IKEA menja legendarnu plavu torbu: Ovo je priča o njoj

Klasična plava IKEA FRAKTA torba biće povučena iz prodaje u aprilu, ali će se uskoro vratiti u osveženom izdanju. „Možemo da uverimo naše kupce da FRAKTA ostaje sa nama“, napisao je u mejlu PR menadžer IKEA-e Fredrik Norrlid.

Vest da će kultna plava FRAKTA torba – za mnoge nezamenjiv „radni konj“ u vešernicama i tokom selidbi – nestati iz prodaje izazvala je veliko uzbuđenje. Torba postoji u različitim veličinama, a na sajtu kompanije u četvrtak ujutru stajalo je da će model „velika, plava“ uskoro biti povučen iz asortimana.

Ipak, ljubitelji ove torbe mogu da odahnu.

„U aprilu ćemo lansirati ažuriranu verziju FRAKTA torbe, zbog čega izgleda kao da se postojeći model povlači iz ponude“, naveo je Fredrik Norrlid.

Istorijat FRAKTA torbe

Posle više od 30 godina u IKEA asortimanu, ovo je jedna od najkorišćenijih torbi na svetu. Velika je i izdržljiva i u nju može da stane gotovo sve – bilo da idete u kupovinu, selite se, nosite veš na pranje ili idete na plažu. Ikonična torba koja je inspirisala nove kreacije, od strastvenih „uradi sam“ entuzijasta do luksuznih modnih dizajnera.

Većina ljudi ima jednu ili čak više ovih plavih klasika, koji se koriste na bezbroj različitih načina. Prvobitno je osmišljena kako bi IKEA kupcima obezbedila pouzdanu torbu za nošenje kupljenih stvari kući. Od tada su milioni ljudi smislili maštovite načine da koriste FRAKTA torbu. Berači jabuka i sakupljači sekundarnih sirovina, roditelji sa malom decom, fudbalski treneri, lista je beskrajna. A može da izdrži i velike terete – FRAKTA na švedskom, uostalom, znači „prevoziti robu“.

Ingvarova ideja

Poreklo FRAKTA torbe vodi do 1960-ih godina, kada je IKEA počela da prodaje sve više sitnih proizvoda za dom u novoj robnoj kući u Kungens Kurvi, u Stokholmu. Godine 1986, Ingvar Kamprad i njegov tadašnji asistent Sten Lundén odlučili su da prouče šta se zapravo dešava kada kupci prenose sitne proizvode sa polica i iz korpi do izlaza iz prodavnice.

U to vreme, svaka robna kuća imala je svoje rešenje. Platformska kolica bila su standardizovana, ali za manje proizvode poput čajnih sveća, navlaka za jorgane ili čaša, uglavnom su postojale samo male plastične korpe ili kese koje nisu bile dovoljno velike. Kupci su morali da nose mnogo stvari u rukama, što je bilo teško i nezgodno. Ingvar i Sten primetili su da su mnogi kupci odustajali na pola puta, ostavljajući za sobom proizode koje im se jednostavno nije dalo da nose do kase.

Posmatrajući ponašanje kupaca u desetak prodavnica, došli su do zaključka da je to, kako je Ingvar rekao, „užasno loše iskustvo“. Kasnije je objasnio da je upravo to bio razlog zbog kojeg je IKEA odlučila da napravi veliku torbu koja može da se nosi preko ramena, okači na kolica ili drži u ruci.

Direktor nabavke Lars Göran Peterson, u IKEA poznat kao LGP, dobio je zadatak da izmeri veliki broj proizvoda koji bi mogli da se nose u torbi. Tako je izračunata optimalna veličina.

Tokom putovanja na Tajvan, Ingvar Kamprad i LGP pronašli su odgovarajućeg proizvođača. Precizirali su, između ostalog, da torba mora biti dovoljno velika da u nju stanu rolne tapeta i dovoljno izdržljiva da nosi 50 kilograma. Vlasnik fabrike pokazao im je uzorak polipropilena, materijala koji se često koristi za velike vreće za pirinač. Ingvaru i Larsu Göranu se ideja dopala, ali su želeli da budu sigurni da torba neće pući.

„Našli smo ženu u kancelariji koja je imala oko 50 kilograma i zamolili je da stane u torbu“, priseća se Lars Göran. „Ja sam uzeo jednu ručku, Ingvar drugu. Podigli smo torbu – i nije pukla!“

Kako je IKEA Srbija “otplesala” sa Bekamovima i dobila viralni marketinški hit

Rađa se žuta torba

Tako je u fabrici na Tajvanu nastala žuta torba. Međutim, problem sa transportom postojao je i nakon plaćanja na kasi, pa je Ingvar želeo da IKEA ima dve torbe u različitim bojama. Jedna bi se prodavala po vrlo niskoj ceni na kasi, kako bi kupci imali u čemu da odnesu stvari kući.

U početku su postojale samo žute torbe, i za korišćenje u prodavnici i za kupovinu. Ali to je dovelo do haosa na kasama, jer niko nije znao koje su torbe plaćene. Tako je nastala plava torba – FRAKTA.

Rešenje za haos na kasama bila je torba u drugoj boji. Samo plave FRAKTA torbe mogle su da se prodaju, dok su žute morale da ostanu u prodavnici. Jednostavno i jasno.

Proizvodnja plave FRAKTA torbe poverena je, između ostalih, dobavljaču u Vijetnamu. Od tada su stotine miliona torbi proizvedene tamo i kod drugih partnera.

Tokom godina, pojavile su se i brojne limitirane verzije FRAKTA torbe – poput YPPERLIG kolekcije dizajnera Mete i Rolfa Haja iz 2016. godine, MARKERAD kolekcije Virgila Abloha iz 2019, ili FÖRNYAD kolekcije sa ilustracijama Darcela Disappointsa.

U leto 2019. godine, FRAKTA torba pojavila se i u duginim bojama, kao simbol jednakosti svih ljudi. Sav prihod od prodaje bio je namenjen UNHCR-u i radu sa LGBTQ+ izbeglicama.

Balenciagina kopija torbe

U proleće 2017. modni svet je ostao zatečen kada je jedan luksuzni brend predstavio plavu kožnu torbu koja je neodoljivo podsećala na FRAKTA. Dizajner je kasnije priznao da je inspiraciju pronašao upravo u IKEA-inoj plavoj torbi.

IKEA je tada poručila da je dobro što je još više ljudi shvatilo da „ništa ne može da nadmaši fleksibilnost velike plave torbe“, a objavila je i savete kako da prepoznate originalnu FRAKTA torbu – od šuštanja materijala do cene.

Danas se milioni FRAKTA torbi prodaju širom sveta svake godine i često traju veoma dugo. Njena popularnost možda nije bila očekivana – osim, moguće, Ingvaru Kampradu. FRAKTA je zasnovana na istoj ideji koja vodi celu IKEA-u: da funkcionalnost, kvalitet, dobar dizajn i održivost ne treba da budu privilegija bogatih. FRAKTA je, jednostavno, torba za svakoga.

Izvor: BIZLife

Foto: samuel-regan-asante-m1StJSc3sxI-unsplash