Kako da vam odmor traje duže: 4 psihološka trika koja treba da znate
Nije stvar samo u tome koliko dana provedemo na odmoru. Način na koji se odvojimo od posla, mesta koja biramo, iskustva koja nas oduševe i čak spremnost da ne napravimo baš „savršeni“ izbor mogu značajno da utiču na to koliko ćemo se zaista odmoriti.
Leto je u punom jeku, a za mnoge je odmor jedina prava prilika da na nekoliko dana pobegnu od posla, obaveza i svakodnevne rutine. Ali ako želite da iz odmora izvučete maksimum, nije dovoljno samo da promenite lokaciju.
Psihologija ima nekoliko zanimljivih odgovora na pitanje šta zapravo čini odmor kvalitetnim. Neki od njih možda nisu ono što biste očekivali.
Ne morate da putujete na dugo
Intuitivno deluje da bi duži odmor trebalo da znači i veći predah. Ipak, istraživanja pokazuju da to nije nužno slučaj.
Analiza rezultata 13 studija, koju su sproveli Franziska Speth sa Tehničkog univerziteta u Drezdenu i njene kolege, pokazala je da dužina odmora ima relativno mali uticaj na njegov regenerativni efekat.
Mnogo je važnije da se zaista mentalno odvojite od svakodnevnog života.
Što se ljudi više distanciraju od posla tokom odmora, to je njihovo blagostanje bolje i tokom samog odmora i nakon povratka. Zato proveravanje poslovnog mejla „samo da vidimo šta se dešava“ možda i nije tako bezazleno.
Ako želite da se vratite odmorniji, istraživanja sugerišu da je bolje da isključite obaveštenja i zaista napravite pauzu. Problemi koji vas čekaju na poslu neće nestati, ali ćete im se verovatno lakše posvetiti kada se vratite.
Zašto branimo kompanije koje nas iscrpljuju? Sve o korporativnom Stokholmskom sindromu
Vratite se na mesto na kojem se osećate dobro
Postoji li mesto na kojem se automatski osećate mirnije? Možda je to omiljeni kafić, plaža na koju se godinama vraćate, park iz detinjstva ili neki grad u kojem ste se osećali posebno dobro.
Psiholozi ovaj fenomen nazivaju „vezanošću za mesto“ (place attachment). Određene lokacije mogu da budu povezane sa snažnim uspomenama i emocijama, pa sam boravak na njima može da utiče na naše raspoloženje.
Zato nema potrebe da osećate da svaki odmor mora da donese potpuno novo iskustvo. Povratak na mesto koje već volite može biti jednako vredan.
Tu važnu ulogu ima i nostalgija. Prisjećanje na prijatne trenutke može pozitivno da utiče na blagostanje, pa sledeći put kada poželite da se vratite na „ono isto mesto“, slobodno poslušajte taj osećaj.
Potražite nešto što će vas ostaviti bez teksta
Odmor je dobra prilika da izađemo iz sopstvenih misli, naročito ako smo tokom godine skloni da stalno vrtimo iste probleme u glavi.
Jedan od načina da to uradimo jeste da potražimo iskustvo koje izaziva strahopoštovanje i osećaj zadivljenosti.
Psiholog Ethan Kross objašnjava da takva iskustva šire našu pažnju i mogu da nas izvuku iz začaranog kruga preteranog razmišljanja i briga.
I ne mora nužno da bude reč o spektakularnom prizoru iz prirode. I gradovi, arhitektura, umetnost ili koncert mogu da izazovu isti osećaj.
Istraživanje ljudi koji su učestvovali u raftingu na reci Green River u Juti pokazalo je da su se, uprkos fizički zahtevnom iskustvu, mnogi učesnici na kraju osećali znatno manje stresirano. Najbolji prediktor te promene bio je upravo osećaj strahopoštovanja koji je izazvao veličanstveni pejzaž.
Drugim rečima, pronađite nešto zbog čega ćete na trenutak zaboraviti na sebe i svoje svakodnevne brige.
Ovo ostrvo proglašeno je najboljom SKRIVENOM destinacijom na svetu
Ne pokušavajte da napravite savršen plan
Još jedan neprijatelj dobrog odmora može biti potreba da sve bude baš kako treba.
Psiholozi razlikuju „maksimizatore“ – ljude koji pokušavaju da pronađu najbolju moguću opciju – i „zadovoljnike“ (satisficers), koji se zaustavljaju kada pronađu opciju koja je dovoljno dobra.
Recimo da želite da provedete dan u nekom gradu. Možete satima porediti atrakcije, cene, lokacije, restorane i recenzije. Ili možete pronaći nekoliko zanimljivih opcija, izabrati onu koja vam deluje dovoljno dobro i krenuti.
Istraživanja pokazuju da su ljudi koji pripadaju drugoj grupi često zadovoljniji svojim izborima.
Paradoks je u tome što potraga za najboljom mogućom opcijom može da nas učini manje zadovoljnima. Stalno razmišljanje o tome da li smo mogli da izaberemo nešto bolje lako pretvara odmor u još jedan projekat koji treba „odraditi“.
Zato ovog leta možda ne morate da isplanirate svaki minut. Ostavite malo prostora za slučajnost, prihvatite da nećete videti baš sve i dozvolite sebi da izaberete nešto što je jednostavno – dovoljno dobro.
Jer dobar odmor možda nije onaj u kojem ste uradili sve što ste zamislili, već onaj posle kojeg se osećate kao da ste zaista pobegli od svakodnevice.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash/Getty Images
