Od prvih laboratorijskih analiza do vođenja proizvodnog pogona – za nju je prelazak iz teorije u praksu bio svesna odluka, čak i kad je značio izlazak iz zone komfora. Brendovi Clipsy, Gud i Pardon, u čijem stvaranju učestvuje bili su neizostavni deo i njenog odrastanja, pa joj posao nije samo rutina, već emotivna veza sa svakodnevicom hiljada ljudi. Uz iskustvo stečeno na terenu i u timu, Anđelija Gočmanac Mišković, Production Area Manager u kompaniji PepsiCo, za BIZLife kaže da se promene ne čekaju, već prave korak po korak.

• Šta je bio vaš lični okidač da se upustite u karijeru kojom se danas bavite?

Moj lični okidač bio je spoj radoznalosti i želje da budem deo nečeg opipljivijeg i korisnijeg. Završila sam osnovne studije koje su bile naučno orijentisane i usmerene na teoriju. Nakon diplomiranja, razumevši prirodu tog rada, shvatila sam da želim da se fokusiram na industrijski deo posla, s obzirom na to da me više privlače tehnologija i rad sa ljudima.

Ta promena nije bila laka – za mene je to bio veliki izlazak iz zone komfora. Ne mogu da kažem da nisam nailazila na sumnje, kako sopstvene tako i od strane drugih. Bilo mi je važno da objasnim ljudima da nisam „luda” i da verujem da će taj zaokret imati smisla – i već sada, nekoliko godina kasnije, vidim prve ozbiljne benefite te odluke.

Anđelija Gočmanac Mišković, Production Area Manager- PepsiCo

• Šta vas danas najviše pokreće na poslu?

Ono što me možda najdublje motiviše jeste momenat kada u svakodnevnom životu vidim da u našim proizvodima uživaju sve generacije. To me uvek vraća u detinjstvo – jer sam i ja odrastala uz iste te ukuse. Tada osetim snažnu povezanost sa onim što radim, jer ne radim samo „posao”, već doprinosim nečemu što ima posebno mesto u životima ljudi. Ta emotivna nit između prošlog i sadašnjeg, između mog ličnog iskustva i onoga što danas stvaram – daje mi dodatnu energiju i smisao da nastavim sa posvećenošću i entuzijazmom.

• Kako održavate motivaciju i energiju u svetu koji se stalno menja i u trenucima kada stvari ne idu po planu?

Mislim da se odgovor već krije u pitanju – svet koji se stalno menja i situacije koje ne idu po planu upravo su ono što me motiviše. Ono što me zaista pokreće jeste trenutak kada, kroz konkretno iskustvo na terenu, uvidim da nešto može da se unapredi ili uradi bolje. Volim da menjam i prilagođavam već postojeće stvari – na osnovu onoga što funkcioniše u praksi, a ne samo na papiru.

Takvi izazovi me „probude”, teraju da razmišljam drugačije i daju mi osećaj da stvarno doprinosim. Taj balans između strukture i prilagođavanja daje mi energiju da nastavim dalje, čak i kad stvari ne idu po planu.

• Da li biste izdvojili neku osobu ili neki trenutak iz svoje karijere koji je bio presudan za vaš dalji razvoj?

Ne mogu da izdvojim jednu osobu ili jedan trenutak koji je bio presudan za moj dalji razvoj – karijerni put se više sastoji od mnoštva situacija i različitih ljudi od kojih sam nešto naučila. Nikada nisam imala uzore u klasičnom smislu, jer ne verujem u savršenost. Svaka osoba ima svoje jake strane i specifične veštine koje vredi primetiti. Trudim se da u svakome pronađem nešto na šta se vredi ugledati, bilo da je to odlučnost, kreativnost ili, jednostavno, način na koji komunicira s ljudima.

Zato bih, da zaista odgovorim na pitanje do kraja, verovatno morala da pošaljem Excel tabelu sa imenima i onim što sam od svakoga naučila. Moj razvoj je rezultat pažljivog posmatranja, otvorenosti da učim iz svakog susreta – i dobrog i lošeg – i spremnosti da to znanje prilagodim sebi i svom načinu rada.

• Kako vidite svoju karijeru za pet godina i šta biste voleli da promenite u industriji kojoj pripadate?

Za pet godina vidim sebe na vodećoj poziciji u kojoj ću imati priliku da radim sa ljudima i da ih podržavam u njihovom razvoju. Motivišu me male pobede – ti sitni koraci i poboljšanja koji čine svakodnevni rad lakšim i efikasnijim za ceo tim. Verujem da vođstvo nije samo donošenje odluka, već i stvaranje okruženja u kojem svako može da dâ svoj maksimum i oseća se vrednovano.

Kada je reč o prehrambenoj industriji, volela bih da nastavimo da ulažemo u razvoj zaposlenih, naročito onih koji rade na terenu i u proizvodnji. Smatram da dodatne obuke, savremeni alati i kontinuirana podrška mogu doprineti tome da njihov rad bude još efikasniji i prijatniji, što će se odraziti i na kvalitet proizvoda.

• Zašto ste odlučili da ostanete i radite u Srbiji?

Odluka da ostanem i gradim karijeru u Srbiji bila je izgrađena na želji da imam stabilnu osnovu koju mi pruža porodica. Ta podrška i sigurnost daju mi snagu da se posvetim profesionalnom rastu na zdravim temeljima. Ali razlog nije samo to – zaista volim ovu zemlju. Volim njenu prirodu, geografsku raznolikost, energiju i specifičan ritam života. Odrasla sam na jugu, a sada živim na severu – i baš ta razlika u mentalitetima, kao i u načinu života, dodatno doprinosi posebnoj čaroliji Srbije. Sve te različitosti čine je posebnom i inspirativnom. Verujem da ovde postoji ogroman potencijal i prostor za stvaranje nečeg vrednog i trajnog.

Nisam želela da odem negde gde je sve već uređeno i postavljeno – želela sam da budem deo onih koji to ovde aktivno stvaraju i oblikuju. Ta želja da doprinesem razvoju svog okruženja i zajednice za mene je bila i ostala jedna od najvažnijih motivacija – kako profesionalno tako i lično.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER