Agenti FBI otkrili najveće tajne i šta se dešava iza zatvorenih vrata ove institucije
U Americi skoro svi znaju šta su FBI i CIA. Ove skraćenice su postale deo svakodnevnog jezika, a njihova uloga u filmovima i TV emisijama samo je dodatno stvorila utisak da su životi agenata puni akcije, zavera i tajnih operacija. Ali koliko zaista znamo o tome šta se zaista dešava iza zatvorenih vrata ovih institucija?
Osim ako niste agent zadužen za praćenje članaka o FBI i CIA, vaš odgovor je verovatno vrlo malo. I to je sasvim normalno. Agencije postoje da bi otkrivale pretnje i sprečavale zločine, a to bi bilo mnogo teže kada bi javnost imala pristup njihovim operacijama i metodama rada.
Ali čak i u takvim okolnostima, mali uvidi u njihov svet povremeno „procure“. Ovog puta, zasluge za to pripadaju korisniku Redita koji je odlučio da postavi pitanje koje je mnogim ljudima na pameti: „Agenti FBI/CIA sa Redita, šta nam možete reći, a da nas ne morate ubiti?“
Usledio je niz odgovora – neki navodno od agenata, neki od bivših zaposlenih, a neki od članova porodice. Identiteti, kako se i očekivalo, nisu otkriveni, ali korisnici Redita su bili uvereni da barem neka od svedočenja zvuče ubedljivo. Evo šta je izašlo na videlo.
Obuka ju je držala budnom nedeljama
Najviše pažnje je privukao odgovor nekoga ko navodno poznaje bivšeg zaposlenog NSA. Priznala je da su tokom obuke morali da gledaju video snimke koji prikazuju slučajeve pretnji i zločina koje je agencija otkrila i sprečila.
Posledice iskustva bile su zastrašujuće, a devojka je rekla da jedva da je mogla da spava dve nedelje nakon toga.
Nakon što je priča podeljena, drugi korisnik je prokomentarisao: „Tera me da se pitam… Koliko je strašnih, svetski promenljivih događaja sprečeno, a za koje mi obični ljudi nikada nećemo znati?“
Mislili ste da su poverljivi dokumenti zaista važni? Pogrešili ste
Kada se pomene reč „poverljivi dokument“, većina ljudi odmah pomisli na tajne koje bi mogle da promene tok istorije. Ali istina je često daleko od toga. Jedan analitičar je objasnio da je čak 85 odsto poverljivog materijala poverljivo ne zbog onoga što piše, već zbog načina na koji su informacije prikupljene.
Dakle, nije uvek reč o „sočnim“ tajnama, već o zaštiti izvora i metoda koje se koriste za dobijanje informacija.
Još jedan bivši zaposleni, koji je imao dozvolu „strogo poverljivo“ dok je služio u američkoj mornarici, potvrdio je isto. Priznao je da je bio uveren da bi pristup ovim dokumentima značio i pristup neverovatno zanimljivim informacijama. Ali je ostao razočaran. „Uglavnom sam bio razočaran. Ogroman broj klasifikovanih dokumenata nema nikakvog razloga da bude klasifikovan uopšte… A onda postoji gomila materijala koji je jednostavno nezanimljiv i naizgled nebitan“, rekao je.
Prema njihovim rečima, sledeći put kada neko pomene otkriće „klasifikovanog dokumenta“, verovatno neće biti ništa spektakularno.
Mentalno iscrpljujući poslovi
Jedan korisnik Redita se prisetio razgovora sa mentorom koji je nekada radio za FBI. Njegova svakodnevna rutina bila je da prati i otkriva pedofile putem dečje po*nografije.
Ali posao je bio toliko mentalno iscrpljujući da nije dugo izdržao. „Nije mogao da ostane jer mu je uništavao mentalno zdravlje“, objasnio je korisnik.
Na ovo priznanje, neko je dodao: „To je častan posao. Ljudi poput njega zaista prave razliku u ovom svetu.“
Najveća tajna je da možda nema velike tajne
Međutim, možda najzanimljivija priča došla je od korisnika koji je ispričao iskustvo sa svojim ujakom, bivšim agentom FBI-ja. Svaki put kada bi ga porodica zamolila da podeli zanimljivu činjenicu o svom poslu, on bi odgovorio: „Pod zakletvom sam, nije mi dozvoljeno da bilo šta kažem.“
Deset godina su slušali istu stvar, sve dok ga njegova sestra konačno nije suočila sa pitanjem: „Stvarno?“
Na šta je ujak priznao: „Ne, ništa posebno zanimljivo se nije dogodilo.“
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZlife/Index.hr
Foto: Unsplash/Marija Zaric
