Nikolas Kejdž igra „pravog Džejmsa Bonda“: Život Duška Popova bio je luđi od filma

Jedan od najneobičnijih špijuna Drugog svetskog rata uskoro stiže na veliko platno. Nikolas Kejdž u filmu „Fortitude“ igra Duška Popova, jugoslovenskog dvostrukog agenta čiji je život bio toliko neverovatan da se decenijama smatra jednim od glavnih uzora za Džejmsa Bonda.

Ako vam neko kaže , verovatno ćete pomisliti na martini, kazino, luksuzne automobile, opasne žene i tajne misije. Ali pre nego što je Ian Fleming napisao prvu Bondovu priču, postojao je čovek čiji je stvarni život imao gotovo sve te elemente. Zvao se Duško Popov, a sada će ga igrati Nikolas Kejdž.

Upravo objavljeni trejler za film „Fortitude“, koji režira Sajmon Vest, poznat po filmovima „Con Air“ i „Tomb Raider“, donosi Kejdža u ulozi Popova, a film će se baviti jednom od najvećih obmana Drugog svetskog rata – operacijom Fortitude, čiji je cilj bio da nacističku Nemačku ubedi da će saveznička invazija krenuti preko Kalea, a ne Normandije.

U kratkom pojavljivanju u trejleru Kejdž se predstavlja kao Popov, a zatim naručuje votka-martini „mućkan, ne promešan“ – direktan mig publici koja zna da gleda Bondov film.

Ali prava priča je još zanimljivija.

Ko je bio Duško Popov?

Popov je rođen u Titelu, u tadašnjoj Kraljevini Srbiji, 1912. godine, a odrastao je u imućnoj porodici i mladost proveo između Dubrovnika i Evrope. Studirao je pravo u Frajburgu, gde je upoznao čoveka koji će kasnije imati ogromnu ulogu u njegovom životu.

Popov je još pre rata došao u sukob sa nacističkim režimom. Gestapo ga je 1937. uhapsio nakon njegovih antinacističkih stavova, a kada je počeo Drugi svetski rat, njegov život je krenuo putem koji će ga pretvoriti u jednog od najpoznatijih dvostrukih agenata tog vremena.

Pet pokušaja bilo je potrebno da „Bond“ snimi ovu opasnu scenu: Koristili su PRAVOG krokodila

Nemci su ga regrutovali kao agenta i dali mu šifrovano ime Ivan. Britanci su, međutim, znali za njegovu antipatiju prema nacistima i Popov je počeo da radi za njih.

Njegovo britansko šifrovano ime bilo je Tricycle – Tricikl, jer je bio deo izuzetno važne mreže dvostrukih agenata.

Njegov zadatak bio je jednostavan samo na papiru: Nemcima je trebalo dostavljati informacije koje će izgledati dovoljno uverljivo da im veruju – ali koje će ih istovremeno navesti na pogrešne zaključke.

Drugim rečima, Popov je morao da bude ubedljiviji kao nemački špijun nego što bi bio da je zaista radio za Nemce.

Fleming ga je gledao u kazinu

Tu počinje deo priče koji zvuči kao scena iz „Casino Royalea“.

Tokom rata Popov je često boravio u neutralnom Portugalu, jednom od ključnih evropskih mesta za špijune, diplomate i obaveštajce.

U Estorilu je posećivao čuveni Casino Estoril, a tamo se pojavio i čovek koji će nekoliko godina kasnije stvoriti Džejmsa Bonda – Ian Fleming.

Fleming je tokom rata radio za britansku mornaričku obaveštajnu službu, a Popov mu je bio poznat kao jedan od najzanimljivijih agenata britanske mreže. Prema istraživanju biografa Lari Loftisa, Fleming je Popova posmatrao upravo u Estorilu, gde je ovaj, sa velikom količinom novca britanske obaveštajne službe, seo za sto za bakaru.

Popov je navodno stavio ogroman iznos na sto i ušao u rizičnu partiju.

Ta scena će mnogo godina kasnije dobiti svoje književno izdanje u „Casino Royale“, prvom romanu o Džejmsu Bondu.

