Zašto je otplata duga bez „crnog fonda“ opasna zamka i kako izaći iz minusa?

Dugovi na kreditnim karticama mogu nastati iz različitih razloga. Dok se neki prekomerno opuste u kupovini odeće i izlascima, drugi su primorani da koriste kartice kako bi pokrili neočekivane troškove – od popravke automobila do lečenja.

U uslovima visoke inflacije i rasta troškova života, mnogi kreditne kartice vide i kao jedini način da prebrode mesec. Međutim, finansijski stručnjaci upozoravaju da bez pažljivog planiranja dugovi na karticama izuzetno brzo mogu da spirališu van kontrole, prenosi CNBC Make It. 

Zbog visokih kamatnih stopa koje u proseku prelaze 20 odsto godišnje, minimalna mesečna uplata najčešće pokriva samo kamatu, dok osnovni dug ostaje gotovo netaknut. Na primer, dug od 5.000 dolara uz prosečnu kamatu od 23,79 odsto mesečno generiše skoro 100 dolara samo na ime kamate. Da bi se toliki dug otplatio za godinu dana, mesečna uplata mora iznositi najmanje 472 dolara – pod uslovom da se kartica više uopšte ne koristi.

Gde živi najviše ultra-bogatih Evropljana i ko su novi rekorderi?

Sve na dug, ništa u ušteđevinu

Kako ističe Kasandra Rup, viši finansijski savetnik u kompaniji Vanguard, otplata duga uz istovremeno štednju za hitne slučajeve predstavlja delikatnu ravnotežu, ali je neophodno primenjivati oba pristupa od samog početka.

Iako deluje logično da se svaki slobodan dinar usmeri na otplatu duga sa visokom kamatom, stručnjaci savetuju da se najpre formira fond za hitne slučajeve. Bez tog finansijskog tampona, svaka nova vanredna okolnost primoraće vas na novo zaduživanje i otvaranje začaranog kruga.

• Prvi korak: Formirati početni fond za hitne potrebe (iznos u visini od bar polovine mesečnih troškova).
• Dugoročni cilj: Ušteđevina koja pokriva od tri do šest meseci osnovnih životnih troškova u slučaju gubitka posla ili prihoda.

Zamka „lažnog osećaja sigurnosti“

Zanimljivo je da istraživanja kompanije Vanguard pokazuju da čak 57 odsto ljudi koji imaju dugove na kreditnim karticama zapravo ima novac da ih u potpunosti isplati. Umesto toga, mnogi nagomilavaju gotovinu na štednim računima ili uplaćuju dodatni novac u dugoročne penzijske fondove i stambene kredite.

Prema rečima Kasandre Rup, to stvara „lažni osećaj sigurnosti“. Ljudima psihološki prija kada vide da im ušteđevina na računu raste, iako ta gotovina donosi skromnu kamatu, dok dug na kartici istovremeno raste po stopi većoj od 20 odsto godišnje.

Ukoliko već imate formiran bazični fond za hitne slučajeve, preusmeravanje viška ušteđevine direktno na otplatu visokokamatnog duga donosi znatno više koristi za ukupno finansijsko zdravlje.

Automatizujte proces i ne trošite novac koji još niste zaradili

Stručnjaci predlažu nekoliko ključnih koraka za trajno rešavanje ovog problema:

1. Automatizujte uplate: Podesite automatske prenosa novca ka štednji i otplati kartica čim legne plata, pre nego što dobijete priliku da taj novac potrošite.
2. Pametno preusmerite vanredne prihode: Bonuse, povišice ili povraćaj poreza unapred podelite – deo usmerite u fond za hitne slučajeve, a deo na smanjenje duga.
3. Ne trošite unapred: Izbegavajte praksu da računate na novac koji tek treba da primite kako biste pokrili trenutne luksuze ili odmore.

Jasno postavljanje prioriteta i prave ušteđevine skida veliki teret s leđa i sprečava da vas vanredni troškovi ponovo vrate u finansijski minus.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Curated Lifestyle