Od prstena, preko kalkulatora do G-Shocka: Kako je Casio osvojio svet

Priča o Casiju ne počinje sa satom, ne počinje čak ni sa kalkulatorom, elektronikom ili tehnologijom po kojoj je kompanija danas poznata. Počinje jednim jednostavnim metalnim prstenom za cigaretu i porodicom koja je verovala da se do uspeha dolazi tako što se problem rešava bolje od drugih.

Danas je teško pronaći osobu koja nikada nije nosila ili barem videla Casio. Njegovi satovi postali su deo svakodnevice, pop kulture, sporta i mode. Neki modeli su gotovo neuništivi, neki su postali statusni simboli, a neki koštaju toliko malo da ih je lako kupiti bez mnogo razmišljanja. Upravo u tome i jeste fenomen Casija: brend koji je uspeo da tehnologiju učini dostupnom gotovo svima.

A sve je počelo mnogo skromnije.

Čovek koji je počeo za strugom

Tadao Kašio preselio se sa porodicom u Tokio kada je imao samo šest godina. Sa 14 počeo je da radi kao šegrt na strugu, gde je godinama usavršavao obradu metala, paralelno se obrazujući.

Tokom Drugog svetskog rata počeo je da razvija sopstveni posao zajedno sa braćom Tošijom i Kazuoom. Rat je doneo bombardovanja, evakuacije i brojne prepreke, pa je tek 1946. godine porodična radionica Kashio Seisakujo zaista počela da funkcioniše kao kompanija.

Prvi veliki proizvod nije imao mnogo veze sa satovima. Bio je to mali metalni prsten koji je omogućavao pušaču da cigaretu drži bez korišćenja ruku. Danas zvuči gotovo neverovatno da je proizvod za pušače bio temelj budućeg tehnološkog giganta, ali upravo je „yubiwa pipe“ doneo kompaniji prvi ozbiljniji prihod i omogućio braći da nastave da razvijaju nove ideje.

Sledeći veliki cilj bio je mnogo ambiciozniji – elektronski kalkulator.

AI, izgleda, ima i stila: Ovako izgleda G-Shock kada ga dizajnira veštačka inteligencija

Od kalkulatora do vremena

Godine 1957. kompanija je predstavila Casio 14-A, jedan od prvih potpuno elektronskih i relativno prenosivih kalkulatora. Iste godine Kashio Seisakujo dobija novo ime: Casio Computer Co., Ltd.

Braća su narednih godina razvijala sve manje, praktičnije i dostupnije kalkulatore. Njihov Casio Mini iz 1972. bio je posebno važan jer je kalkulator prestao da bude isključivo poslovni alat i postao proizvod koji je mogao da priušti običan kupac.

Ali upravo je uspeh kalkulatora otvorio novi problem. Kako je sve više kompanija ulazilo na tržište, cene su počele da padaju. Casiju je bio potreban novi proizvod.

Tada je Tošio Kašio došao do jednostavne, ali revolucionarne ideje: ako kalkulator može da računa, zašto sat ne bi mogao da „izračuna“ vreme?

Tako je 1974. nastao Casiotron, prvi Casio ručni sat.

Kada je kalkulator ušao na teritoriju časovničara

Ulazak Casija u svet satova nije dočekan sa oduševljenjem. Tradicionalni proizvođači časovnika gledali su na japansku kompaniju kao na kalkulatorskog proizvođača koji ulazi na njihov teren. Problem je bio i praktičan: proizvođači kućišta nisu želeli da sarađuju sa Casijom jer su se plašili da će time naljutiti svoje postojeće klijente, odnosno etablirane časovničarske brendove. Ipak, Casio je pronašao način da napravi prvi korak.

Casiotron nije bio samo digitalni sat. Imao je automatski kalendar, a naredna verzija rešila je problem meseci sa 30 dana i februara, čime je praktično dobio prvi digitalni perpetualni kalendar. Nekoliko godina kasnije stigao je i Casiotron X-1 sa štopericom i prikazom druge vremenske zone.

