Samo 18% žena sa sela ima registrovano gazdinstvo: Evo šta im predstavlja problem

Žene sa sela suočavaju se sa mnogim problemima, od kojih se izdvaja neplaćen rad u domaćinstvu, jer one provode preko 21 odsto svog vremena u neplaćenim kućnim poslovima.

Mnoge od njih nemaju ni zdravstveno niti penziono osiguranje, dok svega 18 odsto žena koje žive na selu ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, ukazala je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković na završnoj konferenciji održanoj na Međunarodni dan žena sa sela, sumirajući rezultate trogodišnjeg projekta „Unapređenje položaja žena i devojčica u ruralnim oblastima“ koju je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sprovodio u saradnji sa Agencijom UN za rodnu ravnopravnost UN Women i uz podršku ambasade Norveške u Beogradu u okviru inicijative „Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji“.

U okviru projekta, objavljena je publikacija „Položaj žena i devojčica u ruralnim oblastima Zlatiborskog, Moravičkog i Raškog okruga“ koja sadrži analizu o stvarnim potrebama žena i devojčica iz ova tri okruga, a koja pokazuje da one kao problem vide i rasprostranjenost tradicionalnih, patrijarhalnih vrednosti, ekonomsku zavisnost, nizak nivo obrazovanja, nisku informisanost o svojim pravima, ali izdvajaju i otežanu dostupnost usluga u zajednici.

Takođe, urađena je analiza praksi u jedinicama lokalne samouprave u sprečavanju diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja prema kojoj, od 18 jedinica lokalne samouprave koje su odgovorile na upitnik, 72 odsto njih ne prepoznaje učestalost i karakteristike rodno zasnovanog nasilja prema ženama i devojčicama na selu.

Janković je rekla da je urađeno mnogo tokom trogodišnjeg projekta „Unapređenje položaja žena i devojčica u ruralnim oblastima„. Pružena je konkretna i posredna podrška za 338 žena sa sela da pokrenu ili unaprede poslovanje u oblasti poljoprivredne proizvodnje, nabavljena im je oprema (plastenici, košnice, muzilice, prese za voće, sušač polena, drobilice…), a oko 150 žena učestvovalo je u treninzima i okruglim stolovima na kojima su stekle znanja važna za prepoznavanje diskriminacije, ali i znanja za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, komunikacije i korišćenja novih tehnologija u cilju boljeg plasmana svojih proizvoda, digitalnih veština, pisanja projekata…

Više od 20 žena bilo je u studijskim posetama Sloveniji, Austriji, Hrvatskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj gde su kroz primere dobre prakse stekle dodatne veštine i znanja za pokretanje različitih poljoprivrednih poslova. Takođe, kroz ovaj projekat ojačani su kapaciteti 33 udruženja, među kojima su i ona koja su tek započela svoj rad, a koja se bave unapređenjem položaja žena i devojčica u selu, i pružena podrška za njihovo međusobno umrežavanje.

Pored drugih aktivnosti koje su sprovedene tokom trogodišnjeg projekta, Poverenik je prepoznajući medije kao izuzetno važne partnere koji doprinose promeni slike žene sa sela, dodelio nagrade i priznanja za izveštavanje o ovim temama.
Doprinos ekonomiji žena sa sela je važan potencijal za razvoj cele zajednice, mnogo veći nego što se sagledava u okviru postojećih javnih politika. Ipak to se menja, mnogi donosioci odluka su nam se pridružili i sami uverili da naše građanke koje žive u selima imaju raznovrsna znanja i kapacitete, da je izuzetno važno slušati njihove predloge i već postojeće aktivnosti implementirati u javne politike, zaključila je Janković.

Izvor: BIZLife

Foto: Pexels