Kraj televizije kakvu znamo? Ovo su trendovi koji će promeniti industriju do 2029.

Televizijska industrija prolazi kroz jednu od najvećih transformacija u svojoj istoriji. Klasična kablovska televizija gubi korisnike, streaming više nije industrija koja samo juri rast pretplatnika, a granica između televizije, društvenih mreža, gejminga i drugih digitalnih platformi gotovo da više ne postoji.

Upravo zato budućnost televizije postaje mnogo više od pitanja šta ćemo gledati. Za kompanije je reč o milijardama dolara vrednim akvizicijama, spajanjima i partnerstvima koja bi mogla da odrede kako ćemo konzumirati sadržaj u narednim godinama.

CNBC je razgovarao sa deset medijskih rukovodilaca i stručnjaka kako bi saznao kako bi televizijska industrija mogla da izgleda do 2029. godine. Njihove prognoze ukazuju na nekoliko velikih promena.

Kablovska televizija nastaviće da gubi korisnike

Jedan od retkih trendova oko kojeg postoji širok konsenzus jeste nastavak pada broja korisnika klasične kablovske televizije.

Taj proces traje već više od decenije, a stručnjaci ne očekuju da će se u naredne tri godine pojaviti „dno“ nakon kojeg će broj korisnika početi da se stabilizuje. Naprotiv, prelazak publike na streaming i druge digitalne platforme trebalo bi da se nastavi.

Ipak, to ne znači da će sadržaj koji je nekada bio dostupan na televizijskim kanalima nestati. On će sve više biti dostupan kroz različite aplikacije i objedinjene streaming pakete.

Drugim rečima, televizija možda neće nestati, ali način na koji joj pristupamo hoće.

Streaming više neće biti samo streaming

Velike kompanije već pokušavaju da pronađu novi model poslovanja.

Skajdans je početkom godine dogovorio preuzimanje kompanije Varner bros diskaveri, dok je Foks najavio kupovinu Rokua za 22 milijarde dolara. Komkast planira odvajanje En-Bi-Si juniverzala, dok se na tržištu sve češće sklapaju partnerstva između tradicionalnih medijskih kuća i digitalnih platformi.

Istovremeno, kompanije pokušavaju da objedine različite servise kako bi korisnicima ponudile jednostavniji pristup sadržaju.

To bi moglo da dovede do modela koji donekle podseća na nekadašnju kablovsku televiziju, samo što umesto desetina kanala dobijamo paket različitih streaming platformi.

Lejkersi prodati za rekordnih 12,5 milijardi dolara: Ko su novi vlasnici NBA velikana?

AI bi mogao da promeni način na koji gledamo sadržaj

Jedan od trendova koji će, prema procenama stručnjaka, postati standard jeste hiperpersonalizacija.

Platforme već danas preporučuju sadržaj na osnovu naših navika, ali se očekuje da će tehnologija otići korak dalje. U budućnosti bi sadržaj mogao da bude ne samo preporučen već i prilagođen konkretnom korisniku.

Slična promena očekuje se i u oglašavanju. Umesto reklama koje prekidaju program, cilj je da oglasi postanu toliko relevantni da korisniku deluju kao koristan predlog, a ne kao smetnja.

AI bi mogao da ukloni i jezičke barijere. Umesto klasičnog sinhronizovanja ili titlova, gledaoci bi mogli jednostavno da izaberu jezik na kojem žele da gledaju određeni sadržaj.

Tako bi televizija mogla da postane svojevrsni „sadržaj bez granica“.

Jutjub i društvene mreže sve više ulaze u dnevnu sobu

Još jedna granica koja se briše jeste ona između televizije i društvenih mreža.

Jutjub već zauzima sve veći deo vremena koje publika provodi ispred televizora, dok se formati sa društvenih mreža sele na velike ekrane. Istovremeno, kreatori sadržaja postaju ozbiljni konkurenti tradicionalnim medijskim kućama.

To znači da televizija više nije jedino mesto na kojem publika očekuje profesionalno proizveden sadržaj.

Granica između televizijskog programa, YouTube videa, podcasta, livestreama i sadržaja kreatora biće sve manje vidljiva.

Sport ostaje jedan od poslednjih „sigurnih“ aduta televizije

Ako postoji sadržaj koji bi mogao da zadrži publiku uz televizijske ekrane, to je sport.

Za razliku od serija i filmova koje gledalac može da pogleda kada želi, sportski događaji imaju vrednost upravo zato što se odvijaju uživo.

Zbog toga stručnjaci očekuju da će prenos sporta ostati izuzetno vredan. Istovremeno, tehnologija bi trebalo da iskustvo gledanja učini još imerzivnijim.

Korisnici bi, na primer, mogli da dobiju osećaj kao da su praktično na stadionu ili uz teren, čak i kada utakmicu gledaju iz dnevne sobe.

Sport tako ostaje jedan od retkih formata koji i dalje može da okupi ogroman broj ljudi u istom trenutku.

Instagram osvežio brend posle 10 godina: Novi logo, fontovi i još promena

Ko će biti novi Netflix?

Zanimljivo je da stručnjaci ne očekuju nužno pojavu jednog novog velikog streaming giganta.

U umesto toga, rast bi mogle da zabeleže platforme poput Roku čanela, Tubija i Pluta, koje nude besplatan sadržaj uz prikazivanje reklama. Njihova glavna prednost je u tome što korisnici ne moraju da plaćaju gomilu pretplata da bi gledali ono što žele.

Druga mogućnost je pojava novog agregatora koji bi objedinio različite streaming servise i ponudio ih korisnicima kroz jedan paket.

Istovremeno, TikTok bi mogao da nastavi da produžava formate, dok će nišne zajednice i specijalizovani sadržaji dobijati sve veći značaj.

U igru ulazi i gejming. Kompanije poput Disnija već ulažu ogromne iznose u gaming industriju, a povezivanje video-igara, sporta i zabave moglo bi da postane jedno od važnih tržišta narednih godina.

Televizija više nije samo ekran

Najveća promena možda se ipak krije u tome što televizijska industrija više nema jasne granice.

Tehnološke kompanije ulaze u zabavu, tradicionalne televizijske kuće grade streaming platforme, društvene mreže proizvode sadržaj za televizijske ekrane, kreatori postaju medijske kompanije, a gejming se sve više povezuje sa filmom i sportom.

Ako se prognoze stručnjaka ostvare, do 2029. godine pitanje više neće biti da li gledamo televiziju, već gde, kako i kroz koju platformu gledamo sadržaj.

A za kompanije koje danas donose odluke vredne milijarde, odgovor na to pitanje mogao bi da odredi ko će biti pobednik, a ko gubitnik nove televizijske ere.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/ Glenn Carstens-Peters