Casio je već tada pokazivao ono što će postati jedna od njegovih najvećih prednosti: ne mora da izmisli potpuno novu kategoriju da bi je učinio boljom, korisnijom i dostupnijom.

Godine 1980. stigao je C-80, kalkulator koji se nosi na ruci. I drugi proizvođači su već pravili kalkulator-satove, ali Casio je uveo gumene tastere koje je bilo moguće pritiskati prstima, bez posebne olovke. Bio je to mali ručni računar u vremenu kada je sama ideja da tehnologiju nosite na zglobu delovala futuristički.

Od prvog sata na nebu, do prvog na Mesecu: Sedam satova koji su menjali istoriju

Onda je došao G-Shock

Ako je Casiotron pokazao da Casio može da pravi satove, G-Shock je pokazao da može da napravi legendu. Priča počinje kvarom. Inženjer Kikuo Ibe razbio je svoj mehanički sat i počeo da razmišlja o tome kako napraviti časovnik koji jednostavno ne može da se razbije. Njegova ideja bila je gotovo opsesivna: sat mora da izdrži pad sa deset metara, da bude vodootporan do 10 bara i da baterija traje deset godina. „Triple 10“ postao je cilj.

Ibe je sa malim timom inženjera napravio više od 200 prototipova. Rešenje je, prema priči, pronašao gledajući gumenu loptu kako odskače na igralištu. Ako unutrašnjost sata može da bude izolovana od spoljašnjeg udara kao lopta, možda sat može da preživi ono što bi uništilo svaki drugi časovnik.

Rezultat je bio DW-5000C, prvi G-Shock, predstavljen 1983. Njegov mehanizam bio je zaštićen slojevima materijala, a čak je i narukvica imala ulogu u apsorbovanju udara.

Ali tehnička inovacija sama po sebi nije bila dovoljna.

Sat koji je pobedio sopstvenu reklamu

Kada je G-Shock lansiran u Japanu, publika nije odmah poludela za njim. Onda je stigla reklama u Americi. U njoj je G-Shock bio udaran hokejaškom palicom. Ideja je bila toliko agresivna da je privukla pažnju televizijskih emisija koje su želele da provere da li je reklama uopšte istinita.

I tako je nastao paradoksalan marketing. Američki mediji počeli su da testiraju sat, očekujući da će dokazati da reklamna obećanja nisu realna. Međutim, G-Shock je preživeo. Ponovo i ponovo.

Pokušaj da se razotkrije reklama pretvorio se u najbolju moguću reklamu za Casio. G-Shock je postao sinonim za izdržljivost, a tokom devedesetih njegovu popularnost konačno je prihvatilo i japansko tržište.

Od tada je postao globalni fenomen.

A onda je jedan običan sat postao najprodavaniji na svetu

G-Shock je bio spektakularan uspeh, ali možda je najveći Casijev hit zapravo mnogo skromniji. Casio F-91W pojavio se u katalozima 1989. godine. Crno kućište, plava linija, digitalni ekran, alarm, štoperica i plastična narukvica. Ništa što je na prvi pogled izgledalo revolucionarno. Ipak, upravo je ta jednostavnost bila njegova supermoć.

F-91W je bio jeftin, lagan, precizan, izdržljiv i dovoljno jednostavan da ga možete nositi svaki dan bez razmišljanja. Poput Toyote Corolle među automobilima, postao je proizvod koji nije pokušavao da impresionira – samo je radio svoj posao.

Procene navode da se proizvodi oko tri miliona primeraka godišnje.

F-91W je, međutim, dobio i mračnu epizodu u svojoj istoriji. Zbog načina na koji njegov modul može da meri vreme, sat se pojavljivao u pričama o improvizovanim eksplozivnim napravama i povezivan je sa pripadnicima Al-Kaide. Zbog ogromne globalne popularnosti modela, takva asocijacija bila je posebno problematična i često je značila da su vlasti obraćale pažnju na ljude koji ga nose.

