Crni ponedeljak: Dan kada je Volstrit za nekoliko sati izgubio petinu vrednosti
Na današnji dan, 19. oktobra 1987. godine, američko tržište akcija doživelo je najveći jednodnevni procentualni pad u svojoj istoriji. Za samo nekoliko sati, panika je izbrisala stotine milijardi dolara tržišne vrednosti i pokazala koliko brzo optimizam investitora može da se pretvori u globalnu finansijsku krizu.
Ponedeljak je na Volstritu počeo kao dan koji će se dugo pamtiti, ali ne iz razloga kojima su se investitori nadali. Dok su trgovci pokušavali da shvate šta se događa na tržištima širom sveta, cene akcija počele su da padaju tolikom brzinom da je u jednom trenutku izgledalo kao da se finansijski sistem otrgao kontroli.
Dana 19. oktobra 1987, poznatog kao „Crni ponedeljak“, indeks Dow Jones Industrial Average izgubio je 508 poena, odnosno 22,6 odsto svoje vrednosti. Bio je to najveći jednodnevni procentualni pad ovog indeksa ikada zabeležen, veći čak i od onog koji je usledio na početku Velike depresije 1929. godine.
Da bi se razmere tog sloma razumele, važno je imati u vidu da je Volstrit tokom prve polovine osamdesetih godina uživao u snažnom rastu. Američka ekonomija oporavljala se od prethodne recesije, poslovno okruženje bilo je sve povoljnije za kompanije, a investitori su verovali da tržište ima još prostora za napredak. Optimizam je, međutim, počeo da se kruni kada su se pojavili prvi signali da bi dugogodišnji rast mogao da se završi.
Nekoliko loših vesti bilo je dovoljno da pokrene lavinu
U oktobru 1987. godine američki trgovinski deficit bio je veći od očekivanog, što je dodatno oslabilo dolar. Istovremeno, razmatrane su poreske promene koje bi mogle da utiču na korporativna spajanja i preuzimanja, dok su tenzije na Bliskom istoku i drugi međunarodni događaji povećavali neizvesnost.
Situaciju je dodatno zakomplikovao snažan olujni sistem koji je pogodio Englesku i poremetio rad finansijskih tržišta. Kada su američki investitori u ponedeljak reagovali na negativne vesti i padove na azijskim i evropskim berzama, prodaja akcija ubrzo je prerasla u paničnu rasprodaju.
Ipak, iza Crnog ponedeljka nije stajala samo jedna loša vest niti jedan konkretan događaj. Pad je bio rezultat kombinacije precenjenih očekivanja, straha od ekonomskih promena, povezanosti svetskih tržišta i načina na koji su se investitori ponašali kada je počela panika.
Posebno važnu ulogu imalo je kompjuterski podržano trgovanje. Programi su bili podešeni da automatski prodaju akcije kada tržišni pokazatelji pređu određene granice. Kada su cene počele da padaju, takvi sistemi aktivirali su dodatne naloge za prodaju, što je stvaralo novi pritisak na tržište. Pad je pokretao nove prodaje, a one su podsticale još veći pad.
Tehnologija koja je trebalo da ubrza i unapredi trgovanje tako je postala deo problema. U uslovima kada su mnogi investitori istovremeno pokušavali da izađu sa tržišta, automatizovani sistemi dodatno su ubrzavali spiralu prodaje.
Da li je to bio početak nove Velike depresije?
Naslovi američkih novina tog dana odražavali su razmere šoka. „Bedlam on Wall St.“ pisao je Los Angeles Times, dok je New York Daily News situaciju opisao jednom rečju: „PANIC!“
Strah nije bio bez osnova. Sećanje na slom berze iz 1929. godine i Veliku depresiju bilo je duboko ukorenjeno u američkoj finansijskoj istoriji, pa se postavljalo pitanje da li je tržište ponovo na ivici dugotrajnog ekonomskog sunovrata.
Ipak, Crni ponedeljak nije prerastao u depresiju kakva je usledila krajem dvadesetih godina. Američke monetarne vlasti, predvođene Federalnim rezervama, reagovale su kako bi očuvale likvidnost finansijskog sistema i omogućile bankama da nastave da podržavaju tržište. Federalne rezerve su javno potvrdile spremnost da obezbede likvidnost, a tržište je tokom narednih nedelja počelo da se oporavlja.
Do 1989. godine berza je uglavnom nadoknadila gubitke izazvane slomom, iako je iskustvo iz oktobra 1987. ostalo važna lekcija za finansijski sektor.
Lekcija koja je ostala aktuelna
Gotovo četiri decenije kasnije, Crni ponedeljak i dalje otvara ista pitanja: koliko su tržišta zaista stabilna kada se promeni raspoloženje investitora, može li tehnologija da pojača sistemske rizike i da li regulativa uspeva da prati brzinu kojom se novac kreće kroz globalnu ekonomiju?
Za jedne, ovaj događaj predstavlja primer prirodnih ciklusa rasta i pada koji prate tržišnu ekonomiju. Za druge, bio je upozorenje koje nije dovoljno ozbiljno shvaćeno, posebno kada je reč o rizicima koji nastaju kada veliki broj učesnika reaguje na iste signale i pokušava da proda imovinu u isto vreme.
Kasnije finansijske krize, uključujući onu iz 2008. godine, imale su drugačije neposredne uzroke, ali su ponovo pokazale koliko se problemi mogu brzo proširiti kroz međusobno povezane finansijske institucije i tržišta.
Crni ponedeljak zato nije samo priča o jednom lošem danu na berzi. To je priča o granicama poverenja, ponašanju mase i tehnologiji koja može da ubrza odluke, ali ne i da ukloni strah. Na tržištu na kojem svi žele da kupe, rast može delovati nezaustavljivo. Kada svi istovremeno požele da prodaju, nekoliko sati može biti dovoljno da se istorija promeni.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/uh44464
