Gde penzija vredi kao dve plate, a gde ne pokriva ni infostan?

Da li je državna penzija dovoljna za dostojanstven život? Odgovor dramatično zavisi od toga gde na mapi Evrope provodite treće doba. Novo istraživanje kompanije Moorepay otkriva surovu istinu da čak u 20 od 39 evropskih zemalja, državna penzija ne pokriva čak ni osnovne životne troškove.

Važno je napomenuti da ovi podaci ne uključuju troškove stanarine. Ako bismo u računicu dodali kiriju, broj zemalja u kojima penzioneri žive ispod granice održivosti bio bi znatno veći.

Luksemburg na vrhu, Balkan na dnu

Razlike su astronomske. Dok u Gruziji penzija pokriva tek 22% osnovnih troškova, u Luksemburgu ona iznosi neverovatnih 225% u odnosu na troškove života. To znači da prosečnom penzioneru u Luksemburgu, nakon što plati sve račune i hranu, ostane višak od skoro 16.000 evra godišnje, prenosi Euronews Business. 

Ova zemlja je proglašena najboljom za penzionere u 2026. godini

Slična situacija je i u Italiji (210%), Finskoj (208%) i Španiji (199%), gde su penzije praktično dupla vrednost osnovnih troškova života.

Na drugom kraju skale nalazi se Balkan i Istočna Evropa. Ovde državna penzija nije dovoljna ni za golo preživljavanje samca:

• Albanija i Ukrajina: Penzija pokriva svega 29% troškova.
• Bosna i Hercegovina: Pokriva 53% troškova.
• Severna Makedonija: Pokriva 61%.
• Crna Gora (89%), Hrvatska (82%) i Slovenija (95%) stoje nešto bolje, ali i dalje ne uspevaju da prebace magičnu granicu od 100%.

Profesor Noel Vajtsajd sa Oksforda ističe da u siromašnijim zemljama Evrope penzija nije samostalan prihod, već porodice moraju da „subvencionišu“ svoje starije članove kako bi oni uopšte mogli da preguraju mesec.

Foto: Freepik/jcomp

Sever i Zapad naspram Istoka

Geografski jaz je nepremostiv. U severnoj i zapadnoj Evropi (uključujući nordijske zemlje), penzija je ekvivalent pristojne plate. U centralnoj Evropi (Poljska, Češka) pokrivenost je umerena (oko 110%), dok na Balkanu penzija pokriva samo delić realnih potreba.

S obzirom na to da čak 66% prihoda ljudi starijih od 65 godina u Evropi dolazi direktno iz državne kase, ovaj jaz direktno diktira ko će u starosti putovati svetom, a ko će birati između lekova i računa za struju.

Stručnjaci ukazuju na to da nivo penzija direktno zavisi od „arhitekture“ penzionog sistema svake nacije. Dok se bogatije zemlje oslanjaju i na privatne penzione fondove, na Balkanu je država i dalje jedini, ali često nedovoljan oslonac.

Izvor: BIZLife/K. J.

Foto: Freepik