LinkedIntervju, ali obrnuto: Radoš nam na Linkedin-u otkriva ljude sa zanimljivim zanimanjima

Dok je LinkedIn prepun priča o liderstvu, uspehu i koracima do vrha, Radoš Vuković odlučio je da poslovnu mrežu pogleda iz potpuno drugačijeg ugla. Umesto direktora, CEO-a i menadžera, njegove sagovornike čine ljudi čija zanimanja retko dospevaju u fokus poslovnih intervjua – od vozača kamiona i radnika komunalnih službi do profesija o kojima većina nas ima više predrasuda nego stvarnog znanja. Kroz serijal „LinkedIntervju“, on na duhovit, neposredan i radoznao način otkriva kako zaista izgleda radni dan ljudi koji vole svoj posao, a retko dobijaju priliku da o njemu govore. Razgovarali smo o tome kako je nastala ideja za ovaj neobični format, zašto ga ne zanimaju životne ispovesti i šta je naučio o ljudima – ali i o sebi – kroz desetine nesvakidašnjih razgovora.

Ze sebe kaže da da je „tu kao neki dizajner“, ali priznaje da voli svoj posao i da ne priča često o njemu.

„Na LinkedIn mreži niti tražim niti nudim zaposlenje, niti prodajem neke kurseve, niti imam neku agendu. Samo gubim vreme ljudima. U suštini to je tajna moje popularnosti na toj poslovnoj mreži“, počinje priču za BIZLife.

I baš tu, na LinkedIn-u je napravio novi format intervjua, gde priča o poslu sa ljudima koji vole svoj posao, a nemaju često priliku da pričaju na tu temu. Sada smo rešili da ga stavimo u ulogu njegovih sagovornika. Sa Radošem smo brzinski prešli „na ti“, ali ovde delimo profesionalnu verziju razgovora uz persiranje. 

• Kako ste došli na ideju da na LinkedInu radite intervjue sa ljudima koji imaju neobična zanimanja, a ne sa direktorima, menadžerima i drugim „uobičajenim“ sagovornicima za poslovnu mrežu?

Već ima dovoljno tih intervjua sa ljudima koji tvrde da su uspešni. Ja sam tome pristupio onako dečački, sa kime bih stvarno voleo da pričam.

Jer, u današnje doba te titule i skraćenice sa kojima se ljudi identifikuju nekako su izgubile smisao. Svi to znaju; ipak, i dalje ih koristimo. Ali, ono, kada vidim da je neko napisao da mu je zanimanje “Truck driver at JKP gradska čistoća”, ne znam… deluje da mi zabavnije da pričam sa “đubretarcem” o njegovom poslu nego sa nekim CFO likom.

• Koji sagovornik Vas je do sada najviše iznenadio – ne zbog profesije kojom se bavi, već zbog životne priče koja stoji iza nje?

Ovo je poslovna mreža. Mene u stvari ne interesuje životna priča. Ja sam spolja kao neozbiljan, ali cenim kada je neko profesionalan. Tako da me je najviše oduševio jedan lik koji je kroz ceo intervju uspeo da otkrije 0 (i slovima: nula) svoje životne priče. Samo je pričao o poslovnoj strani svoje ličnosti. Ja to cenim!

Inače, čovek je fitnes trener kome je opis na LinkedIn-u, doslovno: “Pomažem ambicioznim muškarcima 40+ da skinu stomak, ponosno nose omiljenu košulju i zadrže formu bez vraćanja na staro.” Pa kako da ga ne intervjuišem?

• Šta Vam reakcije publike govore – da li su ljudi umorni od priča o uspehu i više ih privlače autentične ljudske priče?

Hej, neku nit sam pogodio sa ovim, da. Srbija je bure baruta, velike su razlike u platama. I onda opet gledaš te uspešne kuda god se okreneš. Generalno ne verujem da su ti uspešni poslovni ljudi dovoljno glupi da stvarno otkriju tajnu svog uspeha pred kamerama. Možda je ni sami ne znaju. Više je to estrada nego umetnost. Više je to taština nego posao.

Ovo što ja pravim je poslovni intervju “srednje klase”. I lepo je što ima mesta za njega.

• Kada birate sagovornike, šta je presudno – neobično zanimanje, neobičan čovek ili dobra priča?

Odabir sagovornika je ključna stvar. To je ovo što ti radiš, Gorice. Ti si urednica BIZ Life-a. Ti si videla da je ovo što radim nešto drugačije. Mislim da je urednički posao društveno važan jer daje neku širinu i stavlja stvari u perspektivu.Mene prirodno privlače stvari o kojima znam malo. Svi imamo predrasude o nekim profesijama: političar, šinter, policajac, švercer, porno glumac… ne uspevamo da realno pogledamo šta ti ljudi u stvari rade. Kako izgleda njihov radni dan. Kako je on drugačiji od našeg? I onda ne pitamo jer kao već znamo sve to. To ti je jedan na jedan definicija predrasude.

Kada uhvatim sebe da imam jaku predrasudu o nečijem zanimanju, ja lepo postavim pitanje. I to je, u stvari, LinkedIntervju. Na kraju razgovora imam više znanja i manje predrasuda.

• Šta je najvažnija stvar koju ste naučili iz ovih razgovora?

Naučio sam da nisam nezanimljiva osoba. I mislim da to i moji sagovornici, ljudi jednostavni, nekako skapiraju u sred intervjua.

• Postoji li zanimanje zbog kog si pomislio: „Da nisam ovo što jesam, možda bih se time bavio“?

Političar, šinter, policajac, švercer i porno glumac.

Izvor: BIZLife/Gorica Mitrović

Foto: Magnific/MMollaretti, Ilija Pejoski