Ovo je najdublja tačka Jadrana: Šta se krije u najmanje istraženom delu podmorja?
Kada pomislimo na Jadran, pred očima su nam najčešće tirkizne uvale, šljunkovite plaže i bezbroj ostrva koja svako leto privlače milione posetilaca. Međutim, ispod površine tog naizgled pitomog mora skriva se jedno sasvim drugačije lice Jadrana: tamno, duboko i još uvek nedovoljno istraženo.
Upravo zato je Južnojadranska kotlina, najdublji deo Jadranskog mora, postala središte velikog međunarodnog naučnog projekta. Naučnici iz Hrvatske, Italije, Kanade i Crne Gore postavili su 20 seizmografa na morsko dno, na dubinama većim od hiljadu metara.
Njihov cilj je da tokom narednih godinu dana prate podrhtavanja tla i prikupe podatke koji bi mogli da pomognu u boljem razumevanju i predviđanju budućih zemljotresa na području južnog Jadrana.
Najdublja tačka doseže čak 1.233 metra
Iako mnogi zamišljaju Jadran kao relativno plitko more, njegov južni deo skriva impresivne dubine. Najdublja zvanično zabeležena tačka nalazi se upravo u Južnojadranskoj kotlini, južno od ostrva Palagruža, na dubini od čak 1.233 metra.
Za poređenje, prosečna dubina severnog i srednjeg Jadrana kreće se između svega 40 i 100 metara. Tek se na krajnjem jugu podmorje naglo spušta i poprima obeležja koja više podsećaju na otvoreni Mediteran nego na more kakvo poznajemo uz obalu.
Poslednja neistražena podvodna zona
Ovo područje je i dalje među najslabije istraženim delovima Jadrana, što posebno intrigira seizmologe. Sastav Zemljine kore na ovom mestu još uvek je velika nepoznanica, a upravo bi ovi podaci mogli da otkriju ključne informacije o budućim seizmičkim aktivnostima u regionu.
Za sezonu na Jadranu potrebno oko 95.000 radnika: Konobari i kuvari najtraženiji
Mreža podvodnih seizmografa postavljenih na dno neće pratiti samo zemljotrese koji nastaju u Jadranu. Ovi sofisticirani instrumenti sposobni su da registruju podrhtavanja tla iz celog sveta, pa čak i ona koja nastanu hiljadama kilometara daleko, na primer u Japanu. Uz to, naučnici koriste i 17 kilometara dug optički kabl postavljen na morskom dnu koji dodatno beleži i najmanja pomeranja tla.
Nekoliko sekundi koje spasavaju živote
Osim čiste nauke, ovo istraživanje ima i ogromnu praktičnu i bezbednosnu vrednost. Prikupljeni podaci mogli bi da pomognu u razvoju sistema ranog upozoravanja na zemljotrese, koji bi stanovnicima ugroženih područja na kopnu pružio nekoliko dragocenih sekundi za reakciju pre dolaska najjačih udarnih talasa.
Međutim, Južnojadranska kotlina nije zanimljiva samo geolozima. U tim velikim dubinama i večnom mraku kriju se retki oblici života, složeni podvodni ekosistemi i fascinantne geološke strukture koje tek čekaju da budu otkrivene.
Najbliži svedok ovih impresivnih dubina je usamljena Palagruža, najudaljenije naseljeno ostrvo, smešteno gotovo na pola puta između balkanske i italijanske obale. Okružen pučinom i legendama pomoraca, ovaj komadić kopna deluje kao da se nalazi na samom kraju sveta.
Dok turisti i nautičari uživaju u kristalno čistom moru, duboko ispod njihovih brodova i jedrilica odvija se jedno sasvim drugačije, tiho putovanje. Na više od kilometra ispod površine, instrumenti neumorno beleže podatke koji će nam pomoći da bolje razumemo ne samo Jadran, već i moćne sile koje oblikuju našu planetu.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Unsplash/Getty Images
