ZASTOJ ili nešto drugo? Uglavnom, NIŠTA od fleš procene BDP
Zbog problema u pristizanju potrebnih podataka i samim tim nemogućnosti ispravnog obračuna fleš procene BDP, izostaje publikovanje ovog pokazatelja.
„Tačan obračun kretanja BDP u drugom kvartalu 2019. dolazi prema kalendaru objavljivanja 02. septembra 2019. godine“, glasi odgovor Republičkog zavoda za statistiku na pitanje Danasa zašto objavljivanje fleš procene BDP-a za drugo tromesečje kasni sedam dana.
Direktor Zavoda Miladin Kovačević je za Danas rekao da nemaju potpune podatke pa zato nisu hteli da rizikuju da se procena značajno razlikuje od računa koji se objavljuje početkom meseca.
„Fleš procena nije obavezujuća, a račun jeste. Ipak ljudi ne razlikuju procenu od računa i nisam hteo da me napadaju ako se račun bude razlikovao od procene. Imamo nepotpune podatke, još ne znamo kakav gasovod ima efekat, pa smo odustali od objavljivanja fleš procene“, rekao je Kovačević.
Stručnjaci kažu da je teško komentarisati zašto Zavod za statistiku ne daje procenu. Ekonomista Dragovan Milićević ističe da bi razlog mogao biti zbog metodologije prikupljanja podataka, a opet možda je razlog privredni zastoj u drugom kvartalu.
„Možemo samo da nagađamo. Može biti i jedno i drugo. Možda je metodologija, a možda je i nešto što bi radije da ne objave“, kaže Milićević.
Profesor ekonomije Mlađen Kovačević napominje da je vreme godišnjih odmora i da su mnogi ljudi koji na tome rade otišli na odmor, ali opet to se može reći i za prethodne godine kada nije bilo odlaganja.
„Industrijska proizvodnja u junu je smanjena više od šest odsto, a u prvom polugodištu dva odsto. Uz to imamo izveštaje da je proizvodnja pšenice značajno smanjena. To su dva bitna faktora, jer industrija ima učešće od preko 20 odsto u BDP, a s druge strane teško da je neka druga oblast kompenzovala ovaj pad.“
Sve to ne govori u prilog privrednom rastu od 3,5 ili četiri odsto kao što je najavljivano i možda statistika ne želi da se tako eksponira, ocenjuje Kovačević.
Kovačević ukazuje i da bi statistika trebalo da uz procenu bruto domaćeg proizvoda objavljuje i bruto nacionalni proizvod.
„Najveće kompanije su u vlasništvu stranaca i oni, iako su veliki proizvođači i izvoznici, takođe su veliki i uvoznici. Zato je bruto nacionalni proizvod koji stvaraju samo domaći rezidenti manji od bruto domaćeg proizvoda.“
Druga stvar je da imamo ta obećanja o plati od 500 evra ili BDP u evrima. Ali dinar je toliko precenjen, da kada BDP ili plate u dinarima delite sa 118 dobijete nerealno veliki rezultat, ocenjuje Kovačević.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay
