Kako pronaći balans između posla, treninga i privatnog života

Posao, trening, porodica, prijatelji, odmor, vreme za sebe – kada se sve obaveze nagomilaju, lako je steći utisak da za neke od njih jednostavno nema dovoljno vremena. Međutim, pitanje kako živeti ispunjenije nije novo. Još 1943. godine američki psiholog Abraham Maslov objavio je teoriju o ljudskim potrebama koja je trebalo da objasni šta nas pokreće i šta nam je potrebno da bismo se razvijali.

Danas je najpoznatija kao Maslovljeva „piramida potreba“, iako postoji jedna zanimljiva činjenica: Maslov svoju teoriju nikada nije predstavio u obliku piramide. U radu „A Theory of Human Motivation“, objavljenom u časopisu Psychological Review, govorio je o hijerarhiji potreba, dok je čuveni trouglasti prikaz nastao kasnije, kroz literaturu iz oblasti menadžmenta.

Ipak, osnovna ideja ostala je izuzetno uticajna. Maslov je potrebe grupisao u nekoliko nivoa – od fizioloških potreba i sigurnosti, preko pripadanja i samopoštovanja, do samoostvarenja. Važno je i da njegova teorija nije zamišljena kao stroga lista koju moramo „čekirati“ jednu po jednu. Sam Maslov je naglašavao da različite potrebe mogu biti istovremeno prisutne i da njihov redosled nije potpuno fiksan.

A kada se teorija pogleda iz ugla svakodnevnog života, postaje jasno zašto su posao, fizička aktivnost, odnosi sa ljudima i vreme za sebe mnogo više od četiri odvojene stavke na listi obaveza.

Sve počinje od tela

Na prvom nivou nalaze se osnovne fiziološke potrebe. San, hrana, odmor i briga o zdravlju deluju kao stvari koje se podrazumevaju, ali su često upravo one prve koje žrtvujemo kada imamo previše posla.

Problem je u tome što telo ne pravi razliku između „važnog sastanka“ i potrebe za odmorom. Ako danima spavamo premalo, preskačemo obroke i gotovo sve vreme provodimo sedeći, teško je očekivati da ćemo imati dovoljno energije, koncentracije i strpljenja za ostale delove života.

Tu fizička aktivnost može da bude važan deo rutine. Sport nije samo način da promenimo izgled tela, već i jedan od načina da ga održavamo funkcionalnim. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje odraslima najmanje 150 do 300 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, odnosno 75 do 150 minuta intenzivne aktivnosti, uz vežbe snage najmanje dva dana nedeljno.

Redovno kretanje povezano je sa boljim mentalnim zdravljem, kvalitetnijim snom i manjim rizikom od brojnih hroničnih bolesti. A dobra vest za one koji nemaju vremena za klasičan trening jeste da se fizička aktivnost ne računa samo kada smo u teretani – hodanje, vožnja bicikla, ples, kućni poslovi i druge aktivnosti takođe se računaju.

Zato trening ne mora da bude još jedna obaveza na listi. Može da bude deo dana koji nam pomaže da funkcionišemo bolje.

Kako da vam odmor traje duže: 4 psihološka trika koja treba da znate

Posao treba da donosi sigurnost, ali ne i da pojede ceo život

Sledeća važna potreba odnosi se na sigurnost. U savremenom životu ona podrazumeva mnogo više od fizičke zaštite – tu su finansijska stabilnost, posao, predvidljivost i osećaj da možemo da planiramo budućnost.

Zbog toga posao ima važnu ulogu u našem osećaju stabilnosti. Plata jeste jedan deo priče, ali nije jedini. Posao može da nam donese strukturu dana, osećaj kompetentnosti, mogućnost razvoja i osećaj da ono što radimo ima svrhu.

Istovremeno, posao ne bi trebalo da postane jedina oblast u kojoj tražimo potvrdu sopstvene vrednosti.

Balans ne znači da svakog dana moramo da provedemo tačno osam sati na poslu, jedan sat u teretani i dva sata sa porodicom. Život jednostavno ne funkcioniše tako. Nekada će posao zahtevati više vremena, nekada će prioritet biti porodica, a nekada će nam biti potrebno da usporimo.

Prava mera je dugoročnija: da nijedan važan deo života ne bude trajno potisnut zbog drugog.

Ljudi nisu stavka koju treba ostaviti za vikend

Kada govorimo o balansu, često prvo pomislimo na raspored i organizaciju vremena. Međutim, postoji nešto što se ne može rešiti aplikacijom za planiranje obaveza – potreba za bliskošću i pripadanjem.

Porodica, partner, prijatelji, kolege i zajednica predstavljaju važan deo našeg osećaja povezanosti. To mogu biti veliki događaji, ali i sasvim obične stvari: kafa posle posla, zajednički trening, ručak sa porodicom ili razgovor sa prijateljem bez gledanja na sat.

