Dijeta je jedno, a zdrava ishrana nešto sasvim drugo
U prošlom uvodniku pisao sam na osnovu iskustava drugih, a sad je red da to uradim na sopstvenom primeru.
Kao neko ko je onomad imao sramotnih 112 kilograma, pa uspeo da se spusti na fantastičnih 88, mislim da imam dovoljno kredibiliteta da kažem pokoju misao o ishrani. Naime, ja sam tada, samo odjednom, prestao da radim ono što nikad nije ni trebalo – prestao sam da jedem hranu sa mnogo skroba i da pijem pića sa mnogo šećera, a radio sam to godinama u ogromnim količinama. Dakle, samo sam ugljene hidrate smanjio na nužni minimum. Meni je nekada čokolada trajala pet minuta, a sada može da traje do pet dana – i to je ta razlika.
Piše: Borislav Despotović, izvršni urednik magazina BIZLife
Ta „probušena kašika” veoma brzo mi je dala toliko vidljiv rezultat da su ljudi oko mene pomislili da sam bolestan, a ne suprotno – da sam mnogo zdraviji. Dakle, nisam ja uradio ništa epohalno, samo sam organizmu ukinuo ono što nikad nije ni trebalo da mu dam. Da se razumemo, nisam gladovao ni u jednom momentu, nisam sebe ograničavao i mučio, jer ipak ne verujem u dijete. Jeo sam čvarke u tri ujutro, ali bez ’leba. Ako sam se ja, Laloš iz Banata, skoro u potpunosti odrekao belog hleba, mogu i ostali. Disciplina i sopstvena savest nisu isto što i odricanje i samomučenje.
Ipak, naša novinarska rutina ne može da se organizuje kao kod nekih drugih zanimanja, pa tako ni obroci ne mogu da se planiraju u sat i minut. Ne mogu ja tačno u 14 č. da prekinem intervju i kažem sagovorniku: „Molim vas, pričekajte malo”, pa onda da otvorim taperver posudu i krenem da srčem domaći paprikaš. I baš zato nije lako održavati kilažu, pa ona ume da varira, da ode u neki „plusić”.
Nisam protivnik ni instant industrijske hrane, jer i tu ima ozbiljno kvalitetnih proizvoda. Naravno, ne može ništa dostojno da zameni domaću kuvanu hranu, ali postoje, mogu subjektivno reći, adekvatne zamene koje mogu da nam pomognu da premostimo put od gladi do sitosti.
Naravno, radeći ovaj posao i slušajući svoje sagovornike, naučio sam svašta o hrani i pravilnoj ishrani, pa zato i znam šta kupujem, a šta ne kupujem. Brendove, naravno, neću pominjati, ali svakako da ima onih kojima iskreno verujem, jer sam siguran da ono što piše na deklaraciji zaista i jeste baš tako.
Još uvek sam sklon tome da poverujem da u industrijskoj hrani ipak dominiraju nedovoljno kvalitetni proizvodi, pre svega zbog nejasne regulative i loše kontrole. S tim u vezi, preformulisaću poslovicu po svom: „U svakom kukolju ima i žita”, a baš zbog tog „žita” ja sam i dalje tu na plus-minus koji kilogram, bez obzira na to što nekad i češće jedem instant obroke. Tačno je, jedem ih, ali biram šta kupujem, jer, što kaže onaj reklamni slogan, „nije svejedno”.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Zoran Rašić / BIZLife
