Mladi Amerikanci se posle fakulteta vraćaju roditeljima: Diploma više nije karta za samostalan život
Završetak fakulteta nekada je označavao početak samostalnog života: prvi ozbiljan posao, prvi stan i finansijsku nezavisnost. Za deo nove generacije diplomaca u Americi taj redosled više nije tako jednostavan.
Visoki troškovi života, usporeno tržište rada i sve veća neizvesnost oko toga kako će veštačka inteligencija promeniti početničke poslove navode mlade Amerikance da menjaju planove odmah nakon diplomiranja. Umesto selidbe u novi grad i iznajmljivanja stana, mnogi se vraćaju kod roditelja, odlažu veće troškove i pokušavaju da naprave finansijsku rezervu dok traže posao.
Povratak roditeljima kao finansijska strategija
Život kod roditelja za mnoge više nije samo privremeni korak između fakulteta i prvog posla, već način da se smanje najveći mesečni izdaci.
Istraživanje pokazuje da je polovina roditelja sa decom između 18 i 35 godina rekla da im se dete u nekom trenutku vratilo kući. Gotovo polovina mladih koji su se vratili kao razlog je navela previsoke troškove stanovanja, dok je više od trećine povratak povezalo sa gubitkom posla ili smanjenjem prihoda.
Za deo mladih Amerikanaca povratak roditeljima nakon diplomiranja zato postaje praktična finansijska odluka. Život kod kuće omogućava im da smanje troškove hrane, interneta, stanovanja i drugih svakodnevnih izdataka dok traže prvi stabilan posao.
Finansijski stručnjaci ističu da taj period može da bude mnogo više od pukog čekanja. Novac koji bi inače odlazio na kiriju, automobil ili račune mladi mogu da usmere u štednju i ulaganja i tako naprave osnovu za stabilniji početak karijere.
Automobil postaje luksuz koji može da sačeka
Pored stanovanja, mladi Amerikanci sve češće preispituju i troškove posedovanja automobila.
Umesto kupovine vozila odmah nakon fakulteta, deo novih diplomaca bira javni prevoz ili druge jeftinije opcije kako bi smanjio mesečne izdatke. Za mlade koji tek počinju da zarađuju, troškovi kupovine automobila, osiguranja, goriva i održavanja mogu predstavljati značajan deo budžeta.
Takve odluke pokazuju koliko se promenila računica ulaska u odrasli život. Trošak koji je nekada delovao kao gotovo neizbežan deo samostalnosti sada se sve češće posmatra kao nešto što može da bude odloženo.
Razlog nije samo želja za štednjom. Novi diplomci ulaze na tržište rada u trenutku kada su životni troškovi visoki, a pronalaženje prvog posla teže nego za mnoge druge grupe radnika. Uz to, veliki broj američkih diplomaca istovremeno mora da počne i sa otplatom studentskih kredita.
Stotine prijava, a malo razgovora
Najveći problem za mnoge nije pitanje koliko će zaraditi na prvom poslu, već kada će taj posao uopšte pronaći.
Novi diplomci neretko šalju desetine, pa čak i stotine prijava pre nego što dobiju priliku za razgovor sa poslodavcem. Veliki broj prijava ne znači nužno i veliki broj konkretnih prilika za zaposlenje.
Dodatnu frustraciju stvaraju takozvani „ghost jobs“, odnosno oglasi za radna mesta koji ostaju aktivni iako kompanija zapravo ne zapošljava ili je pozicija već popunjena.
Prema podacima koje prenosi Investopedia, početkom 2026. približno jedan od sedam oglasa na Indeedu mogao je da spada u kategoriju „ghost jobs“.
Za mlade koji tek pokušavaju da naprave prvi korak u karijeri, takvo tržište znači više vremena provedenog u prijavama, veću konkurenciju i duži period bez stabilnog prihoda.
AI postaje još jedan razlog za finansijski oprez
Uz inflaciju i usporeno zapošljavanje, nova generacija ima još jednu brigu koju njihovi roditelji nisu imali kada su ulazili na tržište rada – veštačku inteligenciju.
Stručnjaci koje navodi Investopedia ocenjuju da su razvoj AI alata i širenje rada na daljinu dodatno pogodili deo početničkih pozicija. Upravo su takvi poslovi tradicionalno predstavljali ulaznu tačku za diplomce bez dugogodišnjeg iskustva.
Posebna neizvesnost postoji u kreativnim i tehnološkim industrijama, gde se od kandidata sve češće očekuje da koriste generativne AI alate ili rade na poslovima povezanim sa njihovim razvojem i obukom.
Istovremeno, deo mladih strahuje da bi automatizacija mogla da smanji broj početničkih pozicija i dodatno oteža prvi korak na tržištu rada. Zbog toga neki diplomci finansijsku rezervu i smanjivanje troškova vide kao zaštitu od mogućih promena koje bi AI mogao da donese njihovim budućim karijerama.
AI ih je otpustio – sada ih vraćaju na posao: Polovina kompanija mogla bi da poništi otkaze do 2027.
Nova verzija života posle fakulteta
Povratak roditeljima zato ne mora nužno da znači da su mladi odustali od samostalnosti. Za deo generacije Z u Americi on postaje pragmatičan odgovor na ekonomiju u kojoj su prvi posao, stan i finansijska sigurnost teže dostupni nego što su očekivali.
Umesto modela „diploma, posao, stan“, početak karijere sve češće izgleda ovako: diploma, desetine ili stotine prijava, privremeni povratak kući, štednja i čekanje na stabilniju priliku.
I možda upravo ta promena najbolje pokazuje koliko se promenila vrednost fakultetske diplome. Ona i dalje može da otvori vrata, ali mladim Amerikancima više ne garantuje da će odmah moći i da ih zatvore za sobom u sopstvenom stanu.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash/Charles DeLoye
