Ko će biti najbogatiji u Evropi do 2030. godine?

Iako projekcije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) predviđaju značajan rast BDP-a po glavi stanovnika širom Evrope do 2030. godine, surova realnost pokazuje da se jaz između „severa i juga“ ne smanjuje tako lako.

Analiza podataka za 2025. i 2030. godinu otkriva nekoliko ključnih trendova koji će definisati evropsku ekonomiju u narednim godinama.

Nedostižni vrh sa „zvezdicom“

Prema paritetu kupovne moći (PPP), Irska će do 2030. godine preuzeti prvo mesto od Luksemburga. Međutim, ekonomisti upozoravaju na oprez, irski BDP je godinama veštački „naduvan“ zbog prisustva multinacionalnih korporacija. Ako bismo gledali samo stvarni nacionalni dohodak, Irska verovatno ne bi bila ni u top četiri.

Foto: Freepik/akophotography

Švajcarska, Norveška i Danska ostaju stabilne u vrhu, potvrđujući dominaciju severnoevropskih i EFTA modela ekonomije.

„Velika petorka“ i začelje EU

Kada pogledamo najveće evropske ekonomije, Nemačka stoji najbolje na 12. poziciji, a prate je Francuska (15) i Velika Britanija (16). Italija se nalazi na 18. mestu, dok Španija drži najnižu poziciju u ovom krugu (22).

EU giganti vs. Američke države: Nemačka je „siromašnija” od Floride?

Najveći pad do 2030. predviđa se Grčkoj, dok je Kipar na putu da ostvari najveći skok na listi. Zanimljivo je da Turska, iako kandidat za članstvo, prema kupovnoj moći prestiže tri punopravne članice EU: Bugarsku, Letoniju i Grčku.

Nominalni evri vs. realna snaga

Razlika između onoga što vidimo na papiru u evrima i onoga što građani mogu da kupe je ogromna:

• Nominalni evri: Jaz je dramatičan – od 7.200 evra u Ukrajini do preko 150.000 evra u Luksemburgu.
• Kupovna moć (PPP): Ovde su razlike blaže, što sugeriše da zemlje poput Poljske, Rumunije i Turske imaju mnogo jaču unutrašnju ekonomiju nego što to bazični devizni kurs pokazuje.

Kandidati za EU

Za zemlje kandidate, podaci su otrežnjujući. Većina njih će 2030. godinu dočekati sa kupovnom moći koja je ispod 50% proseka najslabije rangirane članice EU (Grčke). Iako su trendovi pozitivni, udaljenost između unije i zemalja koje čekaju na ulazak ostaje jedan od najvećih ekonomskih izazova kontinenta.

Evropa 2030. biće bogatija na papiru, ali će ekonomska geografija ostati slična današnjoj – stabilan i bogat sever, i istok koji ubrzano trči, ali još uvek pokušava da uhvati priključak.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik