• Film „Sunce nikad više” izabran je za srpskog kandidata za Oskara. Kako ste doživeli vest o nominaciji i šta ona znači za vas?

Znači slobodu i znači da je sve moguće. Znači da je počelo, u svakom smislu te reči.

• Inspiracija za film nastala je još tokom studija, a kasnije ste ga razvijali u rudničkom selu u Bosni. Kako je taj konkretan ambijent uticao na ton i vizuelni identitet filma?

Te pripreme su otvorile ceo film. Prvo sam ga video kao mali film smešten u nadrealni svet, ali kada sam sve to „nadrealno” video u rudničkim selima, morao sam da ga smestim u stvaran kontekst. Zatim je taj svet počeo da nudi detalje, priče, situacije. Ljudi i ambijent sami su mi davali elemente od kojih je taj mali film postao veliki i na kraju nas doveo dovde. Celu priču smo na kraju izgradili inspirisani stvarnim pričama i ljudima.

• Koliko vam je važno da gledalac sâm dođe do svojih interpretacija i osećanja tokom gledanja filma i koliki prostor film ostavlja za to?

Verujem da je to jedini način da se film doživi. Svako delo ostavlja prostor za interpretaciju i u svakom budi drugačiju emociju.

• Kampanja za Oskara je složen i skup proces. Koje ste konkretne korake do sada preduzeli i kakvu podršku očekujete od filmske zajednice i države?

Dobili smo standardnu podršku Filmskog centra Srbije koja se dodeljuje svake godine. Zasada je to sve od institucionalne podrške. Proces je veoma skup, tako da smo krenuli u prikupljanje sredstava od pojedinaca i kompanija. Sve kompanije zainteresovane za donacije, kao i pojedinci, mogu da mi pišu na belgrade@pointlessfilms.rs.

• Koliko je danas pravljenje filmova biznis, a koliko umetnost?

Mogu samo da citiram Tarkovskog: „Film je prokleta umetnost, jer zavisi od para.”

• Radite li već na idejama za nove filmove?

Radim na dva svoja filma, jedan o ljubavi vanzemaljca i čoveka, a drugi je triler o švercerima oraha na pijacama. U međuvremenu, Svetozar Cvetković i ja produciramo novi film Miše Radivojevića, dok istovremeno prikupljam sredstva za novi film Nine Ognjanović.

• Gledajući unazad, na godinu dana od početka emitovanja filma „Sunce nikad više”, šta biste izdvojili kao najvrednije iskustvo u radu na ovom filmu?

Ovaj film me je spojio sa mojom devojkom, a to je najlepša stvar koja mi se dogodila tokom čitavog procesa. Ljubav je najvažniji i najveći pokretač u životu. Bez ljubavi nema ničega.