Posebno izdvaja „Sakura stipendiju”, inicijativu koju JTI svake godine realizuje kako bi podržao i nagradio mlade talente u Srbiji. Na ovaj projekat je posebno ponosna jer iz godine u godinu raste i dobija sve veću prepoznatljivost među studentima, što potvrđuje i broj prijava. Kroz osmišljavanje i vođenje komunikacionih kampanja, Teodora doprinosi tome da „Sakura stipendija” ne bude samo program podrške, već platforma koja inspiriše mlade da prepoznaju svoj potencijal, prošire vidike i sigurnije oblikuju svoj profesionalni pravac.

• Koju osobinu iz privatnog života smatrate najzaslužnijom za svoj poslovni uspeh?

‒ Rekla bih da me najviše vodi hrabrost da slušam sebe i ostanem dosledna onome što mi je zaista važno. Kada verujem u ideju, ostajem uz nju i onda kada postane izazovno. Trudim se da dam svoj maksimum i da iz svakog iskustva izađem snažnija i zrelija. U komunikacijama se to posebno ogleda, jer tu nema rutine. Stvari se stalno menjaju, a često je potrebno brzo reagovati, uz istovremeni osećaj za ton i suštinu poruke. Kroz takve situacije trudim se da ostanem fokusirana, da ne gubim iz vida cilj, čak i kada put do njega zahteva prilagođavanje i strpljenje. Verujem da se upravo tu gradi profesionalna stabilnost – u sposobnosti da ostaneš dosledan cilju, ali fleksibilan u načinu kako do njega dolaziš.

• Koju ste važnu lekciju naučili pre tridesete, a voleli biste da ste je znali već sa dvadeset godina?

‒ Danas znam da su radoznalost i hrabrost da napraviš prvi korak važnije od savršenog karijernog plana. To sam naučila u kompaniji JTI, gde sam karijeru započela kroz jednogodišnju praksu i sa razlogom ostala deo tima. Ponosna sam na to što sam upravo tu zakoračila u profesionalni svet, jer sam od prvog dana imala priliku da radim u okruženju koje mi je dalo poverenje, odgovornost i prostor da učim na realnim projektima.

Sertifikat „Top Employer”, koji kompanija nosi već 11 godina zaredom, za mene nije samo formalno priznanje, već potvrda da sam deo okruženja koje kontinuirano ulaže u svoje zaposlene i koje mi je dalo prostor da prepoznam, razvijem i osnažim sopstveni potencijal. Najveća lekcija za mene bila je da su podržavajuće okruženje, tim i mentor koji veruje u tebe, čak i kada posumnjaš u sebe, često mnogo važniji od početnog osećaja sigurnosti.

• Šta smatrate najvećim doprinosom svoje generacije poslovnom svetu?

‒ Naša generacija je u poslovni svet ušla tiho, kroz timske četove, kratke poruke i ideju „hajde da probamo drugačije”. Za nas posao nije samo niz zadataka, već prostor za nove ideje, eksperimentisanje i pomeranje granica.

Generacija Z donosi i novu definiciju pripadnosti. Posao više nije samo sigurnost, već i osećaj da negde pripadaš i da tvoj glas ima vrednost. Zato smo aktivni u digitalnom prostoru, gde se vrlo brzo prepoznaje da li je nešto autentično ili samo lepo upakovano.

U tom smisalu, kroz Instagram i Tiktok kanale JTI Srbija trudimo se da ne prikazujemo idealizovanu sliku, već svakodnevicu onakvu kakva jeste: naše ljude, timsku energiju i realne momente iz života kompanije. Ta transparentnost gradi poverenje i pomaže mladima da osete da li mogu da se prepoznaju u tom okruženju i u njemu razvijaju svoju karijeru.

Istovremeno, naša generacija je donela malo drugačiji pogled na uspeh. On više nije samo u rezultatima, već i u načinu na koji do njih dolazimo – uz balans, pauze i život van posla.

• Kada niste na poslu, gde najčešće pronalazite inspiraciju, energiju i mir?

‒ Nekada je to klasična književnost, svet bez distrakcija, a nekada je to vreme provedeno sa dragim ljudima, kroz razgovore i smeh, u jednostavnosti koja puni baterije na drugačiji način. Inspiraciju pronalazim i u jednoj rečenici iz knjige koja ostane sa mnom, ali i u nečemu što neko kaže spontano, bez plana. Zato verujem da je važno da imamo vreme za ono što nas istinski ispunjava, jer u tom balansu između obaveza i ličnog prostora nastaje energija koju nosimo nazad u sve što radimo.

• Šta biste voleli da pročitate o sebi u BIZLifeu za deset godina?

‒ Volela bih da za deset godina, kada otvorim BIZLife i pročitam nešto o sebi, mogu da prepoznam sebe u svemu što sam postigla, podjednako privatno i poslovno, i da sa ponosom mogu da kažem da sam uspešna u oba dela svog života. Trudim se da gradim put na kojem napredujem, ali da pritom ostajem verna onome što jesam. Želim da taj put bude živ, ponekad nepredvidiv, ali sa onim malim, ličnim pobedama koje se ne vide odmah, ali ostaju zauvek.

• Šta radite
  kad ne radite?

Čitam