Zdravlje u doba dezinformacija: Nauka i prevencija važnije nego ikad
Velika dostupnost informacija nije nužno donela i bolje razumevanje zdravlja. U vremenu brzog razvoja medicine, građanima su potrebni pouzdani izvori, kritičko sagledavanje novih saznanja i savremeni modeli prevencije zasnovani na naučnim dokazima.
Saveti o zdravlju, ishrani, prevenciji i lečenju danas su dostupni na gotovo svakom koraku. Ipak, veliki broj informacija istovremeno otvara prostor za dezinformacije, pogrešno tumačenje istraživanja i preporuke koje dolaze iz nepouzdanih izvora. Zbog toga je važno da građani zdravstvene informacije traže od lekara, farmaceuta i drugih stručnjaka, kao i iz relevantnih, naučno utemeljenih izvora.
Medicina, pritom, nije skup nepromenljivih istina, već nauka koja se neprekidno razvija. Stavovi o ishrani, faktorima rizika i načinima lečenja menjaju se sa dolaskom novih saznanja. To ne umanjuje pouzdanost nauke, već pokazuje da savremena istraživanja omogućavaju preciznije i efikasnije preporuke.
Jedan od najboljih primera napretka predstavlja regenerativna medicina. Mogućnost obnove oštećenih tkiva i organa uz pomoć ćelijskih terapija nekada je pripadala gotovo isključivo teoriji. Danas se pojedine terapije već primenjuju u kliničkoj praksi, dok brojna istraživanja otvaraju nove mogućnosti za lečenje različitih bolesti.
Ono što danas smatramo inovacijom, sutra može postati standard medicinske prakse. Zato je važno biti otvoren za nova saznanja, ali ih istovremeno procenjivati kritički i na osnovu dokaza.
Prevencija je više od zdravih navika
Prevencija ostaje jedan od najvažnijih pristupa očuvanju zdravlja. Primarna prevencija nastoji da spreči nastanak bolesti kroz zdrave životne navike, fizičku aktivnost, vakcinaciju i smanjenje izloženosti faktorima rizika.
Sekundarna prevencija podrazumeva rano otkrivanje bolesti putem preventivnih pregleda i skrining programa, dok tercijarna prevencija treba da spreči komplikacije kod osoba koje već imaju dijagnozu i pomogne u očuvanju njihovog kvaliteta života.
Savremeni pristup prevenciji uključuje i strategije smanjenja štetnih posledica kada potpuno izbegavanje određenog rizičnog ponašanja nije moguće ili realno ostvarivo. Takav pristup nije zamena za prevenciju, već njena dopuna, koja omogućava praktičnije delovanje u realnim životnim okolnostima.
Vođstvo i članovi „Salus Alliance“ iz Češke, Austrije, Slovenije, Hrvatske, Srbije i Bugarske
Foto: Mario Pavlović
Regionalni odgovor na zajedničke izazove
Zemlje Centralne i Istočne Evrope dele slične javnozdravstvene izazove, uključujući uporedivu prevalenciju pušenja, visoku učestalost hroničnih nezaraznih bolesti, gojaznost, hronični stres i druge rizične oblike ponašanja.
Potreba za snažnijom regionalnom saradnjom dovela je do osnivanja „SALUS Alliance“, međunarodnog stručnog saveza koji okuplja eksperte iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Austrije, Češke i Bugarske.
Savez je osnovan u Zagrebu sa ciljem razmene znanja i iskustava, unapređenja prevencije, ranog prepoznavanja zdravstvenih rizika i razvoja praktičnih politika javnog zdravlja zasnovanih na dokazima.
Članica „SALUS Alliance“ je i Nikolina Kastratović, istraživačica i saradnica u nastavi na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.
„Posebno mi je zadovoljstvo što sam postala deo „SALUS Alliance“, regionalne alijanse stručnjaka posvećenih unapređenju prevencije i promociji zdravlja. Zemlje našeg regiona suočavaju se sa sličnim izazovima, zbog čega razmena znanja, zajednička interpretacija naučnih dokaza i razvoj usklađenih rešenja mogu imati znatno veći uticaj od pojedinačnih inicijativa“, kaže Kastratović.
Kako ističe, stručna saradnja važna je i u borbi protiv dezinformacija.
„Građanima nisu potrebne samo nove informacije, već i pomoć da razumeju njihov kvalitet, značaj i praktičnu primenu. Otvoren dijalog, multidisciplinarna saradnja i odluke zasnovane na dokazima mogu doprineti boljoj informisanosti i odgovornijem odnosu prema zdravlju“, navodi Kastratović.
Jedan od ciljeva „SALUS Alliance“ biće povezivanje stručnjaka različitih profila, edukacija zdravstvenih radnika, priprema javno dostupnih informacija i razvoj preporuka prilagođenih specifičnostima regiona. U vremenu u kojem se zdravstvene informacije često pojednostavljuju ili izvlače iz konteksta, poverenje se može graditi jedino jasnom, transparentnom i odgovornom komunikacijom.
Prevencija zato nije samo pitanje individualnih navika. Ona zahteva pouzdane informacije, dostupnu stručnu podršku i javne politike koje građanima omogućavaju da donose informisane odluke o svom zdravlju.
Nikolina Kastratović, MPharm, MSc, istraživačica je i saradnica u nastavi na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu i članica „SALUS Alliance“. Njena ekspertiza obuhvata regenerativnu medicinu, matične ćelije, imunologiju, toksikologiju, translaciona istraživanja i biomedicinsko inženjerstvo.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Mario Pavlović/Unsplash/Getty Images
