Noć kada je rođen hip-hop: Kako je tinejdž žurka u Bronksu promenila muziku zauvek
Pre tačno 53 godine, u zajedničkoj prostoriji jedne zgrade u Bronksu, održana je žurka za tinejdžere koja naizgled nije obećavala ništa posebno. Nije bilo diskografske kuće, velikog izvođača ni muzičkog producenta. Bio je tu DJ, dva gramofona, nekoliko ploča i gomila mladih ljudi. Ali upravo tog 11. avgusta 1973. godine nastao je jedan od najuticajnijih kulturnih pokreta modernog doba.
Ako danas pustite hip-hop, teško je zamisliti da je njegov početak izgledao tako skromno. Nije počeo u studiju, nije počeo na koncertnoj bini, niti hitom na radiju.
Počeo je na žurci u zajedničkoj prostoriji zgrade na adresi 1520 Sedgwick Avenue u zapadnom Bronksu, koju su organizovali tinejdžeri Cindy i Clive Campbell.
Clive Campbell tada još nije bio poznat kao legenda. Bio je samo mladi DJ poreklom sa Jamajke. Istorija će ga zapamtiti kao DJ Kool Herc. I upravo njega mnogi smatraju jednim od osnivača hip-hopa.
Žurka koja nije trebalo da promeni istoriju
Datum je bio 11. avgust 1973. Cindy Campbell organizovala je žurku za početak nove školske godine. Ulaz je, prema poznatoj najavi, bio 25 centi za devojke i 50 centi za momke. Mesto je bila prostorija za rekreaciju u njihovoj zgradi u Bronksu. Nije to bio glamurozni klub Menhetna.
Bronks početkom sedamdesetih bio je deo grada koji je prolazio kroz ozbiljnu ekonomsku i društvenu krizu. Siromaštvo, nezaposlenost, rasna segregacija i nedostatak ulaganja oblikovali su svakodnevni život velikog broja stanovnika.
Ali upravo u tim okolnostima mladi ljudi počeli su da stvaraju sopstvenu kulturnu scenu. Žurke u stanovima, školskim prostorijama, parkovima i zgradama postale su mesta okupljanja. A muzika je bila njihov zajednički jezik. Te večeri za gramofonima je bio Cindyjin stariji brat, Clive Campbell. I imao je ideju koja će promeniti muziku.
Problem koji je Kool Herc pretvorio u inovaciju
Kool Herc nije izmislio funk, ni soul, ni DJ-ing, a nije izmislio ni ideju da DJ govori preko muzike. Njegova genijalnost bila je u tome što je slušao publiku.
Primećivao je da ljudi na plesnom podijumu ne reaguju podjednako na celu pesmu. Postojali su trenuci kada bi publika jednostavno „poludela“.
To su bili breakovi – kratki delovi pesama u kojima bi vokali i melodija bili potisnuti, a ritam, naročito bubnjevi, došao u prvi plan. Za plesače su ti delovi bili najvažniji. Kool Herc je shvatio da nema razloga da čeka da se break završi. Zašto ga jednostavno ne bi produžio? Tu dolazimo do jednog od ključnih trenutaka u istoriji hip-hopa.
Dva ista vinila i jedna velika ideja
Kool Herc je koristio dva gramofona i dve kopije iste ploče. Kada bi se na prvoj ploči završio break, prešao bi na drugu ploču i pustio isti deo. Zatim bi se vratio na prvu. I ponovo. I ponovo. Tako je kratki deo pesme koji je prvobitno trajao svega nekoliko sekundi mogao da postane mnogo duža osnova za ples.
Herc je svoju tehniku nazivao „Merry-Go-Round“. Danas bismo taj princip prepoznali kao jedan od temelja breakbeat DJ kulture. A ono što je posebno važno jeste da je Kool Herc na taj način počeo da menja ulogu DJ-a.
DJ više nije bio samo osoba koja pušta sledeću pesmu. Postao je muzičar koji od postojećih snimaka pravi nešto novo. To je jedna od ključnih ideja na kojoj će hip-hop kasnije izgraditi čitavu svoju estetiku.
Muzika iz ploča koje su već postojale
Još jedna važna stvar često se izgubi u priči o nastanku hip-hopa. Kool Herc nije imao nove pesme napravljene za hip-hop. Koristio je ono što je već postojalo. Funk, soul, R&B i druge ploče postale su sirov materijal.
Među izvođačima čiji su breakovi bili važni za ranu hip-hop kulturu bili su James Brown, The Incredible Bongo Band, Babe Ruth, Jimmy Castor Bunch i mnogi drugi.
Upravo će ta praksa – uzimanje kratkog dela postojeće muzike i njegovo ponavljanje ili preoblikovanje – kasnije postati jedan od zaštitnih znakova hip-hopa.
Iz nje će se razviti kultura semplovanja. Ali pre nego što je postao tehnika muzičke produkcije, break je bio nešto mnogo jednostavnije: deo pesme uz koji je bilo najbolje plesati.
A gde su tu reperi?
