Beograd je dobio novi sat na Trgu republike, ali da li je dobio i novo „Vidimo se kod sata“?

Beograd je dobio novi sat. Visok devet metara, težak sedam i po tona, postavljen je na kružnom toku na Trgu republike – u blizini mesta koje je decenijama bilo mnogo više od gradskog trga.

Masivna konstrukcija od čelika, obložena livenim mesingom, stigla je na trg u delovima. Kako je objasnio glavni gradski urbanista Marko Stojčić, u pitanju je francuski mehanizam na struju, koji se automatski podešava putem GPS-a za letnje i zimsko računanje vremena. Sat je, kažu nadležni, odmah pušten u rad i pokazuje tačno vreme. Bez potrebe za ručnim korekcijama, bez kašnjenja, bez zastoja.

Grad je dobio novi sat, ali pitanje je da li je dobio i novu tačku orijentacije. Jer – Beograd je već imao svoj sat.

Vidimo se kod sata

Za generacije Beograđana, „vidimo se kod sata“ značilo je – vidimo se na Trgu. Stari sat, skromniji po dimenzijama, ali ogroman po simbolici, bio je jedno od glavnih toponima u gradu. Kod njega su počinjale ljubavi, raskidali se odnosi, čekali prijatelji koji kasne, zakazivali prvi poslovni sastanci i poslednji studentski izlasci. Bio je mesto čekanja, ali i mesto susreta. U gradu koji se stalno menja, sat je bio konstanta.

Novi sat sada stoji na kružnom toku – fizički izdignut, infrastrukturno uklopljen u novu saobraćajnu logiku centra grada. Dok je stari bio pešački, intiman i dostupan, novi je veći, vidljiv iz više pravaca, deo šire urbanističke slike. Čeling i mesing umesto emocije, nostalgije i navike.

Gradonačelnik neobjašnjivo „odložio“ rekonstrukciju Trga Republike

Gradonačelnik Aleksandar Šapić najavio je i dodatne intervencije u prostoru – uključujući simbolični „svetionik“ na kružnom toku kod zgrade BIGZ, koji bi trebalo da postane nova vizuelna orijentacija grada i poveže infrastrukturne pravce ka Beogradu na vodi, Kalemegdanu i ključnim bulevarima.

U tom kontekstu, sat na Trgu republike nije samo mera vremena, već i poruka o smeru u kom se grad razvija.

Stari sat to nije bio zato što je bio najveći ili tehnički najnapredniji. Postao je simbol jer su ga ljudi usvojili. Jer je bio u svakodnevici. Jer je bio deo ličnih mapa grada.

N. K.

Novi sat, težak sedam i po tona, ima ambiciju da traje decenijama. Ima mehanizam koji se sam podešava i konstrukciju za „možda i neograničen vek trajanja“. Ostaje da se vidi hoće li dobiti ono što nijedna čelična osnova ne može da garantuje – mesto u kolektivnoj memoriji.

Za sada, Beograd ima tačno vreme.

A da li će imati novi toponim, odlučiće – Beograđani.

Izvor: BIZLife

Foto: N. K.