Kome ćemo verovati kada više ne budemo verovali ljudima?
Prošle nedelje sam pisao o Muskovom gostovanju u podkastu The Economista. Odmah posle njega došao je i Yuval Noah Harari. Pročitao sam tri njegove knjige. Odlična je kontrateža Musku i lično delim mnogo njegovih stavova. Sam početak intervjua bio je maestralan. Harari je praktično demolirao Muska, ne tako što je odbacio njegova predviđanja, već tako što je jednu pored druge poređao njihove nedoslednosti.
Piše: Dr Borislav Miljanović, CEO Represent Systema
Musk predviđa da će veštačka inteligencija za deset godina postati daleko inteligentnija od ljudi i da ljudi više neće kontrolisati svet. Istovremeno govori o političkim i demografskim procesima čije posledice očekuje tek za dvadeset godina. Ako za deset godina više ne budemo upravljali svetom, kakvog smisla ima predviđati šta će biti deset godina kasnije?
Slična nedoslednost postoji i u njegovoj ekonomskoj viziji. Musk govori o svetu u kome novac možda više neće postojati, proizvodnja će zahvaljujući robotima postati gotovo neograničena, a ljudi će primati neku vrstu univerzalnog dohotka. Istovremeno opravdava današnje rezove u američkoj pomoći Africi potrebom da se uštedi novac.
Harari ne tvrdi da su sve Muskove prognoze pogrešne. Saglasan je da bi AI mogao postati inteligentniji od ljudi i preuzeti upravljanje finansijama, bezbednošću i drugim složenim sistemima. Njegov problem je Muskova tvrdnja da je takav ishod neizbežan.
Reč „neizbežno“ veoma je korisna kada želite da imate veliku moć, a malu odgovornost. Ako je nešto neizbežno, onda se od vas ne može očekivati da ga zaustavite, usporite ili promenite. Čak i kada ste među nekoliko ljudi koji tu promenu neposredno proizvode.
To je prvo važno upozorenje iz ovog razgovora. Budućnost AI nije prirodna nepogoda koja nam dolazi. Ona je zbir poslovnih, političkih i tehnoloških odluka koje neko donosi.
Ali deo razgovora koji mi je bio još značajniji odnosio se na poverenje.
Harari kaže da je poverenje najvažnija imovina na svetu. Važnija od nafte, novca, električne energije i čipova. Bez poverenja nema države, banke, kompanije, medija, brenda, pa ni organizovanog društva.
Novac je, uostalom, samo materijalizovano poverenje. Dajemo drugom čoveku komad papira ili nekoliko digitalnih brojeva jer verujemo da će ih i neko treći sutra prihvatiti.
Problem je što je finansijski sistem postao toliko složen da ga danas razume mali broj ljudi. AI će moći da ga učini još složenijim i da stvara finansijske instrumente koje nijedan čovek u potpunosti ne razume, a od kojih će zavisiti sudbina kompanija, država i pojedinaca.
U slučaju nove finansijske krize, savetnici bi mogli da dođu kod predsednika države i kažu: sistem se ruši, ne znamo zbog čega, ali AI preporučuje da uradimo to i to. Predsednik neće razumeti sistem. Neće ga razumeti ni savetnici. Ipak će svi poslušati preporuku jer će alternativa biti još neizvesnija.
To nije samo gubitak kontrole. To je prenos poverenja.
Već sada mnogi ljudi ne veruju bankama, ali veruju algoritmima na kojima počivaju kriptovalute. Ne veruju novinarima i urednicima, ali čitaju vesti koje im je izabrao algoritam društvene mreže. Tvrde da ne veruju institucijama, ali prihvataju preporuke aplikacija.
Poverenje nije nestalo. Samo je promenilo adresu.
Za komunikacijsku industriju ovo je suštinska promena. Naš posao je decenijama bio da gradimo odnose između organizacija i ljudi. Sada se između njih nalazi sistem koji odlučuje koja će poruka stići do čoveka, kako će biti predstavljena i da li će je uopšte videti.
Uskoro neće biti dovoljno da brendu veruju potrošači. Moraće da ga prepoznaju, razumeju i preporuče sistemi preko kojih potrošači dobijaju odgovore. Zbog toga AIEO i prilagođavanje sadržaja AI platformama nisu samo nova verzija optimizacije za pretraživače. To je početak borbe za vidljivost i reputaciju u svetu u kome prvi primalac naše poruke sve češće nije čovek.
Treća Hararijeva teza možda je i najneprijatnija. AI omogućava ono što nijedan prethodni medij nije mogao: masovnu proizvodnju intimnosti.
Radio je omogućio jednom čoveku da govori milionima. Televizija je dodala sliku. Društvene mreže su omogućile svakome da se obraća svima. Ali nijedna od tih tehnologija nije mogla da uspostavi poseban, ličan odnos sa svakim pojedincem.
AI može.
Jedan sistem može istovremeno biti najbolji prijatelj milionima ljudi. Svakog od njih može da sluša, pamti njegove razgovore i prepoznaje raspoloženje. Može da zna šta ga plaši, zbog čega je nesiguran i šta želi da čuje kada ostane sam.
Za to mu nije potrebna svest. Nije potrebno da nas voli, dovoljno je da veoma dobro zna kako izgleda ljubav kada se izrazi rečima.
Harari pravi važnu razliku između inteligencije i svesti. Inteligencija je sposobnost da se ostvari cilj i savlada prepreka. Svest je sposobnost da se nešto oseća, naročito da se pati. Današnji AI može biti veoma inteligentan, a da pritom ništa ne oseća.
Ali čovek sa druge strane ekrana tu razliku neće uvek moći da napravi. Ako sa nekim razgovarate svakoga dana, ako vas poznaje bolje od većine prijatelja i u pravom trenutku pronađe prave reči, odnos će vam delovati stvarno.
Politički lider iz prošlosti mogao je da govori milionima ljudi, ali nije mogao svakome da bude prijatelj. Kompanija je mogla da personalizuje oglas, ali nije mogla da sa svakim potrošačem gradi odnos mesecima. AI može da spoji količinu podataka, moć jezika i simuliranu bliskost.
To više nije klasično ubeđivanje. To je uticaj ugrađen u odnos.
Zato pitanje budućnosti AI nije samo koliko će nam poslova uzeti, koliko će povećati produktivnost ili koliko će novca doneti kompanijama. Najvažnije pitanje je kome ćemo verovati.
Čoveku koji može da pogreši, ali može i da snosi odgovornost? Instituciji koju možemo da kritikujemo i promenimo? Ili sistemu koji nas poznaje bolje, odgovara brže i nikada nema loš dan, ali čije ciljeve i način odlučivanja ne razumemo?
Harari ne tvrdi da je odgovor unapred određen. Upravo suprotno. Njegova najvažnija poruka jeste da još uvek možemo da biramo.
Ali nećemo moći zauvek.
Poverenje se već seli. A kada promeni adresu, nije ga lako vratiti.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Canva,@Zlatko Necevski photography
