Piše: Boris Gašović, PR Account Manager – New Moment

Motivacije za bavljenje fitnesom i zdrav život – slojevite su. S jedne strane, društvene mreže imaju svoju ulogu – postoji želja da se izgleda dobro i da se deli sadržaj u kojem se osoba oseća samopouzdano. S druge strane, prisutna je i dublja potreba za regulacijom stresa i osećajem kontrole nad sopstvenim telom i životom. Fitnes postaje način da se „isključi mozak” i pronađe rutina u često nepredvidivom svetu. Generacija Z sve češće povezuje fizičko i mentalno zdravlje, a ideja da trening može da popravi dan, fokus i raspoloženje postaje opšteprihvaćena.

Boris Gašović, New Moment – Foto: Privatna arhiva

Teretana ostaje dominantna, jer nudi konkretne rezultate, ali sve više mladih bira treninge koji imaju širi pristup – pilates, joga, grupni treninzi sa elementima HIIT-a, ali i ples. Ples je naročito popularan, zahvaljujući Tiktoku, ali i zbog toga što kombinuje fizičku aktivnost i izražavanje. Mnogi biraju aktivnosti koje deluju manje kao obaveza, a više kao uživanje. Bitno je da se trening uklapa u životni stil – da ne zahteva mnogo opreme, da može da se obavi kod kuće ili u parku, da se, po potrebi, može snimiti za stori.

Uticaj digitalnih platformi je ogroman. Tiktok i Instagram su puni kratkih vežbi, fitnes saveta, realnih transformacija i mini-izazova. Umesto da angažuju trenera, mladi sve češće prate kreatore koji im se dopadaju estetski i energetski. Jutjub ostaje baza za duže treninge, dok aplikacije kao što su MyFitnessPal, Yazio, Strava i aplikacije poznatih brendova, npr. Nike ili Adidas Training, pomažu u praćenju napretka. Specifičnost generacije Z je potreba za personalizacijom – da vežbanje bude „po njihovoj meri” u pogledu dužine, vremena i mesta.

Postoji i negativna strana fitnes kulture. Granica između motivacije i opsesije lako se pređe. Kada se neprestano gledaju idealizovane slike tela, savršene rutine i stalan napredak kod drugih, može se razviti osećaj da ništa što osoba radi nije dovoljno. To može dovesti do negativne slike o sebi, kompulsivnog treniranja, preterane kontrole ishrane i gubitka radosti u samom procesu. Zato je važno da se priča o realnosti – da se normalizuju pauze, padovi i dani bez motivacije. Telo nije projekat, već prostor u kojem živimo.

Društvene mreže često stvaraju nerealan ideal zdravog života i tela. Zdrav život se predstavlja kao estetski projekat – savršen doručak, oprema za trening, sjajna koža, definisani mišići, fokus i lakoća. Iza svega toga krije se mnogo truda, genetike, filtera i stresa. Mladi se lako uhvate u zamku osećaja da moraju biti sto posto produktivni, zdravi i srećni u svakom trenutku. Ideal tela koji se promoviše često nije ni održiv ni realan, zbog čega su potrebni i sadržaji koji prikazuju dan bez treninga, dane kada se jede pica bez griže savesti.

Stres na poslu može iscrpeti motivaciju i volju za organizacijom dana. Iako mnogi tvrde da ih trening opušta, kada su preumorni, poslednje što im pada na pamet jeste teg u ruci ili pilates u 19 č. Generacija Z sve više prepoznaje sindrom sagorevanja i pokušava da ga spreči. Kada stres postane konstantan, zdrav način života lako pada u drugi plan. Kompanije koje podstiču well-being kulturu, od pauza do fleksibilnog radnog vremena, znatno su bliže vrednostima ove generacije.

Karijera je važna jer pokreće, vozi kroz život i daje osećaj svrhe i identiteta. Rad u agenciji New Moment na poziciji PR account managera je dinamičan, često vrlo intenzivan i pun izazova, ali donosi puno lepih trenutaka i ogromne mogućnosti. Stalan kontakt sa različitim klijentima i industrijama – od FMCG brendova do kulturnih projekata – pruža širinu koju malo koji posao nudi. Ta svestranost prija, jer omogućava učenje, istraživanje i povezivanje sa ljudima, a svaki dan je drugačiji. Ipak, kako bi se izbegao burnout, važno je održavati zdravu rutinu makar kroz treninge ili kratke mentalne pauze u toku dana. Generacija Z ne želi da bira između karijere i zdravlja – želi i jedno i drugo, ali na način koji ima smisla. Nije sve u trci, nekad je i u ritmu.

Fleksibilno radno vreme i rad od kuće znatno su doprineli zdravijem načinu života. Ovakva fleksibilnost omogućila je ljudima da oslušnu sopstveni ritam. Neko voli da trenira ujutru pre posla, neko po podne, neko kuva kod kuće umesto da jede na brzinu. Rad od kuće omogućio je više vremena za sebe – dodatnih trideset minuta sna ili šetnju između poziva. Iako se osoba može i uljuljkati, fleksibilnost generalno donosi osećaj kontrole nad danom, smanjuje anksioznost i povećava prisutnost.