Kad temperatura dođe do 40°C, posao više nije isti: Kako se pripremiti za toplotni talas
Dok smo danima čitali o toplotnom talasu i posledicama koje je izazvao širom Evrope, visoke temperature polako su stigle i do Srbije. Iako je leto oduvek donosilo vrućine, ovakvi ekstremni talasi postaju sve učestaliji i intenzivniji.
Osim što predstavljaju zdravstveni rizik, ekstremne vrućine sve više postaju i poslovni izazov. Rad na otvorenom, proizvodni pogoni, gradilišta, dostava, logistika, ali i kancelarije bez adekvatne klimatizacije suočavaju se sa padom produktivnosti, većim rizikom od povreda i većim brojem odsustava zaposlenih. Poslodavci su zato prinuđeni da prilagođavaju organizaciju rada, pomeraju smene, obezbeđuju češće pauze, dovoljne količine vode i rashlađene prostorije kako bi zaštitili zaposlene.
Zbog toga je Rešublički hidrometeorološki zavod izdao upozorenje na jak i dugotrajan toplotni talas koji je pred nama, a pokrenuta je i procedura za prenos SMS hitnih informacija građanima. Isto upozorenje objavljeno je i na sajtu MUP-a.
Kako navode iz RHMZ-a, upozorenje se odnosi na područje cele Srbije.
„Početak toplotnog talasa na teritoriji Republike Srbije obeležiće maksimalne temperature danas od 31 do 35 °C, sutra (30.07.) od 33 do 37 °C, a od petka (31.07.) od 35 do 38 °C, lokalno i do 40 °C“, navodi se u saopštenju RHMZ-a.
Posao po vrućini: Šta kažu propisi?
Iako srpski propisi ne određuju maksimalnu temperaturu pri kojoj zaposleni moraju da prestanu sa radom, poslodavci su u obavezi da obezbede bezbedne i zdrave uslove rada. To podrazumeva procenu rizika, organizaciju rada u skladu sa vremenskim uslovima, dovoljno tečnosti za zaposlene, mogućnost češćih pauza i zaštitu radnika koji najveći deo dana provode na otvorenom.
Stručnjaci za bezbednost i zdravlje na radu preporučuju da se najteži fizički poslovi, kada je to moguće, obavljaju u jutarnjim ili večernjim satima, dok bi rad u periodu od 11 do 17 časova trebalo svesti na minimum. Posebna pažnja potrebna je na gradilištima, u poljoprivredi, komunalnim službama, dostavi i drugim delatnostima u kojima zaposleni ne mogu da izbegnu boravak na suncu.
Klimatizacija nije luksuz, već uslov za rad
Visoke temperature ne pogađaju samo zaposlene na otvorenom. Istraživanja pokazuju da sa rastom temperature opada koncentracija, povećava se broj grešaka i usporava donošenje odluka, zbog čega kompanije sve više ulažu u kvalitetne sisteme klimatizacije i fleksibilnije modele rada tokom letnjih meseci.
Zaposlenima se preporučuje da piju dovoljno vode, izbegavaju tešku hranu, nose laganu odeću kada priroda posla to dozvoljava i prave kratke pauze u rashlađenim prostorijama. Ukoliko osete vrtoglavicu, mučninu, ubrzan puls ili jaku glavobolju, potrebno je odmah prekinuti rad i potražiti pomoć.
Spremite se za „pakao“ u avgustu
Jak toplotni talas zadržaće se tokom cele prve dekade avgusta, a najizraženiji će biti u periodu od 5. do 8. avgusta, kada se u većini mesta očekuju maksimalne dnevne temperature oko 40 °C.
Prema prognozama RHMZ-a, u urbanim sredinama očekuju se i tropske noći, sa minimalnim temperaturama od 20 do 24 °C, a u Beogradu od 22 do 26 °C.
Ništa od ozbiljnog osveženja ni sredinom avgusta
Iako se sredinom avgusta očekuju lokalni pljuskovi sa grmljavinom, oni neće doneti značajnije osveženje niti pad temperature. Maksimalne dnevne temperature će se i dalje u većini mesta kretati između 30 i 35 stepeni.
Dugotrajne visoke temperature predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje, posebno za decu, starije osobe, hronične bolesnike, trudnice i sve koji rade na otvorenom. Stručnjaci upozoravaju na povećan rizik od toplotnog udara, sunčanice i dehidratacije, zbog čega se preporučuje izbegavanje boravka na suncu između 10 i 17 časova, redovan unos tečnosti i boravak u rashlađenim prostorijama.
Toplotni talas povećava i opasnost od požara zbog suše i isušene vegetacije, dok će visoke temperature dodatno opteretiti elektroenergetski i vodovodni sistem. Mogući su i problemi u saobraćaju zbog deformacije asfalta i širenja šina, kao i posledice po poljoprivredu usled toplotnog stresa, upozorava RHMZ.
Za kompanije to znači i dodatne troškove – veću potrošnju električne energije zbog rashladnih sistema, prilagođavanje radnog vremena, moguća kašnjenja u logistici, ali i veću odgovornost za bezbednost zaposlenih. Kako klimatski ekstremi postaju nova realnost, prilagođavanje poslovanja visokim temperaturama više nije pitanje komfora, već deo upravljanja rizicima.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/scaliger99
