iPhone kroz satnicu: Gde se kupuje za tri dana, a gde za pola godine?

22/09/2025 | 09:04

iPhone kroz satnicu: Gde se kupuje za tri dana, a gde za pola godine?

Kada je Apple predstavio iPhone 17 Pro po ceni od 1.099 dolara, reakcije su bile podeljene: za neke je to premium uređaj koji se kupuje odmah, dok je za druge nedostižan luksuz. Ali prava priča o ovoj ceni otkriva se tek kada se uporedi sa zaradama u različitim zemljama. Ispostavlja se da isti telefon zahteva potpuno različito vreme rada u različitim državama, od samo nekoliko dana do gotovo pola godine.

Brza kupovina u bogatim državama

U Švajcarskoj, zemlji poznatoj po visokim primanjima, prosečan radnik treba da radi svega 3 dana da bi sebi priuštio iPhone 17 Pro. To jasno pokazuje kako visoke plate pretvaraju luksuz u „brzu kupovinu“.

U Sjedinjenim Američkim Državama dovoljno je četiri dana rada, dok u Kanadi prosečan radnik mora da odvoji 5 dana. Slična je situacija u Zapadnoj Evropi: u Francuskoj je potrebno šest dana, a u Ujedinjenom Kraljevstvu sedam dana.

Zanimljiv primer je Singapur, gde prosečan radnik za novi iPhone treba da radi osam dana, što ga i dalje svrstava u zemlje gde ovakav uređaj ne predstavlja preveliki finansijski izazov.

Nova iPhone era stigla u Srbiju

Srednja Evropa i Azija – značajno duže čekanje

Kada se pogled prebaci na zemlje sa nižim primanjima, razlike postaju dramatične. U Poljskoj je potrebno 17 dana rada, što znači da prosečan građanin mora da izdvoji više od dve nedelje svojih primanja za jedan uređaj. Prosečna neto plata obračunata u Srbiji za drugi kvartal ove godine iznosila je 108.016 dinara, što znači da je kod nas za iPhone17 potrebno raditi 35 dana.

U Tajlandu, taj broj skače na čak 61 dan, više od dva meseca pune zarade. Brazilci moraju da rade 77 dana, što je skoro čitav kvartal.

Ekstremne razlike: Filipini i Indija

Još upečatljiviji primeri dolaze iz Azije. Na Filipinima, za iPhone 17 Pro potrebno je čak 101 dan rada, dok u Indiji cena ovog telefona predstavlja pravi luksuz: prosečan radnik mora da radi čak 160 dana da bi ga priuštio. To je gotovo pola godine, što jasno pokazuje koliki jaz postoji između nominalne cene i realne kupovne moći.

Ono što ova poređenja pokazuju jeste da cena proizvoda nikada ne postoji u vakuumu. Iako je cena iPhone 17 Pro ista u dolarima, njegova „prava vrednost“ zavisi od lokalnih plata. Za nekog u Cirihu, ovaj telefon je pitanje jednog produženog vikenda rada, dok je za prosečnog radnika u Mumbaiju to višemesečni cilj.

Takve razlike ukazuju i na globalnu nejednakost: tehnologija koja oblikuje svet nije podjednako dostupna svima. U zemljama sa višim standardom, iPhone je statusni simbol, ali dostižan. U zemljama sa nižim primanjima, on ostaje predmet želje, neretko nedostižan bez odricanja.

Priča o iPhone-u 17 Pro nije samo priča o tehnologiji, već i o ekonomiji. Jedan isti uređaj može biti impulsivna kupovina ili dugoročna životna investicija – sve zavisi od toga gde živite i koliko zarađujete. Na kraju, pitanje nije koliko iPhone košta, već koliko „vredi“ u danima rada.