Zato nije teško razumeti zašto je Popov postao jedan od glavnih kandidata za „pravog“ Bonda. Ipak, priča ima važnu nijansu.

Fleming nikada nije tvrdio da je Bond jednostavno kopija Popova. Sam je govorio da je Bond bio kombinacija osobina ljudi koje je upoznao tokom ratnog rada u obaveštajnoj službi. Među njima su bili različiti agenti, vojnici i avanturisti, a Popov je bio jedan od njih.

Čovek koji je možda upozoravao na Perl Harbor

Popov je imao i jednu od najkontroverznijih epizoda svoje karijere. Godine 1941. Nemci su ga poslali u Sjedinjene Države sa zadatkom da napravi špijunsku mrežu i prikupi informacije o američkim vojnim instalacijama.

Među zahtevima koje je dobio nalazila su se veoma konkretna pitanja o Perl Harboru – američkoj pomorskoj bazi na Havajima. Popov je o tome obavestio FBI.

Kasnije je tvrdio da je pokušao da upozori američke vlasti na mogućnost japanskog napada, ali da mu FBI i njegov tadašnji direktor J. Edgar Huver nisu poverovali. Dokumenti FBI-ja potvrđuju da je Popov predao informacije o nemačkim zahtevima u vezi sa američkim vojnim instalacijama, ali istorijska tvrdnja da je time zapravo najavio napad na Perl Harbor ostaje predmet rasprave.

To je, međutim, samo jedan deo njegove ratne priče.

Kada je špijuniranje postalo oružje

Tri godine kasnije Popov je učestvovao u mnogo većoj obaveštajnoj igri.

Saveznici su pripremali Dan D, iskrcavanje u Normandiji, ali je uspeh operacije zavisio i od toga da Nemci ne shvate gde će glavni udar zaista biti izveden. Zato je pokrenuta Operacija Fortitude.

Plan je bio spektakularan: lažne vojske, lažni tenkovi i avioni, izmišljeni radio-saobraćaj i čitava konstrukcija koja je trebalo da Hitlera ubedi da će glavno savezničko iskrcavanje biti kod Kalea, a ne u Normandiji.

Popov je bio deo mreže dvostrukih agenata koja je pomagala da ta obmana bude uverljiva. I upravo je ta operacija sada osnova filma „Fortitude“.

U filmu će Ed Skrein igrati Dudleyja Clarkea, a Matthew Goode Thomasa Argylla Robertsona, dvojicu ljudi koji su osmislili ogromnu operaciju obmane. Michael Sheen igra Vinstona Čerčila, Art Malik Iana Fleminga, dok je Kejdž – Duško Popov. U glumačkoj ekipi su i Ben Kingsli, Alice Eve i Jordi Mollà.

Od jugoslovenskog plejboja do holivudskog špijuna

Popov je posle rata postao gotovo savršen materijal za mit. Bio je bogat, obrazovan, šarmantan, sklon luksuzu i ženama, a istovremeno sposoban da godinama igra opasnu igru u kojoj je jedan pogrešan potez mogao da znači smrt.

Njegova biografija zvuči kao da je neko prvo napisao Bondov scenario, a zatim pokušao da ga predstavi kao stvarnu istoriju. I možda je upravo zato zanimljivo što ga sada igra Nikolas Kejdž.

Glumac i reditelj Sajmon Vest već imaju zajedničku istoriju – zajedno su radili na filmu „Con Air“ iz 1997. godine. Gotovo tri decenije kasnije vraćaju se špijunskom akcionom filmu, samo što ovog puta Kejdž ne igra izmišljenu akcijsku zvezdu.

Igra čoveka koji je zaista postojao.

A možda je najzanimljiviji detalj u celoj priči upravo taj što Džejms Bond nije bio dovoljno neverovatan da bi nastao bez stvarnog Duška Popova.

Kejdž će sada pokušati da odigra čoveka čiji je stvarni život, više od 70 godina ranije, već izgledao kao scenario za film o Džejmsu Bondu.

Izvor: BIZLife

Foto: ChatGPT