VOTERGEJT AFERA i trenutak kada je Vašington Post ušao u legendu

Postoje trenuci u istoriji novinarstva kada se činilo da jedna redakcija može da promeni svet. Ne metaforički, ne simbolično, nego doslovno: da razotkrije sistemsku korupciju, sruši predsednika najmoćnije države i postane globalni sinonim za istinu. Takav trenutak bio je Votergejt afera, a medij koji je postao njen zaštitni znak bio je – Vašington Post.

Pola veka kasnije, list koji je nekada bio “strah i trepet” političkih elita, danas se nalazi na naslovnim stranama iz potpuno drugačijeg razloga: masovna otpuštanja, ukidanje redakcija, zatvaranje dopisništava i pad uticaja, dok vlasnik Džef Bezos, čovek koji je 2013. godine kupio Post, uglavnom ćuti.

I dok se redakcija smanjuje, a novinari odlaze, nameće se pitanje: kako su novine koje su otkrile najveću političku aferu 20. veka došle u situaciju da postanu simbol krize medija?

Šta je bila Votergejt afera i zašto je promenila svet

Votergejt afera nije bila “još jedan skandal”. Bila je prelomna tačka u američkoj istoriji, trenutak kada je javnost shvatila da ni predsednik nije nedodirljiv.

Sve je počelo u ranim jutarnjim satima 17. juna 1972. godine, kada je policija uhapsila petoricu muškaraca koji su provalili u sedište Demokratske stranke u kompleksu Watergate u Vašingtonu. Na prvi pogled, delovalo je kao obična provala. Međutim, ono što su nosili sa sobom – prislušni uređaji, oprema za fotografisanje i dokumenta – ukazivalo je da je u pitanju nešto daleko ozbiljnije.

Ubrzo se ispostavilo da su provalnici povezani sa ljudima iz kampanje tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona.

Tu priča tek počinje.

Pola veka od čuvene afere Votergejt: Slučaj posle kog je predsednik SAD podneo ostavku

Woodward i Bernstein: novinari koji su krenuli za tragom moći

Dva relativno mlada novinara Washington Posta, Bob Woodward i Carl Bernstein, dobili su zadatak da prate slučaj. Umesto da provalu tretiraju kao epizodnu vest, oni su krenuli da kopaju dublje: prateći trag novca, kontakte i veze između provalnika i političkih struktura.

Ključni preokret dogodio se kada su počeli da dobijaju informacije od misterioznog izvora poznatog kao “Deep Throat” (Duboko grlo), koji je kasnije identifikovan kao Mark Felt, visoki zvaničnik FBI-ja.

Njegova uloga nije bila da im daje gotove odgovore, već da potvrđuje pravac istrage i stalno ih gura dalje – čuvenim savetom: “Follow the money.” Prati novac.

Kako je jedna provala dovela do pada predsednika

Kako je istraga napredovala, postajalo je jasno da provala nije bila izolovani incident, već deo šireg sistema političke špijunaže i sabotaže. Cilj je bio da se kompromituje Demokratska stranka i osigura Niksonova pobeda na izborima.

Washington Post je postepeno objavljivao dokaze o tome da: postoje tajni fondovi kampanje, novac ide ka ilegalnim operacijama, ljudi iz Bele kuće pokušavaju da zataškaju slučaj, FBI i druge institucije trpe politički pritisak. U početku, Nikson je sve negirao.

Međutim, kako su dokazi rasli, otvorene su zvanične istrage, saslušanja u Kongresu i formirana je specijalna komisija. Najdramatičniji trenutak dogodio se kada je otkriveno da je Nikson u Ovalnom kabinetu imao sistem za snimanje razgovora. Drugim rečima – postojale su trake.

I na tim trakama nalazili su se razgovori koji su ukazivali da predsednik nije samo znao za zataškavanje, već ga je i koordinisao.

Niksonova ostavka: Trenutak kada je Amerika shvatila moć novinarstva

Pod pritiskom javnosti, Kongresa i dokaza koji su postali neoborivi, predsednik Richard Nixon je 8. avgusta 1974. godine najavio ostavku, a već narednog dana zvanično napustio funkciju.