Koliko su odnosi važni za kvalitet života pokazuje i dugogodišnja Harvardova studija razvoja odraslih. Istraživači već decenijama prate učesnike i njihove živote, a nalazi ukazuju na snažnu povezanost između kvalitetnih odnosa i zdravlja, zadovoljstva životom i dugovečnosti. Harvard Health navodi da su ljudi koji su bolje povezani sa porodicom, prijateljima i zajednicom u proseku srećniji, zdraviji i dugovečniji.

Drugim rečima, briga o odnosima nije luksuz koji ostavljamo kada završimo sve ostale obaveze. Ona je deo brige o sebi.

Samopouzdanje se gradi i van kancelarije

Sledeći nivo Maslovljeve teorije odnosi se na poštovanje i samopoštovanje – potrebu da osećamo da vredimo, da smo sposobni i da možemo da postignemo ono što smo zacrtali.

Tu se posao i sport prirodno susreću.

Na poslu samopouzdanje možemo da gradimo kroz nove veštine, završene projekte, napredovanje ili preuzimanje odgovornosti. U sportu su rezultati često mnogo konkretniji: istrčanih prvih pet kilometara, veća težina na treningu, brže vreme ili jednostavno činjenica da smo uspeli da održimo kontinuitet.

Važno je, međutim, da uspeh ne merimo isključivo velikim rezultatima.

Ponekad je uspeh i to što smo otišli na trening kada nam se nije išlo. Ili što smo završili radni dan na vreme. Ili što smo odbili još jednu obavezu jer nam je bio potreban odmor.

Samopoštovanje se ne gradi samo velikim pobedama, već i osećajem da možemo da računamo na sebe.

Na vrhu nije savršen život, već život koji ima smisla

U Maslovljevoj teoriji najviši nivo predstavlja samoostvarenje – težnja da razvijemo svoje potencijale i živimo u skladu sa onim što nam je važno.

To ne mora da znači pokretanje kompanije, osvajanje medalje ili ostvarivanje nekog velikog životnog cilja.

Za nekoga je samoostvarenje uspešna karijera. Za drugog je to kreativni projekat, putovanje, sport, porodica, učenje nove veštine ili jednostavno mogućnost da sam bira kako želi da provede svoje vreme.

Upravo zato ideja ispunjenog života ne može da izgleda isto za svakoga.

Tri greške u komunikaciji koje mogu da pokvare svaki razgovor na poslu

Kako da balans izgleda u stvarnom životu?

Balans nije savršeno raspoređen raspored. Pre će biti sposobnost da prepoznamo šta nam je u određenom trenutku potrebno i da tome napravimo prostor.

To može da znači da nakon posla prošetamo umesto da odmah otvorimo laptop. Da trening bude deo nedeljnog rasporeda, a ne aktivnost „ako ostane vremena“. Da tokom večere sklonimo telefon. Da vikend ne pretvorimo u nastavak radne nedelje. Ili da jedno veče provedemo sa prijateljima bez osećaja da bismo za to vreme „morali“ da budemo produktivni.

Nekoliko jednostavnih navika može da pomogne:

• odredite vreme kada se radni dan završava i pokušajte da ga se pridržavate;
• uvedite šetnju ili neki drugi oblik kretanja kao redovan deo dana;
• planirajte trening unapred, umesto da čekate da se pojavi slobodan termin;
• napravite prostor za obroke i odmor, umesto da ih tretirate kao prepreku produktivnosti;
• odvojite vreme za porodicu i prijatelje bez telefona i poslovnih obaveza;
• ostavite deo vikenda za aktivnosti koje vas zaista raduju;
• pronađite nešto što vas razvija i van posla – sport, hobi, učenje ili kreativni projekat.

I možda najvažnije: nemojte balans posmatrati kao još jedan zadatak koji morate savršeno da obavite.

Ispunjen život nije pitanje savršenog rasporeda

Maslovljeva teorija danas se ne smatra nepobitnim naučnim pravilom po kojem svi ljudi prolaze kroz iste faze istim redosledom. Savremena literatura ukazuje na brojna ograničenja i kritike njegove teorije, dok su istraživači posebno problematizovali kasniji prikaz teorije u obliku stroge piramide. (DOI)

Ali osnovna ideja i dalje može biti koristan način da razmislimo o sopstvenim prioritetima.

Ako stalno radimo, a ne odmaramo, telo će pre ili kasnije poslati signal. Ako imamo odličnu karijeru, ali nemamo vremena za ljude koje volimo, nešto nedostaje. Ako treniramo svakog dana, ali zbog toga nemamo vremena ni za posao ni za privatni život, ni to nije prava ravnoteža.

Ispunjen život zato verovatno nije onaj u kojem je svaki dan savršeno organizovan. To je život u kojem, uprkos promenama prioriteta, dugoročno postoji prostor za zdravlje, sigurnost, odnose, lični razvoj i ono što nam daje smisao.

A briga o zdravlju predstavlja jedan od temelja svega toga. Savremeno osiguranje može biti dodatni način da se obezbedimo za situacije u kojima zdravstveni problem poremeti svakodnevicu, posebno kada je reč o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Vitaly Gariev