Više niko ne želi da bude menadžer – samo lider
O liderstvu se poslednjih godina mnogo govori. Više niko ne želi da bude menadžer, samo lider. I možda baš zato srećemo mnogo nedoumica oko toga šta liderstvo jeste, a šta nije.
Piše: Šumadinka Mihajlović, Business Trainer
Šumadinka Mihajlović
Šta je liderstvo?
Najveća zabluda je da je lider titula. Ako pogledamo u Vebsterov, Kembridžov ili neke druge rečnike možemo pronaći da se Leadership i Leader definišu kao položaj vođe, sposobnost i sam čin vođenja drugih, titula, položaj, činjenica da ste vođa ili titula stečena unapređenjem. Sa druge strane, videli smo bezbroj objava gde se govori da biti „šef“ i lider nije isto tj. da imati položaj i biti lider nije sve jedno.
John C. Maxwell, čuveni američki autor velikog broja knjiga iz oblasti poslovne psihologije i liderstva, koga je časopis Business Insider proglasio najuticajnijim ekspertom za liderstvo, kaže jednostavno da: „Leadership is influence, nothing more nothing less.“ Dakle, Liderstvo je proces u kojem pojedinac svojim uticajem, vizijom i ponašanjem motiviše i usmerava druge ljude ka ostvarivanju zajedničkih ciljeva. Vrhunski lider ima uticaj, harizmu, zna da inspiriše. Osim toga mora da ima viziju u koju veruje. Dobre organizacione veštine mu nisu neophodne, njih moraju da imaju njegovi menadžeri.
Koja je razlika između lidera i menadžera?
Evo još jedne nedoumice: Lider vs Menadžer, u čemu je razlika? Da razjasnimo prvo ko su zapravo menadžeri.
Za usph nekog projekta nije dovoljan samo uspešan lider, potrebni su i dobri menadžeri. Vi možete imati vrhunskog lidera koji ima sjajnu viziju, zna da motiviše ljude, inspirativan je, ali ako je njegov projekat velik i zahteva sinhronizovan rad hiljadu ljudi, sam ne može da ga sprovede. Potrebni su mu menadžeri koji će svojim organizacionim veštinama rasporediti i usmeriti ljude, pratiti tok pojedinih taskova i segmenta posla, kontrolisati i izveštavati lidera o toku projekta.
Menadžeri su za uspeh važni koliko i lideri. Savremeni menadžer takođe mora da ima određene veštine da bi svoj posao obavljao kavalitetno i pri tom bude dovoljno rezilijentan i podnese veliki pritisak koji mu stiže odozgo od lidera, sa strane od pirova i odozdo od članova njegovog tima. To je vrlo nezahvalna uloga. Osim dobrih organizacionih sposobnosti, dobrog dela liderskih i komunikacionih veština, menadžerima je dobrodošao i multitasking jer će ih u protivnom brzo iscrpeti česta promena fokusa i prebacivanje sa jednog taska na drugi.
Koje veštine savremenom lideru nisu dovoljne?
Danas više nije dovoljno da lider ima samo ekspertske veštine. Postoji još jedna zabluda da će, kada budete promovisani na lidersku poziciju, zaposleni morati da vas slušaju kao i da je vaš uspeh lidera zagarantovan. Kada vas posle više godina uspešnog rada, postizanja odličnih rezultata, dobrog networking-a i pokazivanja lojalnosti kompaniji konačno promovišu na lidersku poziciju, više vaš uspeh neće zavisiti samo od vas nego i od vašeg tima, a performanse vašeg tima zavisiće više od vaših liderskih nego ekspertskih veština.
Istraživanja koje su sproveli Harvard i Stanford University pokazuju da su za uspeh i napredak u karijeri čak dvostruko važnije „meke“ ili psihosocijalne veštine (Soft Skills) nego tehničke tj. ekspretske veštine (Hard Skills).
Prvo pravilo kod Soft veština je da ne možete reći sve ono što vam padne na pamet niti se ponašati uvek u skladu sa svojim tipom ličnosti i prirodnim temperamentom. Za rezultat nije važno samo šta radite ili kažete nego i način na koji to radite. Bezbroj sjajnih ideja je propalo jer njihov kreator nije znao da ih kaže na pravi način, na pravom mestu ili u pravo vreme.
