U vrhu smo Evrope, ali po nejednakosti: Koliko zarađuje najbogatijih 0,1% u Srbiji?
Najbogatijih 0,1 odsto stanovnika Evrope, otprilike jedan na svakih 1.000 ljudi, u proseku drži oko 4,5 odsto ukupnog nacionalnog dohotka. Međutim, ova brojka krije ogromne razlike među državama, a najnoviji podaci Svetske baze podataka o nejednakosti pokazuju da se Srbija nalazi u samom vrhu ove liste.
Dok u nekim zemljama ultra-bogati drže jedva dva procenta, u drugima se taj udeo penje na preko osam odsto. Stručnjaci objašnjavaju da iza ovih ekstrema stoje različiti poreski sistemi i (ne)jednakost u platama.
Srbija i region: Gde odlazi novac?
Među 35 analiziranih zemalja (uključujući članice EU, kandidate i Veliku Britaniju), udeo dohotka koji odlazi u ruke ultra-bogatih kreće se od skromnih 1,6% u Holandiji do čak 10,2% u Gruziji.
Kada je reč o Evropskoj uniji, najviši udeo zabeležen je u Estoniji (8,3%), Bugarskoj (7,5%) i Poljskoj (7%).
Gde živi najviše ultra-bogatih Evropljana i ko su novi rekorderi?
Odmah iza njih nalaze se dve zemlje kandidati koje preskaču granicu od 6%: Srbija se nalazi na visokom mestu sa 6,9%, dok Turska beleži 6,1%. Ovi procenti se odnose na bruto prihode, pre oporezivanja i socijalnih davanja.
S druge strane, u regionu imamo potpuno drugačije primere. Crna Gora je među zemljama sa najnižim udelom na svetu (svega 2,3%), a u istom, nižem rangu su i Slovenija (2.3%) i Albanija (2,4%).
Velike ekonomije u savršenom balansu
Zanimljivo je da četiri najveće evropske ekonomije pokazuju gotovo identičnu sliku. Isključujući Italiju (gde podaci variraju u zavisnosti od metodologije), najbogatiji sloj drži skoro preslikan udeo u ukupnom dohotku:
- Španija: 5,0%
- Nemačka: 4,9%
- Velika Britanija: 4,9%
- Francuska: 4,9%
Na samom dnu liste, gde je bogatstvo najravnomernije raspoređeno, nalaze se Holandija (1,6%), Kipar (2,2%), Belgija (2,3%) i Latvija (2,4%).
Zašto su razlike ovolike?
Stručnjaci ističu da ključnu ulogu igraju državne institucije i poreska politika. Dr Pavel Bukovski sa Univerzitetskog koledža u Londonu objašnjava da zemlje Centralne i Istočne Evrope imaju veoma nizak nivo preraspodele bogatstva kroz poreze.
„Na primer, poreski sistem u Poljskoj je regresivan – to znači da bogati, relativno gledano, plaćaju manje poreze nego siromašni“, navodi Bukovski, dodajući da mnoge socijalne mere u ovom delu Evrope nisu dizajnirane tako da smanjuju ekonomske razlike.
S druge strane, dr Salvatore Moreli sa Univerziteta Roma Tre ističe da skandinavske i pojedine zapadnoevropske zemlje uspevaju da zadrže niži udeo bogatstva na vrhu zahvaljujući jačim sindikatima, kolektivnom pregovaranju o platama, manjoj nezaposlenosti i razvijenijim sistemima socijalnog osiguranja.
Ako posmatramo dugoročni trend, situacija je danas stabilnija nego pre jednog veka. Davne 1940. godine, najbogatijih 0,1% u Evropi u rukama je držalo čak 6,43% ukupnog dohotka. Taj udeo je konstantno padao sve do ranih osamdesetih, kada je dotakao istorijski minimum od 2,7%.
Nakon toga ponovo počinje rast koji je kulminirao pred svetsku ekonomsku krizu 2007. godine (skoro 5%), da bi se od 2010. stabilizovao na današnjih 4,5%.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Magnific/Freepik
