Ko je odlučio da postoje Ovan, Bik, Blizanci…?

Ako ste ikada pročitali horoskop i zapitali se zašto ste baš Lav, Devica ili Vaga, odgovor vodi mnogo dalje od dnevnih prognoza iz novina.

Priča o horoskopskim znacima počinje pre više hiljada godina, kada su ljudi počeli pažljivo da posmatraju nebo i povezuju kretanje nebeskih tela sa promenama na Zemlji.

Od drevne Mesopotamije do današnjih časopisa i aplikacija, zodijak je prošao prilično dug put.

Sve je počelo u Mesopotamiji

Drevni stanovnici Mesopotamije među prvima su sistematski beležili položaje Sunca, Meseca i planeta. Posebno su bili važni Babilonci, koji su razvijali veoma precizne metode posmatranja neba.

Upravo iz tog perioda potiče jedan od temelja današnjeg zodijaka. Britanski muzej čuva vavilonsku glinenu pločicu, datovanu oko 500. godine pre nove ere, na kojoj su povezani meseci i znakovi zodijaka. Muzej navodi da je sistem dvanaestodelnog zodijaka nastao postepeno iz starijih mesopotamskih predstava i da je do kraja prvog milenijuma pre nove ere već imao važnu ulogu u tadašnjoj astrologiji i astronomiji.

Babilonci su deo neba kroz koji se prividno kreću Sunce, Mesec i planete podelili na 12 delova. Svaki od njih imao je po 30 stepeni, što zajedno daje 360 stepeni punog kruga.

Taj princip je važan i danas: astrološki zodijak sastoji se od 12 jednakih znakova, bez obzira na to što stvarna sazvežđa na nebu nisu jednake veličine.

A zašto baš Ovan, Bik, Lav i ostali?

Nazivi nisu nastali slučajno. Drevni posmatrači neba povezivali su određene grupe zvezda sa životinjama, ljudima i predmetima koje su u njima „prepoznavali“. Tako su nastala sazvežđa čija su imena kasnije postala deo zodijačkog sistema.

Među 12 znakova nalaze se Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devica, Vaga, Škorpija, Strelac, Jarac, Vodolija i Ribe. Neki predstavljaju životinje, neki ljude ili mitološke figure, dok je Vaga jedini znak koji predstavlja predmet.

Važno je napraviti jednu razliku: horoskopski znak i sazvežđe nisu isto.

U astronomiji, sazvežđe predstavlja određenu oblast neba. Danas je zvanično priznato 88 sazvežđa, dok astrološki zodijak koristi 12 jednakih sektora od po 30 stepeni. Zbog toga se granice sazvežđa i horoskopskih znakova ne poklapaju.

Grci su sistem dodatno oblikovali

Vavilonsko znanje nije ostalo ograničeno na Mesopotamiju. Prenosilo se drugim kulturama, a posebno važnu ulogu u razvoju zapadne astrologije imali su Grci.

Grčka tradicija povezala je nebeske znakove sa mitologijom, bogovima i pričama koje su kasnije postale sastavni deo simbolike zodijaka. Rimljani su potom preuzeli veliki deo grčke astrološke tradicije, zajedno sa imenima i simbolima koji su vremenom postali široko rasprostranjeni u Evropi.

Tako su se Ovan, Bik, Lav, Škorpija i ostali znakovi postepeno pretvorili iz načina označavanja delova neba u sistem kome su pripisivane određene karakteristike i značenja.

Kada je nastao horoskop kakav danas poznajemo?

Tu dolazimo do važne razlike između astronomije i astrologije.

Posmatranje neba bilo je ključno za razvoj astronomije, kalendara i merenja vremena. Astrologija je, s druge strane, razvila ideju da položaj nebeskih tela može imati veze sa karakterom čoveka ili događajima u njegovom životu.

Vremenom se razvio sistem natalnih karata, u kojima se uzima u obzir položaj Sunca, Meseca i planeta u trenutku rođenja. Mnogo jednostavnija verzija, horoskop koji se zasniva samo na jednom znaku, kasnije je postala posebno pogodna za novine, časopise, a danas i za internet i društvene mreže.

Horoskop koji danas pročitate za svoj znak prilično je pojednostavljena verzija mnogo starije i složenije astrološke tradicije.

Kako svaki horoskopski znak pregovara o plati: Od direktnog Ovna do intuitivne Ribe

Postoji li zaista „13. horoskopski znak“?

Ovo je pitanje koje se povremeno ponovo pojavi na internetu: gde je Zmijonoša?

Astronomski gledano, Sunce zaista tokom svog prividnog godišnjeg puta prolazi kroz oblast neba koja pripada sazvežđu Zmijonoše (Ophiuchus). NASA/JPL navodi da se duž ekliptike nalazi 13 sazvežđa, iako se u tradicionalnom astrološkom zodijaku koristi 12 znakova.

To ne znači da je astrologija „zaboravila“ jedan znak koji sada treba dodati horoskopu. Astrološki znaci su istorijski definisani kao 12 jednakih delova zodijaka, dok su stvarna sazvežđa različitih veličina.

Zato astronomija može govoriti o 13 sazvežđa kroz koja Sunce prividno prolazi, dok tradicionalna astrologija i dalje koristi 12 znakova.

Znakovi danas nisu tamo gde su bili pre nekoliko hiljada godina

Postoji još jedan razlog zbog kog ne treba mešati astrološke znakove i stvarna sazvežđa.

Zemljina osa nije potpuno nepomična. Ona se veoma sporo „njiše“ i pravi puni ciklus za približno 26.000 godina. Ova pojava naziva se precesija. NASA navodi da upravo zbog nje položaj nebeskih tela u odnosu na Zemljinu referentnu tačku vremenom postepeno menja svoj položaj.

Zbog toga sazvežđe koje se danas nalazi iza Sunca u određenom periodu godine nije nužno isto ono koje je bilo na tom mestu kada su drevni sistemi zodijaka formirani.

To je i razlog zbog kog današnji „Sunčev znak“ ne treba poistovećivati sa stvarnim sazvežđem u kome se Sunce trenutno nalazi.

A da li horoskop zaista može da predvidi budućnost?

Tu se završava istorija, a počinje pitanje nauke.

Astrologija i astronomija nekada su bile mnogo bliže nego danas, ali su se vremenom potpuno razdvojile. Savremena astronomija počiva na posmatranju, merenju i proverljivim dokazima, dok astrologija polazi od pretpostavke da položaj nebeskih tela može da govori nešto o ličnosti ili budućnosti.

NASA Space Place jasno razlikuje ova dva pristupa i navodi da tvrdnje astrologije o predviđanju budućnosti ili opisivanju ličnosti nisu zasnovane na naučnim dokazima.

T ne umanjuje istorijski i kulturni značaj zodijaka. Od prvih posmatrača noćnog neba do današnjih horoskopa, 12 znakova predstavljaju deo veoma duge priče o tome kako su ljudi pokušavali da pronađu obrasce na nebu i povežu ih sa sopstvenim životima.

Možda zato horoskop opstaje toliko dugo: ne zato što nam je nebo dalo jednostavne odgovore, već zato što smo oduvek želeli da ih tamo pronađemo.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Alex Shuper