Zanimljivo je da Kool Herc nije „izmislio repovanje“ u smislu u kojem ga danas poznajemo. To je važna razlika. Na ranim žurkama DJ-evi su često govorili preko muzike, pozivali ljude da plešu, najavljivali sledeću ploču i podizali atmosferu.
Kool Herc je imao svoje MC-jeve, odnosno ljude koji su pomagali da animiraju publiku. Kasnije će drugi pioniri, poput Afrika Bambaataa i Grandmaster Flash, razvijati različite elemente scene. MC-ing će postajati sve važniji, a ritmičko izgovaranje stihova preko muzike prerasti u ono što danas nazivamo rapom.
Zato hip-hop nije nastao kao jedna pesma niti kao delo jednog čoveka. Nastao je kao spoj DJ-ingа, MC-inga, plesa i vizuelne umetnosti.
Četiri elementa jedne kulture
Kako se pokret razvijao, počela su da se izdvajaju četiri osnovna elementa hip-hop kulture:
DJ-ing – manipulisanje muzikom, gramofonima i ritmom;
MC-ing – vokalna izvedba, odnosno repovanje i komunikacija sa publikom;
breakdancing – ples koji je nastao iz potrebe plesača da odgovore na breakove;
graffiti – vizuelni izraz koji je već postojao u njujorškoj urbanoj kulturi, ali je postao jedan od ključnih elemenata hip-hop identiteta.
Nisu svi ovi elementi nastali istovremeno, niti ih je izmislila ista osoba. Ali su se tokom sedamdesetih spojili u zajedničku kulturu.
I zato je možda preciznije reći da 11. avgust 1973. nije jedan dan kada je neko izmislio hip-hop, već simboličan datum koji predstavlja trenutak kada je nekoliko ideja počelo da se pretvara u nešto novo.
Od Bronksa do celog sveta
Ono što je počelo na lokalnim žurkama nije ostalo lokalno. Tokom sedamdesetih hip-hop kultura širila se kroz različite delove Njujorka. DJ-evi su razvijali nove tehnike. Plesači su razvijali nove pokrete. MC-jevi su postajali sve važniji. A graffiti umetnici pretvarali su gradske zidove i vozove u ogromna platna.
Među ključnim figurama bio je Afrika Bambaataa, koji je kroz svoju organizaciju Universal Zulu Nation povezao muziku, ples, umetnost i društveni aktivizam.
Zatim je došao Grandmaster Flash, koji je dodatno revolucionisao DJ tehniku, uključujući preciznije sečenje, miksovanje i manipulaciju pločama. I onda se dogodilo nešto što će zauvek promeniti odnos između underground kulture i muzičke industrije.
Hip-hop izlazi iz Bronksa
Godine 1979. grupa Sugarhill Gang objavila je „Rapper’s Delight“. Pesma je postala veliki komercijalni uspeh i pokazala da rap može da napusti lokalne žurke i postane proizvod muzičke industrije.
Ubrzo će uslediti izvođači kao što su Run-D.M.C., Public Enemy, LL Cool J, Beastie Boys, N.W.A. i mnogi drugi. Hip-hop više nije bio samo muzika iz Bronksa. Postao je globalni fenomen. I što je više rastao, to je više pokazivao da nije samo muzički žanr.
Bio je način da se priča o gradu, siromaštvu, rasizmu, policiji, identitetu, politici, novcu, ambiciji i svakodnevnom životu.
Od nekoliko ploča do globalne industrije
Danas je teško izmeriti koliko je hip-hop promenio ekonomiju zabave. Od muzike se proširio na modu, sport, reklamu, film, televiziju i digitalnu kulturu. Brendovi koriste njegov jezik. Muzičari pokreću modne kompanije. Sneaker kultura postala je globalna industrija.
Hip-hop je pomogao da se u mainstream uvedu novi načini govora, oblačenja, plesa i pripovedanja. A jedna od njegovih najvećih inovacija bila je ideja da ne moraš da imaš pristup velikom studiju da bi napravio nešto novo.
Možeš uzeti ono što već postoji, promeniti kontekst, spojiti ga sa nečim drugim i napraviti potpuno novu priču. U tome je možda i najvažnija lekcija njegovog nastanka.
Nije postojao plan za revoluciju
Kool Herc tog 11. avgusta 1973. nije znao da će se o njegovoj žurci govoriti više od pola veka kasnije. Nije imao izdavačku kuću. Nije imao marketinšku kampanju. Nije imao algoritam koji će njegovu muziku preporučivati milionima ljudi.
Imao je dve ploče, dva gramofona, snažan zvučni sistem i osećaj za ono što publika želi da čuje. A iz toga je nastala kultura koja će postati jedna od najuticajnijih umetničkih formi 20. i 21. veka.
Zato se 11. avgust 1973. danas često navodi kao datum rođenja hip-hopa. Ne zato što je tog dana izmišljena svaka njegova komponenta. Već zato što je u jednoj prostoriji u Bronksu DJ pronašao način da produži ono zbog čega ljudi žele da plešu – a publika je odgovorila.
Ostatak je istorija.
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/shaharyarahmed601
