Primeri dobre prakse ESG implementacije u kompanijama
U savremenom poslovnom pejzažu Srbije, ESG (zaštita životne sredine, društveni i upravljački) principi više nisu retkost – oni postaju neophodni za dobro dobro vođenje organizacija. Iako je put ka održivom poslovanju često izazovan, domaće kompanije sve češće dokazuju da su promene ne samo moguće, već i isplative.
U praksi, ESG implementacija počinje jednostavnim, ali strateškim potezima. Na ekološkom nivou, sve više firmi se opredeljuje za prelazak na energetski efikasne sisteme, smanjenje emisije štetnih gasova i digitalizaciju procesa koja smanjuje papirnu dokumentaciju. Ove promene nisu samo korisne za životnu sredinu, već i za samu kompaniju – jer optimizuju troškove i stvaraju operativnu efikasnost.
Na društvenom planu, dobra praksa često uključuje uvođenje fleksibilnih modela rada, unapređenje bezbednosti i zdravlja zaposlenih, kao i veće uključivanje lokalnih zajednica u poslovne inicijative. Neke kompanije idu i korak dalje – razvijaju interne edukativne programe za svoje zaposlene, promovišu rodnu ravnopravnost i aktivno podržavaju rad sa ranjivim društvenim grupama. U fokusu je sve češće pitanje svrhe poslovanja – ne samo profita, već i doprinosa društvu.
Održivo poslovanje, ESG, Planeta zemlja (Freepik)
Odgovorno upravljanje u ESG okviru možda je i najtiši, ali najstabilniji stub održivosti. Transparentnost u donošenju odluka, etički kodeksi, antikoruptivne mere i jasno definisani mehanizmi odgovornosti sve češće ulaze u zvanične politike i praksu. Ovakva interna pravila ne samo da smanjuju pravne rizike, već povećavaju poverenje zaposlenih, partnera i krajnjih korisnika.
Teodora Pasulj, menadžerka za ESG usluge u PwC Srbija, ističe da promene ne moraju biti spektakularne da bi bile značajne:
„ESG nije skup velikih, skupih projekata – to je skup svakodnevnih odluka koje odražavaju vrednosti jedne kompanije. Najveće promene često dolaze iznutra, iz kulture preduzeća koje odlučuje da posluje odgovorno, dugoročno i sa svrhom.“
Upravo u toj svakodnevici kriju se vredni primeri dobre prakse: postavljanje senzora za merenje potrošnje vode, prelazak na LED rasvetu, uvođenje dana posvećenih volontiranju zaposlenih, ponašanje u skladu sa etičkim kodeksom na radnom mestu, izrada ESG izveštaja koji nisu samo formalnost već alat za upravljanje i unapređenje.
Zajednički imenitelj uspešnih ESG inicijativa u srpskom poslovnom kontekstu jeste kontinuitet. Reč je o kompanijama koje ne uvode ESG „zbog papira“ ili spoljnih pritisaka, već zato što prepoznaju da im ta praksa omogućava dugoročnu stabilnost i bolju tržišnu poziciju.
Iako izazovi postoje – nedovoljna edukacija, ograničeni resursi, nejasna regulativa – primena ESG standarda u Srbiji pokazuje progres. Ključno je što se menja način razmišljanja: više se ne pita „da li ćemo morati da uvedemo ESG“, već „kako da to uradimo na pravi način“.
U tom procesu, znanje, primeri iz prakse i podrška stručnjaka igraju ključnu ulogu. Posvećenost promociji ESG vrednosti kroz konsultantski rad i edukativne inicijative, poput incijative ESG Lideri, značajno doprinosi tome da ESG postane standard – a ne izuzetak.
Na kraju, dobre prakse ne znače savršenstvo, već odlučnost da se ide korak po korak. U kontekstu srpskih kompanija, taj put je već započet – a svaki sledeći korak ka održivosti znači više nego ikada pre.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
