Ti, ja i AI: Moj agent ide na pijacu

Ne volim da kupujem garderobu. Još manje volim da idem na pijacu u nabavku. Nemam ništa protiv pijace, naprotiv, volim ono što se tamo prodaje. Samo bih voleo da neko drugi pronađe najbolji paradajz, proveri da li je sir zaista sjenički, uporedi cene, spakuje sve što mi treba i donese mi kući. Bez mog učešća.

Piše: Dr Borislav Miljanović, CEO Represent Systema 

Zato pretpostavljam da ću upravo te poslove među prvima poveriti svom AI asistentu za kupovinu. Reći ću mu šta mi treba, koliko želim da potrošim i šta nikako ne dolazi u obzir. On će pronaći proizvode, uporediti ponude, proveriti iskustva drugih kupaca i obaviti kupovinu. Možda će u jednom trenutku bolje od mene znati i šta mi treba.

Iako mi takva pomoć zvuči veoma privlačno, još mi je neverovatno da ćemo zaista živeti na taj način.

A izgleda da hoćemo.

Prema izveštaju kompanije Mastercard, više od 300 miliona ljudi širom sveta moglo bi do 2030. godine redovno da koristi AI agente za kupovinu i plaćanje. To je približno svaki deseti onlajn kupac.

Razlika između današnjih četbotova i tih agenata nije mala. Četbot nam predlaže šta da kupimo. Agent će kupovinu obaviti umesto nas. Imaće pristup našim navikama, veličinama, omiljenim brendovima, budžetu i kartici. Neće samo pronaći patike, već će moći da odluči koji model odgovara našim potrebama, pronađe najpovoljniju cenu, proveri rok isporuke i završi transakciju.

Mi ćemo mu postaviti pravila. Na primer, da nikada ne potroši više od određenog iznosa bez našeg odobrenja, da kupuje samo od proverenih prodavaca ili da prednost daje proizvodima domaćeg porekla. Sve ostalo biće njegov posao.

Među prvim poslovima koje ćemo prepustiti agentima verovatno će biti dosadne i ponavljajuće kupovine. Namirnice, kućna hemija, lekovi koji se izdaju bez recepta, pretplate i proizvodi koje svakako stalno koristimo. AI neće zaboraviti da u kući nedostaje deterdžent, da ističe pretplata ili da hranu za psa treba poručiti pre nego što se potroši poslednja kesa.

Tu dolazimo do zanimljive razlike između kupovine i šopinga.

Kupovina je kada morate da nabavite ono što vam treba. Šoping je kada želite da tražite, razgledate, otkrivate i ponekad kupite nešto što vam uopšte nije bilo potrebno. AI će vrlo verovatno preuzeti kupovinu, dok ćemo šoping zadržati za sebe. Mada nije isključeno da će nas agent, poznajući naše slabosti, upravo u šopingu nadmašiti.

Promenu već predvode mlađe generacije. Istraživanje Mastercarda, sprovedeno među 26.000 roditelja i tinejdžera na 13 tržišta, pokazuje da tinejdžeri približno dvostruko češće koriste AI kao podršku pri donošenju odluka o kupovini. Gotovo trećina njih više bi verovala preporuci AI sistema nego preporuci prijatelja, dok bi gotovo četvrtina pre poslušala AI nego roditelje.

Roditelje će ovaj podatak verovatno zabrinuti. Brendove bi morao ozbiljno da zainteresuje.

Do sada su kompanije komunicirale sa ljudima. Uskoro će morati da komuniciraju i sa mašinama koje kupuju u ime ljudi. AI agent neće biti impresioniran lepom reklamom ako iza nje ne pronađe pouzdane podatke. Neće mu biti dovoljan slogan da je neki proizvod zdrav, kvalitetan ili održiv. Tražiće sastav, poreklo, sertifikat, cenu, uslove isporuke, recenzije i dokaz za svaku tvrdnju.

Za komunikacijsku industriju to je velika promena. Više neće biti dovoljno da sadržaj bude zanimljiv publici i dobro pozicioniran na pretraživačima. Moraće da bude jasan, proverljiv i razumljiv AI sistemima. Ako agent ne može da pronađe i potvrdi informaciju o proizvodu, taj proizvod možda neće ni ući u njegov izbor.

To je praktično nova publika. Nije ljudska, ali će sve više uticati na ljudske odluke.

Već sada vidimo prve dokaze da to nije samo prognoza. Britanski trgovac John Lewis nedavno je objavio da je udeo pretraga proizvoda koje dolaze preko AI agenata porastao sa 0,3 na 2,5 odsto za samo godinu dana. Kompanija zato ulaže u sadržaj koji treba da bude vidljiv i ljudima i sistemima veštačke inteligencije. Trend je, prema njihovim podacima, prisutan u svim starosnim grupama, a ne samo među mladima. Reuters

Mi se u Representu još ne bavimo razvojem agenata koji će ljudima kupovati garderobu ili ići na pijacu. Ali kroz četiri AI usluge koje smo već razvili vidimo koliko se brzo i u Srbiji menja upotreba veštačke inteligencije u komunikacijama. Ono što je pre godinu dana za mnoge kompanije bilo zanimljiv eksperiment, danas postaje konkretna poslovna usluga od koje se očekuju merljivi rezultati.

Posebno je važno pitanje kako će brendovi biti predstavljeni u odgovorima AI sistema i po kojim kriterijumima će ih agenti preporučivati. Nekada smo se borili za mesto na polici. Zatim za prvu stranicu Googlea. Sada počinje borba za ulazak u izbor koji će AI agent napraviti za svog korisnika.

U toj borbi neće nužno pobediti brend koji je najglasniji. Veću šansu imaće onaj čiji su podaci najdostupniji, tvrdnje najbolje dokumentovane, reputacija stabilna, a uslovi kupovine jasni. Drugim rečima, komunikacija neće postati manje važna. Postaće preciznija i mnogo teže će moći da sakrije slabosti proizvoda.

Ostaje pitanje poverenja. Da li ćemo AI agentu dati pristup kartici? Ko će biti odgovoran ako kupi pogrešan proizvod, prekorači budžet ili poveruje lažnoj recenziji? Hoćemo li mu dozvoliti da sam odlučuje ili ćemo svaku kupovinu morati da odobrimo?

Verovatno ćemo početi oprezno. Prvo ćemo mu prepustiti deterdžent, kafu i rezervaciju avionske karte. Zatim garderobu i nedeljnu nabavku. A kada shvatimo da posao obavlja bolje, brže i jeftinije od nas, granice ćemo polako pomerati.

Ja sam već odlučio šta mu prvo prepuštam. Pijacu.

Jedino još nisam siguran da li će AI umeti da prepozna dobar paradajz. Ako bude umeo da se cenka, već je na pola puta.

Izvor: BIZLife

Foto: Canva