Danas je ta epizoda uglavnom istorijska fusnota u priči o modelu koji je postao jedan od najprodavanijih satova ikada.

Od Martyja McFlyja do Billa Gatesa

Casio se tokom godina nije zadovoljio samo jednim hitom. Kalkulator-satovi postali su deo pop kulture, a jedan od najpoznatijih nosio je Marty McFly u „Povratku u budućnost“. Modeli poput AE-1200, poznatog kao „Royale“, stekli su sopstvenu bazu obožavalaca, dok su analogni modeli pokazali da Casio može da bude zanimljiv i onima koji ne žele digitalni sat.

Duro je, recimo, postao svojevrsni pristupačni odgovor na klasični ronilački sat. Bio je robustan, funkcionalan i dovoljno jednostavan da postane kultni model, a među poznatim vlasnicima našao se i Bil Gejts.

Godine 2000. Casio je predstavio Edifice i krenuo ka ozbiljnijem, elegantnijem dizajnu, sa čeličnim kućištima i komplikovanijim brojčanicima. Ali G-Shock je ostao mesto gde kompanija najviše eksperimentiše.

Kako je Casio postao deo mode

Jedan od najzanimljivijih obrta u Casijevoj priči jeste to što je brend koji je nastao kao proizvođač praktičnih i pristupačnih uređaja postao deo modne kulture. G-Shock je dobio saradnje sa NASA-om, Dragon Ball Z i brojnim drugim brendovima i franšizama. Neki modeli danas koštaju hiljade dolara. Tehnologija je napredovala do Bluetooth povezivanja sa telefonom, automatske sinhronizacije vremena i različitih funkcija za praćenje aktivnosti.

A onda je 2019. godine stigao model koji je pokazao da Casio može da izazove pravu internet pomamu.

GA-2100, poznat kao „CasiOak“, dobio je osmougaoni okvir koji podseća na čuveni Audemars Piguet Royal Oak. Bio je tanak, lagan, robustan i relativno pristupačan. Potražnja je bila toliko velika da su pojedini primerci na sekundarnom tržištu počeli da se prodaju skuplje od preporučene cene.

Casio je, čini se, ponovo uspeo ono što mu je od početka išlo najbolje: uzeo je nešto što deluje poznato i napravio verziju koju ljudi zaista žele da nose.

Tajna je možda u tome što Casio nikada nije pokušavao da bude Rolex

U svetu satova postoje brendovi koji prodaju tradiciju, prestiž i nasledstvo. Casio je izgradio nešto potpuno drugačije.

Njegova vrednost nije bila u tome da sat mora da košta mnogo da bi značio nešto. Naprotiv. Casio je decenijama dokazivao da dobar dizajn može biti jeftin, da tehnologija može biti jednostavna i da proizvod ne mora da bude luksuzan da bi postao ikona.

Zato Casio danas postoji u gotovo svim svetovima istovremeno. Na zglobu deteta koje je dobilo prvi sat. Kod sportiste koji želi nešto što može da preživi sve. Kod kolekcionara koji traži vintage model. Kod ljubitelja mode. Kod čoveka koji može da kupi bilo koji luksuzni sat, ali ipak bira najobičniji digitalni Casio.

Možda je upravo u tome najveća lekcija ove japanske kompanije.

Casio nije postao jedan od najpoznatijih proizvođača satova zato što je napravio najskuplji sat na svetu. Postao je legenda zato što je napravio sat koji je želeo gotovo svako – i zato što je, decenijama kasnije, uspeo da ubedi svet da je ono što je praktično, dostupno i pomalo retro zapravo veoma kul.

Od prstena za cigarete do G-Shocka, od kalkulatora do CasiOaka, Casijeva istorija zapravo je priča o jednoj mnogo većoj stvari: kako jednostavna ideja, upornost i spremnost da se tehnologija približi običnom čoveku mogu da naprave brend koji nadživi generacije.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Akshat Sharma