Bio je to prvi (i do danas jedini) američki predsednik koji je podneo ostavku. U očima sveta, to nije bila samo pobeda demokratije. Bio je to trijumf ideje da novinarstvo ima smisla.

A Washington Post je ušao u legendu.

Važno je razumeti i kontekst: Post tada nije bio nedodirljivi gigant. Naprotiv – uredništvo je trpelo ogromne pritiske, pretnje tužbama, političke napade, pokušaje diskreditacije i otvorenu neprijateljsku kampanju.

Objavljivanje takvih tekstova značilo je rizik po karijere, reputaciju, pa čak i bezbednost novinara. Ali redakcija, predvođena urednikom Benom  Bradleejem i izdavačicom Katharine Graham, odlučila je da ide do kraja.

I upravo zbog toga se Votergejt danas ne pamti samo kao politički skandal, već kao priča o hrabrosti medija.

Filmovi koji su ovekovečili Votergejt aferu

Votergejt nije ostao samo istorijska lekcija – postao je kulturni fenomen. Evo najvažnijih filmova i serija koji obrađuju aferu:

All the President’s Men (1976)

Najpoznatiji film o aferi, baziran na knjizi Woodwarda i Bernsteina. Glavne uloge: Robert Redford i Dustin Hoffman. Film je postao standard za “novinarski triler”.

The Post (2017)

Film Stevena Spielberga sa Meryl Streep i Tomom Hanksom. Fokusiran je na Washington Post i odluke uredništva u eri političkih pritisaka. Iako se bavi Pentagon Papers, savršeno oslikava atmosferu koja je prethodila i oblikovala Votergejt.

Frost/Nixon (2008)

Film o čuvenom televizijskom intervjuu britanskog novinara Davida Frosta sa Niksonom, u kojem bivši predsednik pokušava da opravda svoje postupke.

Mark Felt: The Man Who Brought Down the White House (2017)

Film o čoveku koji je bio “Deep Throat” – Marku Feltu. Prikazuje unutrašnju perspektivu FBI-ja i političkih pritisaka.

Gaslit (2022)

Mini-serija koja prikazuje Votergejt iz drugog ugla, sa fokusom na Martu Mitchell, suprugu Niksonovog saradnika, i način na koji su institucije pokušavale da ućutkaju ljude koji su govorili istinu.

White House Plumbers (2023)

Satirična mini-serija koja prati ljude koji su zapravo izveli provalu u Watergate kompleks i haos unutar Niksonove administracije.

A šta se danas dešava

U 2026. godini, Washington Post se ponovo nalazi u centru pažnje, ali ovaj put kao simbol krize medija.

List je poslednjih dana objavio odluku o masovnim rezovima, prema kojima će: oko trećine zaposlenih ostati bez posla, biti ugašene ili drastično smanjene pojedine redakcije, ukinuti važni segmenti poput sportskog izveštavanja i kulturnih rubrika, zatvorena dopisništva i smanjeno međunarodno prisustvo. Otkazi su pogodili i ljude koji su godinama gradili identitet Posta, dok je atmosfera u redakciji opisana kao “šok i neverica”.

U isto vreme, vlasnik lista, Jeff Bezos, nije dao ozbiljnije javno objašnjenje – što je dodatno podgrejalo spekulacije da je Post ušao u fazu u kojoj više nije strateški projekat, već trošak koji treba racionalizovati.

Od simbola demokratije do simbola medijske krize

Ironija je očigledna: Washington Post je nekada bio institucija koja je dokazala da novinarstvo može da sruši najmoćnijeg čoveka na svetu.

Danas, međutim, izgleda kao da ga ne ruši politički neprijatelj, već kombinacija tržišta, digitalnog doba i vlasničke logike u kojoj su redakcije postale broj u Excel tabeli.

I možda je to najvažnija poruka ove priče: Votergejt je pokazao koliko novinarstvo može da bude moćno, ali ono što se danas dešava u Washington Postu pokazuje koliko brzo ta moć može da oslabi kada sistem prestane da ga finansira, podržava i štiti.

Jer ako novine koje su srušile predsednika danas moraju da gase dopisništva i otpuštaju ljude, pitanje više nije šta se dešava sa Washington Postom.

Pitanje je: šta se dešava sa novinarstvom uopšte.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik