Koja je najizglednija opcija za otplatu kredita u „švajcarcima“?

Najizglednija opcija za one koji su uzeli kredite u švajcarskim francima jeste da se krediti indeksirani u francima prevedu u kredite koji će biti indeksirani u evrima i to po kursu na dan kada će se ta konverzija obaviti, rekao je za Jutarnji dnevnik RTS-a profesor Beogradske bankarske škole Hasan Hanić.

Danas se nastavljaju razgovori banaka, države i klijenata o načinu otplate oko 17.000 stambenih kredita u švajcarskim francima. Najavaljeno je da bi konačno rešenje trebalo da se nađe do kraja meseca, a jedna od opcija je donošenje leks specijalisa, kojim bi trebalo da najveći teret rešenja podnesu banke, ali bi deo troškova platila i država iz budžeta.

Nezvanično, za pomoć dužnicima potrebno je oko 100 miliona evra. Trećinu novca bi obezbedila država, a dve trećine banke, javlja RTS.

„Osnovu za pronalaženje mogućih opcija trebalo bi da čini razlika koja se utvrđuje tako što se obračuna kolika je kamata za one koji su uzeli kredit indeksiran u švajcarskim francima, a kolika bi bila u evrima da su uzeli kredit koji je indeksiran u evrima. To je osnova od koje treba poći“, istakao je Hanić.

Smatra da u određenoj proporciji višak treba da se rasporedi na državu i banke koje su odobravale kredite i ističe da su obe odgovorne za situaciju do koje je došlo.

„Banke zato što nisu dovoljno obaveštavale svojevremeno svoje klijente, a bile su dužne. Banke su daleko bolje obaveštene o mogućim rizicima i mogle su da se zaštite. Osim toga, bile su obezbeđene hipotekom. Moglo se pretpostaviti da su klijenti bili u zabludi i po tom osnovu bi trebalo obezbediti da banke, kao društveno odgovorne ustanove, preuzmu deo tog tereta“, navodi Hanić.

Što se tiče države, Hanić smatra da ona treba da preuzme teret, jer su 2007. godine iz sektora Ministarstva finansija stizale ohrabrujuće poruke da je kredit u francima povoljniji.

„Cena je promenljiva tokom vremena i moglo se očekivati na osnovu određenih teorijskih postavki finansija i bankarstva da će na duži rok doći do ovoga“, ističe Hanić.

Banke su više zaračunavale po osnovu jednostrano povećanje komponenti kamatne stope, što je Narodna banka Srbije jednostranom merom sprečila i na taj način olakšala položaj korisnika tih kredita, smatra Hanić.

„Zatim, banka je predložila četiri modela zbog čega je određeni broj (korisnika), oko četiri, pet hiljada, preveo svoje kredite, a određeni broj i pre vremena otplatio kredite“, podseća Hanić.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay