Lepota skretanja sa spiska i ekonomija neočekivanog
Otišla sam da kupim čarape – roze sa jednorozima, zelene sa Jodom i muške crne – pet pari. To mi je bila jedina stavka na spisku. Jedna od onih kupovina koje traju deset minuta, obavljaju se u jednoj prodavnici i ne zahtevaju nikakav poseban mentalni angažman. Uđeš, uzmeš, platiš, izađeš.
Piše: Gorica Mitrović, Glavna i odgovorna urednica DigitalLife-a
Dva sata kasnije, vratila sam se kući sa čarapama, haljinom, saksijom za cveće i knjigom koju nisam planirala da kupim. A ja i nisam baš neka kupoholičarka i ne uživam preterano u šopingu.
Dok sam raspoređivala stvari po stanu, shvatila sam da mi se to nikada nije dogodilo na internetu. Na internetu kupujem ono što mi treba. U prodavnici često kupim ono što nisam ni znala da želim.
Mogu sve. Ili ne? Trenutak u kom devojčice počnu da sumnjaju u sebe
Godinama slušamo rasprave o tome kako će e-commerce pojesti klasičan ritejl. Podaci pokazuju da onlajn kupovina raste, algoritmi postaju sve precizniji, dostava sve brža, a naše strpljenje sve kraće. Sve to stoji. Ali postoji jedna stvar koju internet, uprkos svim podacima koje ima o nama, i dalje teško može da reprodukuje. Slučajnost. Postoji čak i lepa engleska reč za to – serendipity. Označava srećno, neočekivano otkriće. Trenutak kada pronađete nešto što niste tražili, a ispostavi se da vam baš to treba.
Algoritmi ne vole slučajnost. Njihov posao je da nas razumeju. Da zapamte na šta smo kliknuli, šta smo gledali, šta smo kupili i šta bismo najverovatnije kupili sledeće. Ako sam prošlog meseca tražila patike, internet će mi narednih mesec dana nuditi patike. Ako sam jednom pogledala sto za terasu, imaću osećaj da me sto za terasu prati kroz život.
I to jeste efikasno. Ali efikasnost ima jednu manu. Retko nas vodi izvan onoga što već znamo da želimo.
Prodavnice rade suprotno. One nas izlažu stvarima koje nismo planirali da vidimo. Mirisu nove knjige. Neobičnoj lampi. Šolji sa duhovitim natpisom. Haljini koju nikada ne bismo ukucali u pretragu jer nismo ni znali da postoji. U tome je možda najveća snaga fizičke trgovine. Ne prodaje samo proizvode. Prodaje mogućnost iznenađenja.
Umberto Eko je jednom primetio da je najveća vrednost knjižare to što u nju ne ulazimo samo zbog knjige koju tražimo, već zbog one za koju nismo ni znali da nam treba. Ista stvar važi za gotovo svaku dobru prodavnicu. Kada bismo uvek tačno znali šta želimo, kupovina bi bila puka logistika. Ali ljudi nisu logistička bića, nego iskustvena, koja uvek i svuda jure onaj osećaj kada uđeš na neko mesto bez jasne namere i izađeš bogatiji za nešto što nisi očekivao. Nekada je to knjiga. Nekada razgovor. Nekada ideja. A ponekad, eto, haljina.
Zato mislim da pitanje više nije da li će onlajn kupovina pobediti fizičke prodavnice. Verovatno je već pobedila u brzini, praktičnosti i dostupnosti. Pravo pitanje je da li želimo da nam baš sve bude efikasno.
Što više vremena provodimo u digitalnim prostorima koji nas savršeno poznaju, to više vrednosti dobijaju ona mesta koja mogu da nas iznenade.
A iznenađenje je, kao i mnoge dobre stvari u životu, veoma teško algoritmizovati.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Unsplash/Kateryna Hliznitsova, Zoran Rašić/BIZLife
