Ko u Evropi najteže može da priušti odmor? Srbija napravila veliki napredak
Letovanje je za mnoge jedan od najvećih troškova tokom godine, a mogućnost da se priušti makar nedelju dana odmora značajno se razlikuje širom Evrope. Iako je u poslednjoj deceniji sve manje Evropljana koji ne mogu da izdvoje novac za odmor, razlike među zemljama i dalje su velike.
Prema podacima Eurostata, 27,5 odsto stanovništva Evropske unije starijeg od 16 godina u 2025. godini nije moglo da priušti nedelju dana godišnjeg odmora van kuće. Deset godina ranije taj procenat iznosio je 35,2 odsto.
Drugim rečima, u periodu od 2015. do 2025. godine udeo ljudi koji ne mogu da priušte odmor smanjen je za 7,7 procentnih poena.
Srbija napravila veliki pomak
Iako je Srbija i dalje iznad proseka EU, podaci pokazuju značajno poboljšanje. Oko 36 odsto stanovništva Srbije u 2025. godini nije moglo da priušti nedelju dana odmora, što je i dalje više od trećine stanovništva.
Međutim, u odnosu na 2015. godinu situacija je znatno bolja. Udeo ljudi koji nisu mogli da priušte odmor u Srbiji smanjen je za čak 32 procentna poena, što Srbiju svrstava među zemlje sa najvećim napretkom u Evropi.
Veći pad zabeležen je još samo u Hrvatskoj, gde je udeo smanjen za 33 procentna poena.
Gde je odmor najteže priuštiti?
Razlike među evropskim zemljama su velike. U 2025. godini udeo ljudi koji nisu mogli da priušte nedelju dana odmora kretao se od svega 9 odsto u Švajcarskoj i Norveškoj do čak 61 odsto u Rumuniji.
Više od polovine stanovništva nije moglo da priušti odmor ni u Crnoj Gori (58 odsto), Albaniji (53 odsto) i Turskoj (51 odsto). Slede Severna Makedonija sa 48 odsto i Grčka sa 47 odsto.
U Bugarskoj i Mađarskoj taj udeo iznosio je 39 odsto, dok je Italija bila na 36 odsto, koliko i Srbija.
Na drugom kraju lestvice nalaze se zemlje sa znatno većom dostupnošću odmora. Pored Švajcarske i Norveške, gde je udeo iznosio devet odsto, 15 odsto ili manje zabeleženo je u Luksemburgu, Švedskoj, Holandiji, Danskoj, Finskoj i Sloveniji.
U Nemačkoj je oko 21 odsto stanovništva bilo u situaciji da ne može da priušti nedelju dana odmora, dok je u Francuskoj taj procenat iznosio 23 odsto.
Sever Evrope može više da priušti odmor
Podaci pokazuju jasnu regionalnu razliku. Najveći nivoi takozvane „uskraćenosti odmora“ zabeleženi su u južnoj i jugoistočnoj Evropi, uključujući zemlje kandidate za članstvo u EU.
Nasuprot tome, severna i zapadna Evropa imaju najniže stope. Centralna i istočna Evropa uglavnom se nalaze između ova dva pola, ali i među tim zemljama postoje značajne razlike.
Stručnjaci ove razlike povezuju pre svega sa nivoom prihoda i ekonomskom snagom država. Veći raspoloživi prihod građanima ostavlja više prostora za potrošnju na putovanja i odmor, dok su u zemljama sa nižim BDP-om i nižim prihodima troškovi letovanja veći teret za kućne budžete.
U većini zemalja situacija je bolja nego pre deset godina
Poređenje 2015. i 2025. godine pokazuje da je u 25 od 30 posmatranih zemalja smanjen udeo ljudi koji ne mogu da priušte nedelju dana odmora.
Izuzetak čini pet zemalja: Norveška, Švedska, Finska, Nemačka i Austrija. Ipak, tri nordijske zemlje i dalje imaju među najnižim stopama u Evropi.
Najveći napredak zabeležen je u Hrvatskoj i Srbiji, gde je udeo ljudi koji ne mogu da priušte odmor smanjen za 33, odnosno 32 procentna poena. Značajan pad zabeležen je i na Kipru, u Irskoj, Bugarskoj i Turskoj.
Podaci tako pokazuju da je mogućnost odlaska na godišnji odmor mnogo više od pitanja turističkih navika. Ona je i pokazatelj životnog standarda, raspoloživog dohotka i ekonomskih razlika među evropskim zemljama.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash/Margo Evardson