Ove veštine deluju apstraktno jer nisu merljive ni lako vidljive, ne stiču se tokom formalnog obrazovanja, ali pomažu u svakom radnom okruženju i snalaženju sa drugim ljudima, kako u poslovnom tako i u privatnom životu.
Šta mlađe generacije očekuju od lidera?
Gen Z, pa i mnogi Milenijalci imaju velika očekivanja od svojih lidera kao na primer podržavanje, razumevanje, saradnja, pomoć, ohrabrivanje, fleksibilnost, jednakost, tolerantnost, fer odnos i uvek dobro raspoloženje. Teško da je moguće sve ovo postići. Možda upravo zbog toga mnogi od mlađih kolega i ne priželjkuju lidersko mesto u budućnosti.
Šta bi mladi lideri trebalo da razvijaju?
Svi lideri bi trebali da razvijaju liderske veštine na prvom mestu. Osim njih i mnoge druge Soft veštine bi jednom lideru mogle da budu od koristi. Bilo bi dobro da ste ih bar delimično razvili pre nego što vas promovišu jer nakon promovisanja vi odmah morate da pokaže rezultate i nećete imati vremena da učite o liderstvu i dobro se pripremite za svoju novu ulogu. Ukoliko niste radili na svojim soft veštinama pre svog unapređenja teško da ćete biti uspešni i da ćete se dugo održati na toj poziciji.
Upravo zbog toga se u mnogim kompanijama mladi talenti pripremaju za liderske pozicije kroz razne poslovne treninge, liderske koučing programe ili mentorske programe sa iskusnijim kolegama. Često se od samog CEO-a u kompaniji zahteva da razvija svog naslednika i pripremi ga na vreme za njegovu poziciju.
Napisala sam knjigu sa preko 100 kratkih i korisnih saveta koja se zove COFFEE TABLE BUSINESS BOOK, a podnaslov je KNJIGA NAMENJENA LIDERIMA NOVE GENERACIJE. Ako bih trebala da izdvojim samo jedan savet iz nje neka to bude da se okruže sposobnim, samouverenim i ambicioznim ljudima koji se ne plaše da im ukažu na grešku, a ne poslušnicima koji na sastancima ćute, mudro klimaju glavom i tapšu ih po ramenu. Ako dođe do problema ovi prvi će pomoći, a drugi će ih brzo napustiti.
Kada dođe do neke teške situacije najbolje je da otvoreno razgovaraju sa svojim saradnicima o tome, da od njih traže ideje i savete za poboljšanja i izlazak iz krize kako bi kod njih stvorili osećaj uključenosti. Na taj način će smanjiti govorkanja i širenje neistina, a ujedno će pojačati motivaciju i angažovanje svih koji su predložili neke ideje jer će oni tada žarko želeti da se te ideje pokažu dobrim i korisnim.
Da li imate još neku poruku za mlade ambicione ljude?
Neka obrate pažnju na svoj Work-Life balans. Život nije samo posao. Danas kada je burnout zvanično postao bolest sa svojojm šifrom i dijagnozom znamo da se on ne događa samo jednoj ili dvema osobama. Ljudi koji dožive burnout potpuno promene svoj personaliti. Nakon toga kome treba bolestan čovek? Sigurno ne treba kompaniji, a ni timu. Čak ni svojoj porodici ne treba bolestan, nego zdrav. Zato bih im poručila da na vreme obrate više pažnje na svoj Work-Life balans, pogotovo na onaj LIFE deo, mada mislim da je Gen Z to već shvatila.
(Odlomak iz knjige)
POBEDITI ILI PRONAĆI WIN-WIN REŠENJE
Ako se lider oseća loše u konfliktnim situacijama, može ostati bez najboljeg rešenja za tešku situaciju. Jaki lideri nemaju problem da uđu u funkcionalan konflikt, kao i da prihvate poraz svoje ideje ili mišljenja ako to vodi ka boljem rešenju nastalog problema.
Pritom, jak lider će osetiti dodatno zadovoljstvo što je uspeo da pobedi sebe zarad višeg cilja.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Milan Šimšić, Magnific/Flowo
