privatnog života.

Zbog toga bi deca mogla ranije da uče da karijera nije jedino merilo uspeha.

Posao jeste važan, ali isto tako i vreme za porodicu, prijatelje, odmor, hobije i sopstveni život.

9. Prihvatanje različitosti biće deo svakodnevnog razgovora

Teme različitosti, ravnopravnosti i uključivanja mnogo su vidljivije među mlađim generacijama nego što su bile u detinjstvu njihovih roditelja.

Roditelji iz generacije Z mogli bi zato više da razgovaraju sa decom o tome da ljudi mogu da izgledaju, razmišljaju ili žive drugačije, a da zbog toga ne zaslužuju manje poštovanja.

Ovo ne mora da se uči kroz velike razgovore. Može početi od sasvim svakodnevnih situacija – knjiga koje dete čita, crtaća koje gleda, odnosa prema vršnjacima i načina na koji govori o ljudima koji su drugačiji od njega.

10. Deca će se učiti da razmišljaju svojom glavom

Generacija Z je odrasla u vremenu ogromne količine dostupnih informacija. To sa sobom donosi jednu novu roditeljsku obavezu: nije dovoljno naučiti dete gde da pronađe informaciju, već i kako da proceni da li joj može verovati.

To je posebno važno u eri veštačke inteligencije, deepfake sadržaja i društvenih mreža.

Umesto jednostavnog „ne veruj internetu“, deca bi mogla da uče kako da postave pitanje: Ko je objavio ovu informaciju? Odakle dolazi? Postoji li drugi izvor? Da li je sadržaj pokušaj da me informiše ili da utiče na mene?

Generacija Z verovatno neće stvoriti jedan potpuno novi model roditeljstva. Kao i prethodne generacije, i ona će kombinovati ono što je nasledila sa onim što želi da promeni.

Jedno je već jasno: tehnologija, mentalno zdravlje, finansijska sigurnost i granice danas su deo roditeljstva mnogo ranije nego što su bili za mnoge prethodne generacije. Kako budu dolazili novi roditelji, upravo te teme mogle bi da dobiju još veći prostor u porodici.

Izvor: BIZlife

Foto: Unsplash/Bethany Beck